Novi premijer Velike Britanije Endi Bernam nasleđuje usporen rast, pritisak troškova života i investitore koji pažljivo prate svaki njegov potez. A niko nije siguran kakvi će ti potezi biti.
Endi Bernam je zvanično postao 59. premijer Ujedinjenog Kraljevstva, prvi katolik na toj funkciji i prvi čovek koji je na Dauning stritu doneo politički brend izgrađen van Vestminstera – tzv. "mančesterizam".
Njegov dolazak na vlast praćen je jasno postavljenim ekonomskim prioritetima: obuzdavanje troškova života, oživljavanje usporenog rasta i prenošenje dela moći iz Londona ka regionima kroz projekat nazvan "Broj 10 Sever" (No. 10 North), sa sedištem u Mančesteru.
Međutim, izborom Šabane Mahmud za ministarku finansija, Bernam je poslao signal tržištima da namerava da zadrži fiskalnu disciplinu koju je uspostavila prethodna vlada, što su funta i britanski dug u obveznicama (gilts) dočekali blagim rastom.
Analitičari upozoravaju da smirenost tržišta odražava olakšanje zbog izbora kadra, a ne izvesnost u pogledu pravca ekonomske politike – pitanje poreza na bogatstvo, javnog vlasništva nad komunalnim preduzećima i granica zaduživanja tek treba da dobije konkretne odgovore.
Put od Ejntrija do Dauning strita
Bernam je rođen 1970. u Ejntriju kraj Liverpula, a odrastao je u Voringtonu, u radničkoj porodici – otac mu je bio inženjer za telekomunikacije, majka recepcionerka.
Studirao je engleski jezik na Univerzitetu Kembridž, gde je upoznao i svoju buduću suprugu, Holanđanku Mari-Frans van Hil. Pre ulaska u politiku radio je kao istraživač i politički savetnik, a Laburističkoj partiji se priključio još kao tinejdžer.
Poslanički mandat u izbornoj jedinici Li osvojio je 2001. godine i zadržao ga do 2017. Tokom vlada Tonija Blera i Gordona Brauna prošao je kroz nekoliko ministarskih resora – zdravstvo (2006–2007, 2009–2010) i kulturu, medije i sport (2008–2009).
Mančestersko veliko "ne" potpunom lokdaunu
Nakon gubitka vlasti laburista, delovao je u opozicionom rukovodstvu kao ministar u senci za obrazovanje, zdravstvo i unutrašnje poslove, a 2010. i 2015. dva puta se neuspešno kandidovao za lidera stranke.
Prekretnica je usledila 2017, kada je izabran za gradonačelnika Velikog Mančestera. Tu funkciju iskoristio je da izgradi sopstvenu ekonomsku i političku platformu usmerenu na regionalnu autonomiju, javni prevoz, stanovanje i reformu javnih službi.
Njegov otpor merama centralne vlasti tokom pandemije – kada je odbio da Mančester uđe u najstroži nivo restrikcija bez dodatne finansijske podrške građanima i privredi – doneo mu je nadimak "Kralj severa" i reputaciju političara spremnog da se sukobi sa Londonom u ime regiona. Dodatnu javnu težinu stekao je dugogodišnjom borbom za porodice žrtava tragedije na stadionu Hilsboro iz 1989, uključujući podršku otvaranju dokumentacije i, kasnije, tzv. Hilsboro zakonu o obavezi iskrenosti javnih institucija tokom istraga.
Nakon gotovo decenije van nacionalne politike, priliku za povratak dobio je 2026, kada je poslanik Džoš Simons podneo ostavku na mandat u Mejkerfildu.
Bernam je na dopunskim izborima 18. juna 2026. ubedljivo pobedio kandidate Reformističke stranke i pokreta Obnovimo Britaniju i vratio se u Donji dom – neophodan korak, budući da britanski premijer mora biti poslanik parlamenta.
Nakon ostavke premijera Kira Starmera, Bernam je ostao jedini kandidat koji je ispunio uslove za vođstvo stranke, uz podršku 379 poslanika, i na posebnoj konferenciji proglašen je novim liderom laburista, a potom i premijerom.
No. 10 North: rast, troškovi života i decentralizacija
Bernamov prvi govor ispred Dauning strita broj 10 (sedište premijera/Vlade) najavio je tri stuba njegove ekonomske politike: ublažavanje pritiska rastućih troškova života, oživljavanje privrednog rasta i prenošenje ovlašćenja iz centra ka regionima.
Britanija koju nasleđuje beleži spor rast od pandemije naovamo, iako je u prvom kvartalu 2026. nadmašila i evrozonu i ostatak G7 ekonomija. Zamenica lidera laburista Lusi Pauel poručila je da je fokus nove vlade na sigurnosti običnih građana.
Centralni ekonomski projekat nove vlade je "Broj 10 Sever" – dodatno operativno sedište vlade u Mančesteru, zamišljeno kao koordinacioni centar za dugoročnu regionalnu ekonomsku strategiju.
Bernam je najavio da će sva ministarstva i agencije biti obavezni da lokalnim i regionalnim vlastima obezbede kadrovsku i finansijsku podršku, a otvorio je i mogućnost dubljeg prenosa ovlašćenja na Škotsku, Vels i Severnu Irsku.
Ni London nije izuzet iz plana – prestonici je ponuđen poseban dogovor o decentralizaciji koji obuhvata obrazovanje, stanovanje i ekonomski razvoj, kako bi zadržala ulogu globalnog finansijskog centra.
Bernam je otvoreno najavio raskid sa onim što naziva "razmišljanjem koje se sliva odozgo naniže" i politikom minimalne regulacije, uz uveravanje da će njegova vlada ostati naklonjena poslovnoj zajednici.
Deo te agende je vraćanje veće javne kontrole nad sektorima poput vode, energetike i saobraćaja, dok paralelno najavljuje podsticaje za izgradnju stanova u javnom vlasništvu i podršku malim preduzećima.
Na socijalnom planu, najavio je reforme sistema socijalne pomoći i brige o starijima, kao i jačanje obrazovanja, dok je u oblasti spoljne politike istakao želju za bližim odnosima sa Evropskom unijom i povećanim ulaganjem u odbranu.
Kritičari, međutim, upozoravaju da iza ambicioznih najava nedostaje razrađen plan finansiranja. Komentatori ekonomske politike ističu da Bernam za sada nudi mnoštvo pojedinačnih mera – od decentralizacije do socijalnih programa – ali ne i jasnu strategiju za rešavanje problema produktivnosti uz istovremeno očuvanje fiskalne stabilnosti zemlje.
Poređenja se prizivaju i iz nedavne prošlosti: dok je još bio na čelu Vlade, Kir Starmer je Bernamove ranije ekonomske predloge, uključujući ideju o gornjoj poreskoj stopi od 50 odsto i poreskom rasterećenju za niže plate, javno uporedio sa politikom Liz Tras, čiji je kratkotrajni mandat 2022. izazvao haos na tržištima obveznica i nagli pad funte.
Tržišta prate svaki signal
Imenovanje Šabane Mahmud za ministarku finansija dočekano je kao znak umerenosti. Funta je ojačala prema dolaru i evru, dosegnuvši nivoe oko 1,35 dolara, dok je prinos na desetogodišnje državne obveznice blago opao, za razliku od rasta prinosa na uporedive italijanske hartije.
Analitičari sa londonskog tržišta kapitala napominju da investitori u obveznice cene predvidljivost i jasno definisan fiskalni okvir – a izbor iskusne, umerene ministarke finansija protumačen je kao signal da nova vlada neće naglo povećavati zaduživanje.
Bernam je i sam više puta izjavio da namerava da poštuje fiskalna pravila koja je postavila dosadašnja ministarka finansija Rejčel Rivs, uključujući opredeljenje za smanjenje državnog duga, čime nastoji da umiri tržišta obveznica pre nego što ona počnu da diktiraju uslove njegovoj vladi.
Ipak, pojedini komentatori upozoravaju da je sadašnje smirenje tržišta uslovno i da odražava zadovoljstvo izborom kadra, a ne poverenje u konačan pravac politike. Prema njihovoj oceni, imućniji građani i preduzetnici verovatno će sadašnje zatišje iskoristiti za pripremu, a ne za opuštanje, očekujući da pritisak na kapital tek dolazi kada vlada objavi konkretne poreske mere.
Pitanje poreske politike ostaje najosetljivija tačka Bernamove agende. Dok se od njega očekuje da u narednim nedeljama i mesecima predstavi detalje budžetskog plana, deo poslovne zajednice strahuje od šireg oporezivanja bogatstva i imovine, dok deo javnosti i sindikata očekuje upravo takav zaokret ka preraspodeli tereta.
Balans između ta dva pritiska – zahteva za investicijama u javne servise i potrebe da se ne uznemire tržišta državnog duga – biće, prema oceni ekonomskih analitičara, najveći test njegove vlade u prvim mesecima mandata.
Politički kapital katolika i navijača
Bernamova politička snaga u velikoj meri počiva na ličnom autoritetu izgrađenom van londonskog establišmenta. Devet godina na čelu Velikog Mančestera, sukob sa centralnom vlašću tokom pandemije i dugogodišnja borba za pravdu porodica žrtava Hilsboroa izgradili su mu imidž političara koji brani interese regiona i običnih građana nasuprot centru moći u prestonici.
Upravo je taj kapital – a ne klasična parlamentarna karijera – bio presudan kada se laburistička poslanička grupa, nakon ostavke Kira Starmera, gotovo jednoglasno okupila oko njegove kandidature.
U privatnom životu, Bernam je u braku sa Mari-Frans van Hil, koja karijeru gradi u marketingu i komunikacijama i uglavnom izbegava medijsku pažnju. Par ima troje dece i venčao se 2000. godine, nakon što su se upoznali krajem osamdesetih na studijama u Kembridžu.
Bernam je poznat i kao strastveni navijač Evertona, dok njegovo katoličko vaspitanje, kako sam ističe, u velikoj meri oblikuje njegov pristup socijalnoj pravdi i ulozi javnih službi – teme koje se, sudeći po prvim potezima njegove vlade, direktno prelivaju i u ekonomsku politiku.
Sledećih meseci pokazaće da li Bernamova formula koja je funkcionisala na nivou jednog regiona – kombinacija javnih investicija, partnerstva sa privatnim kapitalom i otpora centralizaciji – može da se primeni na nivou cele države, a da pritom ne uznemiri tržišta koja već pomno prate svaki njegov sledeći potez.
