Nemačka razmatra ublažavanje zakona o zaštiti od otkaza, koji štiti prava radnika od samovoljnog otkaza, ali neće njime biti potencijalno pogođeni svi zaposleni.
Na ovonedeljnom sastanku koalicionog odbora za propise u Nemačkoj raspravlja se o ublažavanju zakona o zaštiti od otkaza. Kompanije to već dugo traže, ali političari na vlasti su spremni da im damo delimično izađu u susret, piše Fenix-magazin.de.
Godinama su mnoge kompanije frustrirane poteškoćama oko „rastanka sa radnicima“. Zbog zakonskih otkaznih rokova, otkazi često zahtevaju značajno vreme; pa. posledično, firme često pribegavaju po njih skupim otpremninama kao bržoj alternativi.
Nemačka vlada sada ima za cilj da to promeniti. Sindikalne stranke (CDU/CSU) posebno se zalažu za ublažavanje trenutnih pravila o zaštiti od otkaza. Međutim, te se promene ne bi odnosile na sve kompanije; već je fokus na malim preduzećima, startapovima, istraživačkim projektima i radnicima s visokim primanjima.
Koalicione stranke raspravljaju o sledećim modelima otkaza:
- Izuzeća za male firme – Ova ideja nastala je od CDU/CSU tokom koalicionih pregovora. Zaštita od otkaza bila bi potpuno ukinuta za kompanije s manje od 50 radnika, što bi, na primjer, zanatskim preduzećima omogućilo otpuštanje osoblja u vrlo kratkom roku.
- Otkazi za radnike s visokim primanjima – Druga ideja, koju je Sindikat također izneo tokom koalicionih pregovora – predlaže ukidanje zaštite od otkaza za radnike s “izuzetno visokim primanjima”. Prag bi bio postavljen na gornju granicu doprinosa za zakonsko penzijsko osiguranje; trenutno to iznosi bruto mesečni prihod od 8.450 evra ili 10.1400 evra godišnje.
- “Model opcije” umesto zaštite od otkaza – Prema ovom predlogu, kompanije i novozaposleni mogli bi u svoje ugovore o radu uključiti posebnu klauzulu koja bi radniku omogućila da efikasno “proda” svoja prava na zaštitu od otkaza. Umesto pridržavanja otkaznih rokova, obe strane bi se dogovorile o specifičnim iznosima otpremnina, pišu nemački mediji. Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA) posebno podržava ovaj model.
- Opuštenija pravila za startupove i visokorizične projekte – SPD i razni ekonomisti ne žele u potpunosti da ukinu zaštitu od otkaza, ali žele da je učine fleksibilnijom u određenim područjima. To uključuje, na primer, nove firme ili istraživačke i investicione projekte u poslovnim područjima u nastajanju. U tim slučajevima mogli bi se sklapati ugovori na određeno vreme koji se protežu izvan trenutnih ograničenja – kao što su višegodišnji projekti. To bi osiguralo da se kompanije mogu brzo rastati sa zaposlenima ako projekt ne uspije.
- Danski model „fleksikurnosti” – Danska primjenjuje ovaj model, prema kojem se radnici s visokim primanjima mogu otpustiti bez dugih otkaznih rokova. Međutim, država ublažava uticaj velikodušnim naknadama za nezaposlenost i opsežnim besplatnim programima osposobljavanja kako bi im pomogla da brzo pronađu novi posao. Ovaj model ima zagovornike u Nemačkoj, uključujući ministarku privrede Katerinu Rejhe, generalnog sekretara CDU-a Karstena Linemana i Zelenu stranku.
Pojednostavljenje otkaza
Rasprava se također bavi specifičnim detaljima. Savez nemačkih udruženja poslodavaca (BDA), na primer, poziva na pojednostavljenje samog postupka otkaza. To se odnosi na zahteve poput saslušanja s Radničkim savetima, posebne zaštite od otkaza za radnike s teškim invaliditetom, kriterijuma socijalnog odabira tokom masovnih otpuštanja i sličnih mera.
Trenutna pravila
Zakon o zaštiti od otkaza trenutno se primenjuje na kompanije sa deset ili više radnika i na osoblje s najmanje šest meseci radnog staža. Pre isteka ovog razdoblja – obično poznatog kao probni rok – poslodavci mogu otpustiti zaposlene bez navođenja razloga, uz dvonedeljni otkazni rok.
Nakon toga, otkazni rokovi se postupno povećavaju, od četiri nedelje do maksimalno sedam meseci nakon 20 godina radnog staža. Nadalje, kompanije mogu da otpuste radnike samo iz razloga povezanih s osobom, njihovim ponašanjem ili operativnim zahtevima, pišu nemački mediji.
U slučaju konkretnih operativnih razloga, moraju uzeti u obzir brojne faktore, kao što su starosna dob radnika, duljina radnog staža, obaveze izdržavanja i drugo.
Posebni propisi koji štite osobe s teškim invaliditetom, trudnice, radnike na roditeljskom otsustvu, obuci i članove radničkog veća ostali bi nepromenjeni bilo kakvim promenama zakona o zaštiti od otkaza. Opšti zakoni protiv diskriminacije takođe ne bi bili poništeni.
