Ukupna vrednost robne razmene Kine za prvih pet meseci 2026. skočila je za 15,3% na godišnjem nivou, dostigavši 2,65 biliona evra, pokazali su danas objavljeni podaci Generalne uprave carina Kine.
Ove brojke potvrđuju ključnu ulogu Kine u očuvanju stabilnosti i otpornosti globalnih lanaca snabdevanja u nestabilnim makroekonomskim uslovima, prenosi Global tajms.
Samo tokom maja, kineska spoljna trgovina zabeležila je rast od 16,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine, dostigavši vrednost od 570,51 milijardu evra).
U okviru ovog majskog bilansa, izvoz je porastao za 13,8%, dok je uvoz zabeležio snažan skok od čak 21,5%.
Pekinški ekonomista Tijan Jun naglasio je da je ovaj snažan rast ostvaren uprkos pritiscima na svetsku ekonomiju i složenoj geopolitičkoj situaciji.
Prema njegovim rečima, glavni pokretač rasta trgovine bio je globalni talas razvoja veštačke inteligencije, koji je drastično uvećao potražnju za kineskim visokotehnološkim proizvodima u sferi robotike, AI i opreme za centre podataka.
U periodu od januara do maja, trgovinska razmena sa zemljama članicama ASEAN-a porasla je za 16,6% međugodišnje, sa Evropskom unijom za 10,3%, dok je razmena sa afričkim kontinentom zabeležila rast od 18,2%.
Ukupna robna razmena sa zemljama partnerima u okviru globalne inicijative "Pojas i put" dostigla je oko 1,36 biliona evra, što predstavlja povećanje od 13,6% na godišnjem nivou.
Poseban podsticaj trgovini sa Afrikom dala je odluka Pekinga da od 1. maja u potpunosti uvede bescarinski režim za sve afričke zemlje koje imaju uspostavljene diplomatske odnose sa Kinom.
Zahvaljujući tome, ukupna razmena je po prvi put u istoriji za ovaj period premašila granicu od jednog biliona juana, dostigavši 1,14 biliona juana (oko 146,15 milijardi evra).
Samo u maju, kineski uvoz iz Afrike iznosio je 121,96 milijardi evra, dodaje se u izveštaju.
