Japanski jen oslabio je u utorak na najniži novo u odnosu na američki dolar od 1986. godine, držeći investitore na oprezu zbog moguće intervencije japanskih vlasti. S druge strena Pacifika, banke odustaju od procene da će evro nastaviti da raste, jer Fed menja politiku.
Jen je pao na 162,19 za dolar do 1:27 ujutro po istočnom vremenu, što je najniža razina u četiri desetljeća, prema podacima LSEG-a, presnoi SeeBiz.
Japanski ministar financija Sacuki Katajama izjavio je u utorak da je vlada spremna poduzeti odgovarajuće mjere protiv pretjeranih valutnih kretanja.
„To uključuje poduzimanje odlučnih mjera, što je potvrđeno između Japana i SAD-a“, rekao je Katayama.
Glavni sekretar kabineta, Minoru Kihara, rekao je na redovnoj konferenciji za novinare u utorak da će japanska vlada raditi na izgradnji ekonomije manje osetljive na volatilnost deviznog kursa, a istovremeno će ostati spremna da intervenirše na deviznim tržištima ako bude potrebno.
Julia Vang, glavna investicijska direktorica Nomure za Severnu Aziju, izjavila je da bi Japan mogao da interveniše na deviznom tržištu nakon što je jen pao na novi višedecenijski minimum, iako očekuje da će svaki utjecaj na šira tržišta biti kratkotrajan.
„Intervencija ne bi trebala da zavisiti o određenom nivou. Zavisi o prirodi kretanja valute, prirodi dolar-jen... Ovo je ciklički maksimum; to je novi ciklički maksimum. Verojatno je to osetljiv nivo, ponovno će rasplamsati deo teskobe oko slabosti valute na domaćem tržištu“, rekla je Vang.
Vang je dodala da su širi izgledi jena i dalje slabi jer velike razlike u kamatnim stopama i realnim prinosima između Japana i SAD-a i dalje pogoduju „carry trade-ovima“, u kojima investitori jeftino pozajmljuju u jenu i ulažu u imovinu s višim prinosom negde drugde, vršeći pritisak na pad japanske valute.
Između aprila i maja Japan je rasporedio preko 11,7 bilijona jena (72,8 milijardi dolara) deviznih rezervi kako bi podupro valutu.
Japanska centralna banka nedavno je podigla svoju referentnu kamatnu stopu na 1%, što je najviši nivo u tri decenije, dok su kreatori politike nastavili normalizaciju monetarne politike koja je započela 2024. godine.
Povećanje od četvrtine boda označilo je prvo povećanje kamatnih stopa od decembra, kada je podigla kamatne stope na 0,75% i dovela troškove zaduživanja na najviši nivo od 1995. godine.
Prinosi japanskih državnih obveznica naglo su porasli na superdugom kraju, s prinosom na 40-godišnje obveznice koji je porastao za 7 baznih bodova na 3,779%, a prinos na 30-godišnje obveznice za gotovo 8 baznih bodova na 3,914%.
Evro neće više skakati
Veo o kursnim problemima japana usledila je dan nakon što je došla vest sa drgue strane Pacifika da banke na Volstritu odustaju od opklada na rast evra.
Tržišta pokazuju da će SAD prestići Evropu u povećanju kamatnih stopa do kraja ove godine, i to menja situaciju.
Kompanije poput JPMorgan Chase, Morgan Stanley i Bank of New York Mellon smatraju da bi zajednička valuta mogla da padne za više od 3% i dostigne 1,10 dolara u narednoj godini, objavio je Blumberg.
Ovog meseca je vrednost evra već pala na jednogodišnji minimum. To je preokret u odnosu na početak ove godine kada su kreatori politike u Evropi smatrali da je evro previše jak, nakon što je pao iznad 1,20 dolara, na najviši nivo u skoro pet godina.
