Rat u Iranu ne posustaje i ekonomske posledice sukoba se nagomilavaju. Međunarodni monetarni fond (MMF) je stoga ponovo oborio prognozu privrednog rasta evrozone.
Nova procena rasta za 2026. je sada 0,9 odsto, 0,5 procentnih poena manje nego što je MMF prognozirao pre rata. Istovremeno, u zoni evra ove godine se očekuje ubrzanje inflacije na 2,8 odsto, 0,8 procentnih poena iznad januarske prognoze, prenosi DPA.
MMF je naniže revidirao i prognoziranu stopu rasta za iduću godinu, sa 1,4 na 1,2 odsto, a očekivanu stopu inflacije je podigao sa 1,9 na 2,3 odsto.
Pritom, duže zadržavanje cene energenata na visokom nivou može da podstakne inflaciju i inflatorna očekivanja, a pad poverenja i finansijske teškoće da priguše tražnju.
Dodatni rizik je i moguća eskalacija sukoba na Bliskom istoku.
Pretnja stagflacije
MMF je ukazao i na pretnju stagflacije – stanja u kom cene rastu, privreda stagnira, a nezaposlenost raste – i Evropskoj centralnoj banci (ECB) preporučio da značajno zaoštri kamatnu politiku.
ECB je povećala repernu kamatnu stopu sa dva na 2,25 odsto, u prvoj korekciji naviše od septembra 2023.
Ako cene energije nastave da rastu, ECB bi mogla biti primorana na drastičniju intervenciju, ocenio je MMF.
MMF je ponovio kritiku evropskih vlada zbog mera široke pomoći građanima. Već ih je upozorio da neprecizna podrška nesrazmerno više koristi domaćinstvima sa višim prihodima, koja već troše više energije.
MMF je ponovio i upozorenje Evropskoj uniji da reformama mora povećati otpornost na krize, da mora da ojača svoje jedinstveno tržište i smanji zavisnost od globalnih energetskih tržišta.
Fokus - uklanjanje birokratskih prepreka
U suočavanju sa starenjem društva i slabim rastom produktivnosti, evropske države ne smeju da posežu za jednostranim, nacionalnim merama i protekcionističkom industrijskom politikom, dodao je MMF.
Umesto pokušaja podsticanja lokalne proizvodnje određenih dobara u Evropi koji prete da naruše tržišne mehanizme i povećaju troškove, fokus bi trebalo da bude na uklanjanju birokratskih prepreka bez ugrožavanja teško stečenih standarda regulacije finansijskog tržišta.
Prognozu rasta privrede evrozone naniže je revidirala i Svetska banka, sa 0,9 na 0,8 odsto, a to je pripisala ceni nafte i gasa i američkoj carinskoj politici.
