Novo istraživanje Eurostata pokazalo je da je Srbija među najjeftinijim evropskim državama kada se upoređuju cene potrošačkih dobara i usluga. Prema podacima Evropskog zavoda za statistiku, nivo cena u Srbiji iznosi oko 62,5 odsto proseka Evropske unije, dok se stvarna individualna potrošnja (AIC), koja se smatra jednim od najboljih pokazatelja životnog standarda, kreće na oko 52 do 54 odsto evropskog proseka.
Na prvi pogled, takvi podaci mogu da stvore utisak da je život u Srbiji znatno povoljniji nego u većem delu Evrope. Međutim, statistika pokazuje samo deo slike.
Kako Eurostat "meri" standard
Za razliku od bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, koji pokazuje ukupnu ekonomsku aktivnost, Eurostat za poređenje životnog standarda koristi pokazatelj stvarne individualne potrošnje (AIC).
Ovaj indikator obuhvata sve proizvode i usluge koje građani koriste, bez obzira na to da li ih plaćaju sami ili ih finansira država ili neprofitni sektor. U njega ulaze izdaci za hranu, stanovanje, odeću, prevoz i druge svakodnevne potrebe, ali i vrednost javnog zdravstva, obrazovanja i pojedinih socijalnih usluga.
Zbog toga zemlje koje imaju razvijen sistem javnih usluga mogu ostvariti bolji rezultat nego što bi se zaključilo samo na osnovu visine plata.
Metodologija Eurostata je međunarodno priznata i omogućava poređenje svih evropskih država prema istim pravilima. Međutim, ona ne pokazuje uvek koliko građani u praksi moraju da izdvoje iz svog džepa.
Na primer, zdravstvena zaštita koju finansira država ulazi u AIC i povećava procenjeni životni standard. Istovremeno, statistika ne pokazuje u kojoj meri građani zbog čekanja ili nedostupnosti pojedinih usluga koriste privatne ordinacije i sami finansiraju lečenje. Privatni izdaci postoje u statistici kroz potrošnju domaćinstava, ali AIC ne meri razloge zbog kojih su oni nastali niti kvalitet i dostupnost javnih usluga.
Slična situacija postoji i kod energije. Domaćinstva u Srbiji godinama plaćaju niže cene električne energije i gasa nego u velikom broju evropskih država, što doprinosi nižem ukupnom nivou cena. Međutim, deo ekonomista ukazuje da se deo tog troška indirektno finansira kroz državne subvencije energetskom sektoru, pa niže cene ne predstavljaju nužno stvarnu ekonomsku uštedu za društvo u celini.
Nisu svi proizvodi jeftiniji nego u Evropi
Iako je ukupni nivo cena niži od proseka EU, pojedine kategorije proizvoda u Srbiji često su skuplje nego u razvijenim evropskim državama.
Potrošačka elektronika, bela tehnika i računarska oprema neretko imaju cene više i do 30 odsto u odnosu na pojedina tržišta Evropske unije. Slična situacija postoji i kod novih automobila. Prema zvaničnim cenovnicima proizvođača, osnovni gradski modeli u Nemačkoj mogu da se kupe za oko 18.000 evra, dok se u Srbiji slični modeli prodaju od približno 20.000 evra. Kod vozila više klase razlike mogu biti i nekoliko hiljada evra.
Razlog za to su manje tržište, viši logistički troškovi, manja konkurencija, različita poreska opterećenja i niži obim prodaje.
Zarade još više menjaju sliku
Još važniji podatak od samih cena jesu prihodi.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u Srbiji iznosi oko 121.800 dinara, odnosno približno 1.040 evra. Međutim, medijalna zarada, koja bolje pokazuje koliko zarađuje tipičan zaposleni, iznosi oko 94.600 dinara ili oko 808 evra. To znači da polovina zaposlenih prima manje od tog iznosa.
Za poređenje, medijalna zarada u mnogim državama Evropske unije kreće se između 1.800 i 2.000 evra, dok u Nemačkoj prelazi 2.500 evra.
Zbog toga niže cene u Srbiji ne znače automatski i veću dostupnost robe i usluga. Kada se prihodi stave u odnos sa cenama, kupovna moć građana Srbije i dalje značajno zaostaje za evropskim prosekom, iako je zahvaljujući nižim cenama nešto viša nego što bi se moglo zaključiti samo na osnovu plata.
Veći deo budžeta odlazi na osnovne potrebe
Anketa o potrošnji domaćinstava pokazuje da građani Srbije najveći deo mesečnih prihoda troše na osnovne životne potrebe.
Na hranu i bezalkoholna pića odlazi oko 36,6 odsto ukupne potrošnje domaćinstava, dok na stanovanje, vodu, električnu energiju i gas odlazi još oko 16,3 odsto.
Istovremeno, zvanični podaci pokazuju da prosečni rashodi domaćinstava praktično dostižu nivo prosečnih prihoda, što ukazuje da za štednju ili veću potrošnju ostaje veoma malo prostora.
Da li je Srbija zaista među najjeftinijim zemljama? Odgovor je - da, ali uz važno objašnjenje.
Prema metodologiji Eurostata, Srbija jeste među najjeftinijim evropskim državama kada se posmatra ukupni nivo potrošačkih cena i stvarna individualna potrošnja.
Međutim, to ne znači da su svi proizvodi jeftini, niti da građani zbog toga imaju visok životni standard. Pojedine kategorije robe skuplje su nego u razvijenim članicama Evropske unije, dok znatno niže zarade ograničavaju kupovnu moć većine stanovništva.
Zbog toga podatak da je Srbija među najjeftinijim zemljama Evrope treba posmatrati kao statistički pokazatelj međunarodnog poređenja, a ne kao dokaz da građani žive jeftinije ili lakše nego stanovnici razvijenijih evropskih država.
