Stupanjem na snagu Zakona o elektronskim otpremnicama, kao i izmena i dopuna istog 12. decembra 2025. godine Srbija je ušla u novu fazu digitalizacije poslovanja sa ciljem da u slučaju kretanja dobara pravnim subjektima olakša i ubrza protok dokumentacije koja prati ovo kretanje, a inspekcijskim organima omogući efikasniji nadzor.
Prelazak sa papirnih na elektronske otpremnice biće postepen, ali obavezan, a već od 1. januara 2026. godine pojedine kategorije obveznika moraće da posluju u okviru novog sistema.
Na temu “Kako se pripremiti za primenu Zakona o e-otpremnicama“, koji organizuje Centar za edukaciju Privredne komore Srbije (PKS), govoriće Snežana Matejić, poreski i finansijski savetnik i ovlašćeni računovođa.
Prema njenim rečima, elektronska otpremnica predstavlja ključni dokaz da je do prometa dobara zaista došlo. Ona je istakla da se osnovni princip kontrole Poreske uprave zasniva na fakticitetu – postojanju stvarnog prometa. Upravo iz tog razloga država insistira na uvođenju e-otpremnica, jer se očekuje da će centralizovani i digitalni sistem onemogućiti bilo kakav oblik fiktivnog prometa.
Za razliku od dosadašnje otpremnice koja prati promet robe, novi zakon uvodi širi pojam otpremnice, ona prati svako kretanje dobara.
Dok je raniji sistem bio fokusiran na promet robe u užem smislu, e-otpremnica prati tokove dobara u javnom i privatnom sektoru, bez obzira na to da li se radi o klasičnoj prodaji, internim transferima ili specifičnim vrstama isporuka. Cilj je da se obuhvati celokupan lanac kretanja dobara, uz jasan digitalni trag.
Izmenama i dopunama zakona uvedeni su i novi izuzeci od obaveze izdavanja elektronskih otpremnica, poput onih u vezi sa snabdevanjem gorivom i mazivom vazduhoplova, pod određenim uslovima.
Posebno je značajno ukazati na nove obaveze poštanskih operatora. Dok je ranije bilo predviđeno potpuno izuzeće, dopunama zakona se propisuje da prevoznik nema obavezu preuzimanja elektronske otpremnice ukoliko je poštanski operator, odnosno davalac poštanskih usluga, samo za prevoz određenih poštanskih pošiljki i to: korespondenciju, dokumentaciju, knjige, kataloge, novine i/ili časopise.
Kada je reč o obveznicima Sistema, zakon se fazno uvodi. U prvoj fazi, ovu obavezu neće imati lica iz privatnog sektora koja međusobno razmenjuju dobra (sem akciznih proizvoda). Ova lica iz privatnog sektora imaće obavezu slanja i prijema e-otpremnica od 1. oktobra 2027. godine.
Pre toga, već od 1. januara 2026. godine, obaveza važi za subjekte javnog sektora koji međusobno razmenjuju dobra, kao i za sve subjekte koji obavljaju promet akciznih proizvoda, bez obzira na to da li posluju sa javnim ili privatnim sektorom. Privatni sektor će od tog datuma imati i obavezu slanja elektronske otpremnice subjektima javnog sektora.
Za sada nema najava odlaganja ovih rokova, a u toku su intenzivne tehničke pripreme i prilagođavanja sistema.
Jedna od ključnih novina odnosi se i na obaveze prevoznika. Oni će biti u obavezi da u slučaju inspekcijskog nadzora obezbede prestavljanje elektronske otpremnice na jedan od navedenih načina koji sami izaberu i to ili putem aplikacije MATP, ili davanjem na uvid odštampanog spoljnjeg prikaza elektronske otpremnice ili davanjem na uvid papirne otpremnice sa hologramskom nalepnicom, ili direktnim pristupom Sistemu putem apija.
Zakon predviđa i prelazni period u pogledu sankcija. Iako je izdavanje e-otpremnice obavezno, subjektima javnog i privatnog sektora ostavljen je rok od šest meseci tokom kojeg neće biti kažnjavani za greške učinjene u postupku izdavanja. Ova faza adaptacije ne podrazumeva oslobađanje od obaveze, već toleranciju na tehničke i proceduralne propuste dok se sistem ne ustali u praksi.
Prema rečima Snežane Matejić, jedan od najvećih izazova u primeni novog zakona biće usklađivanje sa postojećim poreskim propisima. Zakon o PDV-u jasno definiše da poreska obaveza nastaje u trenutku kada roba napušta magacin ili fabriku, dok je sistem e-otpremnica koncipiran na drugačijim osnovama. Sam zakon izričito navodi da ne utiče na primenu propisa o PDV-u, akcizama i računovodstvu, što u praksi znači da će ključnu ulogu imati ugovorni odnosi između kupca i prodavca. Pravo raspolaganja robom, a ne fizički trenutak otpreme, određivaće ko izdaje otpremnicu i koju vrstu otpremnice - eksternu ili internu.
Upravo zato će pravilno razumevanje ugovornih odredbi omogućiti i definisanje nosioca prava raspolaganja dobrima, a što će biti presudno za izbegavanje grešaka prilikom izdavanja elektronskih otpremnica. Elektronska otpremnica se ne uvodi samo kao tehničko rešenje, već kao novi koncept kontrole prometa, koji zahteva detaljnu pripremu, prilagođavanje internih procedura i edukaciju zaposlenih.
Seminar PKS-a posvećen je upravo tim pitanjima – od postojećih pravila i inspekcijskog nadzora, preko novih zakonskih rešenja, do praktičnog rada u demo verziji sistema e-otpremnica. Prelazak na elektronske otpremnice predstavlja jednu od najznačajnijih promena kada je kretanje dobara u pitanju, a rok za pripremu velikog broja privrednih subjekata je veoma kratak, te se u cilju pripreme polaznika organizuje praktičan rad na primerima iz prakse.
O predavaču:
Snežana Matejić, poreski i finansijski savetnik, ovlašćeni računovođa, sertifikovan forenzičar. Radno iskustvo: Poreska uprava, direktor Filijale Pančevo, Javno preduzeće “Stara planina” - direktor opših i finansijskih poslova.
