Formiranje velikih kolona na graničnim prelazima nema veze sa striktnije primenjenim graničnim propisima EES propisima EU, već da je glavni razlog stvaranja velikih kolona organizacija rada na graničnim prelazima, kojih je premali broj.
Trenutno na graničnim prelazima ka Šengenskom prostoru, sa Hrvatskom i Mađarskom, nema prevelikih kolona ali to je samo zato što kamioni zbog Uskršnjih praznika u Srbiji nisu išli na put već tek sada tovare robu. Očekuje se da će gužve i kolone ubrzo biti velike, kao prošle nedelje kada su bile dugačke po 15 kilometara i čekalo se po dva, tri dana na granicama što je ozbiljan problem, kaže predsednik Poslovnog udruženja Međunarodni transport (PUMED), Neđo Mandić.
Mandić je za Tanjug Istakao je da je neophodno korigovati organizaciju na graničnim prelazima obe zemlje, da radi nekoliko kolona, da bude jednak broj vaga u svim kolonama kako bi moglo da se propusti što više vozila, i napomenuo da preveliko čekanje na granicama stvara veliki problem jer mnogi vozači zbog toga napuštaju ovaj posao.
Kada je reč o graničnim prelazima sa Hrvatskom, Mandić je rekao da je tu najveći problem to što je nekoliko mostova već zatvoreno a obnova mostova će trajati četiri, pet godina što automatski znači manje graničnih prelaza.
„Kada je u pitanju Hrvatska imamo problem sa mostovima, na Dunavu su dva već zatvorena a za treći je pitanje dana kada će biti zatvoren. To su odmah tri granična prelaza manje i automatski se to raspoređuje na druge prelaze pa to pravi gužvu. Pored toga jasno je da taj priliv vozila ne može da se odradi sa radom u jednoj koloni“, naveo je on.
Mandić je poručio da je neophodno naći hitno rešenje za granične prelaze sa Hrvatskom, ne samo pojačavanje rada na postojećim prelazima u više kolona, već i otvaranje drugih prelaza koji mogu da se otvore sa relativno malo ulaganja.
EES (trenutno) nije problem
Na pitanje koliki problem vozačima predstavlja uvođenje sistema stroge kontrole ulaska i izlaska (EES) u svim zemljama Šengenskog sporazuma, Mandić je rekao da uvođenje EES sistem ne produžava vreme zadržavanja na granici jer uzimanje biometrijski podataka traje minut, dva, i dodao da je ovaj sistem samo alat za sprovođenje Šengenskog sporazuma koji je ograničio broj dana u Šengenu na 90.
Komentarišući blokade teretnih terminala na graničnim prelazima koji su organizovali prevoznici zemalja Zapadnog Balkana zbog tretmana profesionalnih vozača i ograničavanje boravka njima na teritoriji Šengena tokom svakodnevnih radnih aktivnosti, Mandić je istakao da prevoznici nisu nikada želeli blokade, već da su blokadama morali da skrenu pažnju na problem koji bi se inače odrazio i na njih i na rad privrede u čitavoj Evropi.
„Dobro je što je to urađeno jer se tada mnogo razgovaralo, traže se rešenja i mi smo optimisti da će se uskoro naći pravo rešenje“, poručio je on.
Govoreći o video sastancima koji su prevoznici imali sa predstavnicima Evropske komisije po ograničenog boravka vozača zemalja Zapadnog Balkana u Šengenu, Mandić je rekao da su ti sastanci postajali sve masovniji što je pokazalo da postoji veliki interes svih zemalja da se uključe i kažu svoje mišljenje, i dodao da je dobro što su tim sastancima prisustvovali korisnici usluga, odnosno proizvođači kao i kupci i prodavci.
Kako je naveo, svi su istakli koliko ograničen boravak predstavlja veliki problem prevoznicima, i podstakli razmišljanja u Evropskoj komisiji da se nađe rešenje koje je na putu.
D viza (ni)je rešenje
Odgovarajući na pitanje šta je viza tip D koju prevoznici očekuju i da li ona u potpunosti rešava probleme vozača kamiona, Mandić je objasnio da iako trenutno viza tip D znači da neko boravi ili radi u preduzeće zemlje Šengena što vozači sa Zapadnog Balkana ne mogu da dobiju, ukoliko se izmenom zakona o strancima omogući da naši prevoznici mogu da dobiju ovu vizu koji posredno preko domaćih preduzeća rade za preduzeća u EU, tada će to biti rešenje problema za vozače.
