Kineski trgovinski suficit dostigao je najviši nivo u periodu od januara do februara, pošto je izvoz značajno premašio očekivanja, što ukazuje na otpornost druge najveće svetske ekonomije uprkos trgovinskim tenzijama sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Kina obično objavljuje objedinjene podatke o trgovini za januar i februar kako bi ublažila distorzije koje nastaju zbog pomeranja datuma praznika Lunarne nove godine.
Trgovinski suficit porastao je na 213,62 milijarde dolara, dok su očekivanja bila oko 179,6 milijardi dolara.
Izvoz iz Kine u periodu od januara do februara porastao je za 21,8 odsto na godišnjem nivou, čime je znatno premašio prognozirani rast od 7,1 odsto, pokazala je anketa ekonomista koju je sproveo Reuters.
Istovremeno, uvoz je u prva dva meseca godine porastao za 19,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok su očekivanja bila da će rast iznositi 6,3 odsto, pokazuju podaci kineske carine objavljeni u sredu.
Rast trgovine sa EU
Prema zvaničnim podacima, trgovinska razmena sa SAD smanjena je za 16,9 odsto i iznosila je 609,71 milijardu juana (88,22 milijarde dolara) u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Nasuprot tome, trgovina sa Evropskom unijom porasla je za 19,9 odsto i dostigla 998,94 milijarde juana.
Rast je zabeležen i u trgovini sa ASEAN, koja je povećana za 20,3 odsto i dostigla je 1,24 biliona juana.
Podaci o trgovini objavljeni su nakon što je inflacija potrošačkih cena u Kini zabeležila najveći rast u više od tri godine, podstaknuta većom potrošnjom tokom produženog prazničnog perioda.
Predsednik i glavni ekonomista kompanije Pinpoint Asset Management Zhiwei Zhang naveo je u analizi nakon objave podataka da je iznenađenje delimično posledica relativno kasnog termina Lunarne nove godine, što je verovatno povećalo međugodišnju stopu rasta u poređenju sa prošlom godinom. Ipak, dodao je da to „verovatno ne može u potpunosti da objasni ovako snažan rezultat“.
Zhang je ocenio i da snažni izvozni rezultati, uz relativno nizak cilj privrednog rasta postavljen tokom godišnjih političkih sastanaka poznatih kao Dve sesije u Pekingu, ukazuju na to da dodatni ekonomski podsticaji u skorije vreme verovatno neće biti potrebni.
Rast inflacije
Na tom skupu premijer Li Qiang postavio je cilj rasta bruto domaćeg proizvoda između 4,5 i 5 odsto, što predstavlja najniži raspon od početka devedesetih godina.
Indeks potrošačkih cena u Kini porastao je u februaru za 1,3 odsto na godišnjem nivou, čime je premašio očekivanja ekonomista iz ankete Reuters, koji su predviđali rast od 0,8 odsto.
Nakon povećanja od 0,2 odsto u januaru, februarski podaci predstavljaju najsnažniji rast inflacije još od januara 2023. godine. Ovi ekonomski podaci dolaze u trenutku kada je kineski premijer Li Qiang tokom sastanka „Dve sesije“ priznao uticaj američkih carina dok je iznosio ekonomske ciljeve vlade.
