Većina preduzetnika u Srbiji i širem regionu očekuje rast i nastavlja ulaganja u modernizaciju poslovanja uprkos povećanju operativnih i troškova radne snage i rizika od pada tražnje usled geopolitičke nestabilnosti. Pri tome, većina planira finansiranje razvoja iz sopstvenih sredstava, pokazuje EY Preduzetnički barometar za 2025. godinu.
Preduzetnički barometar prvi put objavljuje rezultate istraživanja u 16 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, što omogućava jedinstvenu analizu pozicije srpskih preduzetnika u širem regionalnom kontekstu, piše za poslovni magazin Biznis i finansije (B&F) Jelica Milovanović, viši saradnik za brend, marketing i komunikacije u kompaniji EY.
Najuspešniji preduzetnici u Srbiji, kako demografija ovog istraživanja pokazuje, pretežno su muškarci sa fakultetskim obrazovanjem koji su na čelu porodičnih kompanija i posluju više od 20 godina.
Najčešće rade u sektorima proizvodnje, tehnologije, trgovine ili ugostiteljstva i godišnje ostvaruju poslovni prihod manji od milion dolara. Veoma su posvećeni i istrajni u poslu, razmišljaju dugoročno, skloniji su organskom rastu, brzo se prilagođavaju promenama na tržištu i najviše se oslanjaju na sebe.
Toliko slični, i toliko različiti
Preduzetnici u Srbiji imaju mnogo sličnosti sa preduzetnicima u širem regionu, ali su uočljive i neke razlike u razvoju poslovanja, njegovom finansiranju, prioritetima prilikom ulaganja, digitalizaciji i uslovima u kojima rade, pokazuje najnovije izdanje istraživanja EY Preduzetnički barometar.
Kompanija EY već devet godina objavljuje ovu studiju koja sadrži detaljne analize i preporuke za brži i sveobuhvatniji razvoj preduzetništva u Srbiji, ali ovogodišnje izdanje predstavlja prekretnicu u dosadašnjem pristupu. EY Preduzetnički barometar za 2025. godinu po prvi put objavljuje rezultate istraživanja koje je sprovedeno u 16 zemalja Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope, što omogućava jedinstvenu analizu pozicije srpskih preduzetnika u širem regionalnom kontekstu.
Studija je zasnovana na rezultatima ankete koja je obuhvatila 1.031 preduzetnika iz Bugarske, Hrvatske, Kipra, Češke, Estonije, Grčke, Mađarske, Letonije, Litvanije, Malte, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije i Turske i predstavlja najopsežniju analizu kretanja u preduzetništvu u CESA regionu.
Rast uprkos geopolitičkoj krizi
Najvažniji rezultati pokazuju da uprkos nestabilnom geopolitičkom okruženju, 71% preduzetnika u Srbiji je ostvarilo rast poslovnih prihoda u prošloj fiskalnoj godini. Više od petine preduzeća je imalo rast od preko 20%, što je iznad proseka u CESA regionu (18%). S druge strane, 57% srpskih preduzetnika ocenjuje poslovnu klimu u zemlji kao nepovoljnu, što je znatno više u odnosu na prethodno istraživanje (39%) i u odnosu na CESA region, gde takav stav ima 35% ispitanika.
Preduzetnici u Srbiji i regionu slično procenjuju najveće rizike po buduće poslovanje. Ispitanici smatraju da najveću opasnost za finansijsku stabilnost njihovih preduzeća predstavlja rast operativnih i troškova rada, dok je sve teže ostvariti planirane prihode u situaciji kada se zbog rastućih geopolitičkih tenzija i ekonomske nestabilnosti menjaju navike potrošača i pada tražnja na tržištu. I pored toga, 89% preduzetnika u Srbiji prognozira rast prihoda u ovoj fiskalnoj godini, među kojima čak petina projektuje da će taj rast premašiti 20%.
Ulaganja usmerena na inovacije
Projekcije preduzetnika u Srbiji o rastu poslovanja zasnivaju se na strateškim ulaganjima u IT sisteme, automatizaciju, onlajn prodaju i inovacije koje menjaju i unapređuju poslovne modele. Najveći broj srpskih preduzetnika (58%) ulaže u modernizaciju proizvodnje, što je iznad proseka u CESA regionu (53%). Ovaj pokazatelj sugeriše da su srpska preduzeća više okrenuta ka poboljšanju proizvoda radi daljeg širenja na tržištu.
Nasuprot tome, ispitanici u CESA regionu imaju uravnoteženiji pristup ulaganjima u inovacije, posebno kada je reč o inoviranju procesa (46% naspram 38% u Srbiji), što im omogućava veću operativnu efikasnost. Pored toga, inovacijama u organizaciji poslovanja prioritet daje 37% anketiranih u Srbiji u poređenju sa 45% ispitanika u CESA regionu. To upućuje da domaći preduzetnici mogu ubrzati rast većim ulaganjima u poboljšanje internih procesa i struktura u preduzeću, i tako obezbediti veću prilagodljivost i konkurentnost u poslovnom okruženju koje se stalno menja.
Posebno značajna je mogućnost poređenja pristupa veštačkoj inteligenciji. Dok 47% srpskih preduzetnika koristi AI za učenje i inspiraciju, regionalni kontekst pokazuje da se radi o širem fenomenu - 68% preduzetnika u CESA regionu veruje da će AI značajno unaprediti operativnu efikasnost u narednih pet godina. Međutim, samo 4% ulaže značajna sredstva u ovu tehnologiju, što na nivou regiona predstavlja priliku za razvoj.
U Srbiji čak tri četvrtine preduzetnika veruje da će u narednih pet godina znatno unaprediti operativnu efikasnost. Zanimljivo je da preduzetnici u Srbiji i Bugarskoj imaju najveća očekivanja od AI tehnologija, dok su preduzetnici u Poljskoj oprezniji, iako preduzeća u ovoj zemlji više primenjuju AI tehnologije.
Stabilnost u neizvesnosti
Pitanje radne snage predstavlja jedan od najkompleksnijih izazova. Dok 52% preduzetnika planira da poveća broj stalno zaposlenih, čak 65% se suočava sa problemima pronalaska kandidata sa potrebnim veštinama. Dodatno, 41% preduzetnika navodi privlačenje i zadržavanje kvalifikovane radne snage kao najveći izazov u upravljanju radnom snagom u Srbiji, a ovaj procenat u CESA regionu iznosi 46%. Premda se oba područja suočavaju sa istim problemima, veći procenat u CESA regionu govori o intenzivnijem nadmetanju preduzeća za kvalifikovane stručnjake.
S druge strane, više od dve trećine preduzetnika u Srbiji identifikuje troškove radne snage kao faktor koji najviše utiče na povećanje organizacionih troškova, dok je taj procenat znatno manji u CESA regionu (56%), što u današnjim tržišnim uslovima čini veliku razliku u opterećenju poslovanja.
Ovaj pokazatelj je bitan i kada se posmatra širi regionalni kontekst u načinu na koji preduzetnici finansiraju razvoj svog poslovanja. Finansijska strategija domaćih preduzetnika oslanja se pretežno na reinvestiranje profita – čak 75% ispitanika koristi sopstvene resurse, dok se u CESA regionu taj procenat kreće oko 65%. Međutim, činjenica da samo 20% preduzetnika u celom regionu koristi bankarske kredite govori o širem obrascu konzervativnog pristupa finansiranju, što može biti posledica lekcija naučenih tokom prethodnih decenija ekonomskih turbulencija.
Istovremeno, preduzetnici postaju sve oprezniji u pristupu kapitalu. Samo 19% traži finansiranja iznad 10 miliona dolara, dok se većina okreće održivim modelima i alternativnim izvorima — od crowdfunding-a do strateških partnerstava.
Sektor mikro, malih i srednjih preduzeća u Srbiji pokazuje izuzetnu otpornost i sposobnost prilagođavanja, prateći svoje kolege kako u CESA regionu, tako i širom sveta. Uprkos nepovoljnom poslovnom okruženju, većina preduzeća beleži pozitivan rast, investira u digitalizaciju i planira širenje kapaciteta. Međutim, strukturni izazovi ostaju izraženi. Potrebna je sistemska podrška kroz pojednostavljenje regulatornog okvira, poboljšanje pristupa kapitalu, usklađivanje obrazovnog sistema sa potrebama privrede i stvaranje predvidljivijeg poslovnog ambijenta.
Optimizam preduzetnika, njihova inovativnost i posvećenost kontinuiranom razvoju predstavljaju snažan temelj. Sada je na redu stvaranje okruženja u kome mogu da ostvare svoj puni potencijal – jer budućnost srpske privrede u velikoj meri zavisi od vitalnosti i uspešnosti njenog najdinamičnijeg segmenta.
