Banke u Evrozoni su već počele da „zatežu“ i pooštrenim kriterijumima smanjuju broj klijenata koji mogu da dobiju kredite. Istovremeno, krediti postaju skuplji jer euribor je trenutno na najvišem nivou od novebmra 2024. godine, a Evropska centralna banka (ECB) tek treba da još podigne kamatne stope.
ECB je pre nešto više od mesec dana na sednici prvi put od 2023. godine povećala ključne kamatne stope, a novo povećanje očekujese u septembru jer inflacija u Evrozoni i dalje nije na željenih 2%. Kako je dosadašnje povećanje, kao i iščekivanje novog, već uticalo na međubankarski stopu od koje svima zavisi visina rate kredita – euribor – proverio je Blumberg Adrija.
Euribor je najpre dobio zamah početkom marta. Tada su tržišta, zbog rata na Bliskom istoku i snažnog rasta cena nafte, počela da očekuju rast inflacije i uračunavaju da će kamatne stope duže ostati na povišenom niovu. Usledio je period nestabilnosti i umerenog rasta, kako šestomesečnog tako i tromesečnog euribora, koje banke uzimaju u obzir prilikom određivanja kamatnih stopa na kredite.
Primetniji rast euribora počeo je nakon 6. jula. Pre nekoliko dana dostigao je najviši nivo od novembra 2024. godine, a od tada je blago pao, ali je i dalje tik ispod maksimuma u poslednjih 20 meseci. Tromesečni euribor trenutno je tik ispod 2,5% (2,483%), dok je šestomesečni tik ispod 2,7% (2,688%).
Od početka godine šestomesečni euribor porastao je za gotovo pola procentnog poena. Kamatna stopa na stambeni kredit od 200.000 evra viša za pola procentnog poena znači oko 45 evra veću mesečnu ratu. Ukupna pretplata kredita povećala bi se za približno 10.800 evra.
Vrhunac krajem godine
Analitičari koji objavljuju prognoze na Bloomberg Terminalu procenjuju da će tromesečni euribor dostići najvišu vrednost krajem godine. U trećem tromesečju očekuju rast na 2,51%, a do kraja godine na 2,54%.
Njihove procene su prilično ujednačene. Najnižu prognozu dao je Poon Panichpibool iz tajlandske Krung Thai Bank, koji očekuje da će tromesečni euribor krajem trećeg tromesečja iznositi 2,3%. S druge strane, od ostalih se najviše izdvaja procena banke UBS, koja očekuje da će tromesečni euribor u trećem tromesečju dostići 2,61%.
ECB merka inflaciju
Iako finansijska tržišta na julskoj sednici ECB ne očekuju promenu ključnih kamatnih stopa, rast euribora ukazuje na sumnju investitora da je ciklus zaoštravanja monetarne politike već završen. Mnogi investitori već su otpisali povećanje kamatnih stopa na sednici u četvrtak, ali su više cene nafte ponovo dovele u pitanje monetarnu politiku. Ponovni sukobi na Bliskom istoku i neizvesnost u vezi sa pomorskim saobraćajem kroz Ormuski moreuz povećavaju rizik od daljeg rasta cena energenata.
ECB će odluku morati da donese nedelju dana pre objavljivanja najnovijih podataka o julskoj inflaciji i podataka o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) u drugom tromesečju. Ključno pitanje ostaje kako će ECB reagovati na najnoviji rast cena nafte.
Svi ispitanici u Bloombergovoj anketi predviđaju da se troškovi zaduživanja u četvrtak neće promeniti. Većina njih potom očekuje da će kamatna stopa na depozite u septembru biti povećana za četvrtinu procentnog poena, na 2,5%.
Novi podaci od junske sednice ECB, prema procenama Bloomberga, verovatno neće biti dovoljan razlog za trenutno delovanje već na julskoj sednici. Cene nafte i gasa blizu su osnovnog scenarija koji su kreatori monetarne politike opisali prošlog meseca, a inflacija je usporila više nego što se očekivalo. Anketa ECB o bankarskim kreditima, koja će biti objavljena danas, verovatno neće znatno promeniti sliku. To zvaničnicima daje vremena da procene kako će se situacija razvijati tokom leta.
Pooštrena kreditna politika
Ali dok ECB čeka da vidi kuda će inflacija, banke već reaguju. Pored povećanja kamata, usled rastas euribora, finansijsek institucije štite svoje velike profite i zatezanjem kreditne politike.
Evropske banke su tokom drugog kvartala ove godine umereno pooštrile uslove za odobravanje kredita građanima i privredi, kažđe analiza ECB.
“Najsumnjivija“ auto-industrija i veliki potrošači potencijalno sve skuplje struje a nastavak ovog trenda težeg dobijanja kredita, ili pod lošijim uslovima, se očekuje i u trećem tromesečju 2026, pokazuje danas objavljeno istraživanje Evropske centralne banke (ECB).
Glavni razlozi za opreznije ponašanje banaka su zabrinutost za ekonomski rast, visoke kamatne stope, kao i stalni rizici povezani sa geopolitičkom situacijom i tržištem energenata.
Potražnja privrede za kreditima u prethodnom kvartalu je ipak blago porasla u Evrozoni uprkos pooštravanju uslova.
Kompanije su tražile novac uglavnom za finansiranje zaliha, obrtnih sredstava i refinansiranje dugova, dok su velika preduzeća pozajmljivala novac i za osnovne investicije.
Uslovi za dobijanje zajmova najviše su pooštreni u auto-industriji i energetski intenzivnoj proizvodnji, dok je samo sektor usluga zabeležio lakši pristup novcu i rast potražnje.
Nasuprot tome, banke su sve više naklonjene odobravanju kredita za kompanije koje se prilagođavaju ekološkim standardima i ulažu u održivo poslovanje i smanjenje emisije štetnih gasova.
