Kako bi se izdavale dugoročne vize tipa D, koje za profesionalne vozače sa Zapadnog Balkana predlaže Evropska komisija, još nije poznato a kao najbrže i najrealnije rešenje prevnozici iz regiona predlažu da se boravak više ne računa po kalendarskim danima već prema stvarnom vremenu provedenom u šengenskom prostoru, kaže predsednik srpskog Udruženja za međunarodni transport, Neđo Mandić.
Prema sadašnjem sistemu, dan ulaska računa se kao prvi, a dan izlaska kao poslednji dan boravka, bez obzira na to koliko je sati vozač zaista proveo na teritoriji Šengena.
„Sada, kada (zbog pune primene EES) imamo u minut i sekund evidentirano vreme, samo treba da se kaže da se računaju 24 sata. To bi nama dalo dodatnih dvadeset i više dana, što bi za 50 do 60 odsto slučajeva bilo potpuno rešenje", rekao je Mandić.
On je za RTS ukazao da bi puna primena pravila da profesionalni vozači iz Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u šengenskom prostoru mogu da provedu najviše 90 dana u periodu od 180 dana mogla da ugrozi međunarodni prevoz, izvoz i snabdevanje.
Naveo je da je još jedan od problema neujednačena primena pravila među državama članicama.
„Neke zemlje primenjuju jedno, neke drugo, i to je veliki problem. Nejedinstvena primena sistema je veliki problem“, kazao je Mandić.
On je podsetio da su predstavnici prevoznika sa Zapadnog Balkana uputili zajedničko pismo Briselu posle sastanka održanog 29. juna i da je odgovor Evropske komisije brzo stigao, ali da prevoznici nisu zadovoljni ponuđenim rešenjem.
„Odgovor kao odgovor je sve fino objasnio, ali nismo zadovoljni, prvo, tumačenjem šta znači dobiti vizu tipa D. S druge strane, ono što posebno pogađa jeste da u odgovoru stoji da se prevoznicima i vozačima savetuje da se prilagode sistemu 90 dana u periodu od 180 dana“, rekao je Mandić.
Šta znači D viza?
On je pojasnio da se viza tipa D uobičajeno izdaje osobama koje su zaposlene ili žive u državi koja im je izdala vizu, kao i da je Hrvatska novim Zakonom o strancima predvidela mogućnost da je dobiju i državljani trećih zemalja koji ne žive i ne rade u Hrvatskoj, ali prevoze robu za potrebe njene privrede.
„Vizu tipa D dobijate kada ste zaposleni ili živite u zemlji koja vam je izdala vizu. Tada vas niko ne kontroliše i slobodno radite kao građanin Evropske unije, odnosno zemalja Šengena“, naveo je Mandić.
Govoreći o tom predloženom rešenju, Mandić kaže da ono otvara dodatna administrativna i praktična pitanja za prevoznike i vozače.
„Za sada imamo samo Hrvatsku koja je to predvidela, ali još uvek nemamo pravila i ne znamo tačno kako će se vize izdavati“, rekao je Mandić.
Takođe, naveo je i da osim toga pitanje boravka profesionalnih vozača iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije u šengenskom prostoru predstavlja problem ne samo za transportne kompanije, već i celokupnu privredu koja zavisi od međunarodnog prevoza.
„Ovde nije važna samo delatnost transporta. To je jedan mali deo privrede. Mi smo samo usluga koja opslužuje privredu, proizvođače, izvoznike, uvoznike i sve ostale. Znači, ovo pogađa sve“, rekao je Mandić.
On je kazao da dodatnu nesigurnost izazivaju različiti podaci o broju preostalih dana boravka koje vozači dobijaju prilikom provere u sistemu.
„Svakodnevno smo proveravali u sistemu koliko naši vozači imaju dana i, zavisno od vremena i mesta gde smo proveravali, dobijali smo katastrofalne razlike - da imaju još 90, 45 ili 80 dana. Jednostavno, ništa se ne zna“, naveo je Mandić.
Naglasio je da profesionalni vozači u Evropsku uniju ne odlaze turistički, već zbog posla, ali da se na njih primenjuju ista pravila kao i na ostale državljane trećih zemalja.
„Nisu razdvojeni građani trećih zemalja, nego su svi svrstani praktično u turiste. Tako je profesionalna grupa koja je najdeficitarnija, a to su vozači, i koja je neophodna za snabdevanje industrije i stanovništva, dovedena u situaciju da ne može da pruži svoj puni doprinos“, istakao je Mandić.
Poseban problem je to što prevoz robe između Zapadnog Balkana i Evropske unije, kako navodi, uglavnom obavljaju prevoznici iz regiona.
Dodao je da prevoznicima iz Evropske unije nije isplativo da napuštaju jedinstveno tržište, na kojem nema carinskih kontrola i višednevnih zadržavanja, kako bi prevozili robu ka Zapadnom Balkanu.
„Onaj ko je u Evropskoj uniji, u otvorenom prostoru gde nema granica, carina i zadržavanja, tamo prelazi mnogo više kilometara. Neće krenuti na Zapadni Balkan, pa čekati dva ili tri dana na granici da uđe, dva ili tri dana da izađe i još dan ili dva da ocarini robu. Njemu se ne isplati da izgubi toliko dana“, objasnio je Mandić.
Zbog toga se, prema njegovim rečima, od prevoznika sa Zapadnog Balkana očekuje da snabdevaju i evropsko i regionalno tržište, iako im je istovremeno ograničeno vreme koje mogu da provedu u šengenskom prostoru.
