Rešenje za problem posledica američkih sankcija NIS-u moglo da bude da kompaniju preuzmu hedž-fondovi, koji su spremni da preuzmu više rizika nego konvencionalne finansijske institucije, kaže za RTS profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić.
Profesor Lukić navodi da je osnovna delatnost tih fondova da pronalaze kompanije čija je vrednost potcenjena, da ih kroz reorganizovanje podignu, povećaju njihovu vrednost i posle nekoliko godina prodaju sa dobitkom, zaradom.
„NIS je iz tog ugla za njih čista premija, dobijaju kompaniju sa dobro razrađenim biznisom, sa dominantnom pozicijom na tržištu, oni se u ovoj situaciji sami nude kao rešenje, jer u tome vide put do lake zarade“, naveo je on za RTS.
Lukić je rekao da gubitak NIS-a govori o tome da se plaća danak nepovoljnim uslovima poslovanja i ustalasanom poslovnom okruženju.
„NIS je poslovao u prva tri kvartala sa slabim rezultatima, ali su rezultati izuzetni ako ih posmatramo u svetlu svih okolnosti svetskih sila koje su se gotovo okomile na NIS. U poslednjem trećem kvartalu ostvario je dobitak od 3,3 milijarde dinara što nije bilo dovoljno da pokrije gubitak iz drugog kvartala od 5,1 milijardu dinara“, naveo je on.
Ocenio je da ono što se dešava sa NIS-om u poslednje vreme može da bude posledica činjenice da se taj gubitak NIS-a iz drugog kvartala nije prelio u treći kvartal i da je NIS oporavio svoje poslovanje što ne ide na ruku tome šta se očekuje i kako sankcije treba da deluju protiv njega.
Lukić je istakao da finansijsko urušavanje kompanije nije bilo na horizontu sve dok je nafta tekla Janafom.
„Sada dolazi do sinhronizovanog stezanja obruča oko najvećih ruskih naftnih kompanija koje su do sada bile izuzete od sankcija, kao što je Rosnjeft, zatim Lukoil. U istom problemu je Bugarska, čija jedina rafinerija se nalazi u vlasništvu Lukoila. Na nekim indijskim kompanijama kao Mital Grupa takođe steže obruč, Indija se optužuje da prerađuje rusku naftu. Indija prerađuje dnevno ruske nafte 1,7 miliona barela. Jedan sinhronizovani pokušaj da se pretnjom sekundarnim sankcijama i udarom na najveće ruske naftne kompanije napravi dodatna šteta ruskoj ekonomiji“, naglasio je Lukić.
Na pitanje koji je najbolji partner za NIS, Lukić je naveo da je pitanje troslojno jer se može posmatrati iz ugla najboljeg partnera za Gasprom, trenutnog vlasnika.
Najbolji partner za Gasprom je privatni ruski kapital, kao što je bilo prenos na kompaniju Intelidžens, dodao je on.
Iz ugla Srbije, kaže Lukić, bilo koja kompanija koja će obezbediti preradu nafte i uredno snabdevanje naftnim derivatima jeste najbolji partner za NIS.
„Iz ugla onih koji uvode sankcije je neka kompanija koja je bliska njima, registrovana u nekoj od zapadnih zemalja“, navodi Lukić.
Govoreći o tome da je Lukoil prodao imovinu u inostranstvu švedskom Gunvoru, čiji je vlasnik milijarder Torbjorn Torkvist, Lukić je rekao da je švedski partner zapravo i kiparski partner.
„Osnovao ga je u Nikoziji zajedno sa ruskim građaninom 2000. godine. Ima dve rafinerije u Holandiji i Nemačkoj, prisutna je u zapadnim zemljama, ne trguje više ruskom naftom, intenzivno je trgovala ranije. Ona je foto-robot neke kompanije koja treba da preuzme neke od supsidijara ruskih velikih naftnih kompanija“, dodao je Lukić.
Ističe da je istraživanje ruskog uticaja na novog vlasnika u fokusu što se tiče OFAK-a, istraživaće veze, kontakte, transakcije, dobavljače, kupce.
„OFAK je dao samo privremenu licencu, nije oslobodio Lukoil, rekao je da će Lukoilovi subsidijari da budu skinuti", objasnio je Lukić.
Ističe da ukoliko Lukoil bude skinut, odnosno supsidijari u Evropi, jer Lukoil kao centrala nije skinut, nalazi se pod američkim sankcijama, biće rasterećenje u pogledu toga kakva će biti sudbina 112 benzinskih pumpi.
Lukić međutim ističe da vidi dve pozitivne strane.
„Poslovni partneri se neće plašiti sekundarnih sankcija, zbog toga što sarađuju sa Lukoilom, a drugo sada se vidi da se Lukoil pojavljuje kao neko održivo rešenje možda i za NIS“, zaključio je on.
Ne treba da se tešimo rezervama
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović izjavio je danas za Tanjug da je odlukom ruske naftne kompanije Lukoil da svoju imovinu van Rusije proda švedskoj kompaniji Gunvor, rešen jedan mali bočni problem, dok onaj glavni problem sa Naftnom industrijom Srbije i dalje ostaje, i dodao da ostaje da se vidi da li će se primeniti neki sličan recept i za NIS.
Komentarišući to što je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila da če Rafinerija u Pančevu raditi do 25. novembra, Gavrilović je naveo da rezerva nafte u Srbiji imaju različito poreklo, od državnih robnih rezervi, rezervnih naftnih kompanija do rezervoara sirove nafte koji je, pre nego što je JANAF prekinuo dotok, već isporučen NIS-u.
Prema njegovim rečima, kada se sve to uzme u obzir dolazi se do tog datuma koji je ministarka spomenula da NIS može da radi preradu i proizvodnju naftnih derivata.
„Bilo koliko meseci da imamo u rezervi, to je ništa, isti takav problem nas čeka za dva meseca. Mi ne treba da razmišljamo u tom smeru, već treba da razmišljamo kako da dugoročno rešimo našu energetsku bezbednost“, poručio je Gavrilović.
