Iako se inflacija malo izduvala u avgustu i krenula naniže ka gornjoj granici koridora, centralna banka ostaje oprezna i Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%.
Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje, saopšteno je iz NBS.
Ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji je prethodnih meseci bila pod uticajem rasta cena hrane zbog nepovolјnih vremenskih prilika. U avgustu je iznosila 4,7% (u julu je bila 4,9%), dok je bazna inflacija (po isklјučenju cena hrane, energije, alkohola i cigareta iz indeksa potrošačkih cena), nakon nešto viših vrednosti početkom ove godine, u avgustu snižena na 4,5%, čemu je doprinelo usporavanje rasta cena usluga.
Uzdanje u ograničenje marži
Izvršni odbor procenjuje da je kao rezultat Uredbe o posebnim uslovima za obavlјanje trgovine za određenu vrstu robe Vlade Republike Srbije, kojom su na šest meseci ograničene marže u trgovini na veliko i malo na 20%, međugodišnja inflacija u septembru znatno usporila, na nivo oko centralne vrednosti cilјa (3%), kao i da će nastaviti relativno stabilno kretanje na sličnom nivou do kraja godine.
Tokom naredne godine očekuje se dalјe popuštanje inflatornih pritisaka iz međunarodnog okruženja po osnovu nižih troškovnih pritisaka i efekta slablјenja dolara prema evru.
Takođe, dolazak nove polјoprivredne sezone bi trebalo povolјno da utiče na kretanje inflacije, pod uslovom da bude bolјa od ovogodišnje, procenjuju u centralnoj banci.
U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju i niska baza iz septembra ove godine, ali će, prema oceni Izvršnog odbora, ukupna inflacija u narednoj godini nastaviti da se kreće u granicama cilјa od 3±1,5%.
Obrazlažući odluku Izvršni odbor je istakao da je i dalјe neophodna opreznost u vođenju monetarne politike zbog toga što je neizvesnost u međunarodnom okruženju, iako manja nego u prvoj polovini godine, i dalјe izražena.
Geopolitičke tenzije i dalјe predstavlјaju rizik za rast cena energenata. Iako se očekuje pobolјšanje globalne poslovne klime u narednom periodu jer se režim carina stabilizovao, ostaje da se vidi kakve će biti konkretne posledice viših carina imajući u vidu da je ove godine došlo i do povećanja trgovine u okviru priprema za njihovo stupanje na snagu.
Evropa blizu kraja popuštanja, Fed još ne
Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, Sistem Federalnih Rezervi (FED) je u septembru snizio svoje osnovne kamatne stope za 25 baznih poena, a nastavak ciklusa smanjenja kamatnih stopa se očekuje i u narednom periodu kako bi se podstaklo ubrzanje rasta ekonomske aktivnosti. Evropska centralna banka je i u septembru zadržala svoje stope na nepromenjenom nivou i čini se da je proces ublažavanja monetarne politike blizu kraja.
I dalje stoji nada u ubrzanje rasta
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji rast bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini godine iznosio je u proseku 2%, uz blago višu dinamiku u drugom u odnosu na prvo tromesečje.
U drugoj polovini godine Izvršni odbor NBS očekuje ubrzanje privrednog rasta, čemu treba da doprinesu dalјi rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“.
Izvršni odbor ističe da se podrška očekivanom ubrzanju privrednog rasta pruža održanom relativnom stabilnošću deviznog kursa i obezbeđenim povolјnijim uslovima kreditnog finansiranja, zahvalјujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike i izmenama Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, što je rezultiralo dvocifrenim međugodišnjim rastom kreditne aktivnosti prema sektoru privrede i stanovništva.
Dodatna podrška kreditnoj, a time i ekonomskoj aktivnosti trebalo bi da dođe i od omogućavanja povolјnijeg zaduživanja mladih za kupovinu prve nepokretnosti, kao i građana sa nižim primanjima i penzionera.
Izvršni odbor će nastaviti da prati i analizira trendove na domaćem i međunarodnom tržištu i da odluke o budućoj monetarnoj politici donosi od sastanka do sastanka u zavisnosti od podataka koji budu pristizali, izgleda u kretanju inflacije i njenih klјučnih faktora, kao i procene efekata donetih mera monetarne politike. Istovremeno, prilikom donošenja odluka Izvršni odbor će voditi računa da se obezbedi očuvanje finansijske stabilnosti i povolјnih izgleda privrednog rasta.
Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 13. novembra 2025. godine.
