Građevinarstvo je možda u krizi ali cene stanova sigurno nisu

Rast je relativno veliki i kvartalno, jer u poređenju sa prvim tromesečjem 2025. godine one iz drugog su veće 1,36%.

Cene stanova u starogradnji su, na nivou Srbije, porasle za 5,89%, dok je novogradnja, odnosno kupovina od investitora, imala manji međugodišnji rast koji je iznosio 5,57%.

Tokom prvog kvartala 2025. broj ugovora kojima su prometovani stanovi iznosio je 12.650 (8,5% više nego u istom periodu prošle godine), uz ukupnu vrednost od 1,235 milijardi evra (24,4% više nego prošle godine).

Gledano po regionima u Srbiji, u drugom tromesečju svi regioni su zabeležili godišnji rast u broju prodaja i vrednosti prometa na tržištu stanova.

Najveći rast prodaje stanova od 30,2% ostvario je region Južne i Istočne Srbije sa rastom vrednosti prometa od 65,6% u drugom kvartalu 2025. godine.

U Vojvodini je broj prodaja stanova porastao za 8,8%, a vrednost kupoprodaja je veća za 30,1% u odnosu na isti period prošle godine.

U regionu Šumadije i Zapadne Srbije zabeležen je porast prodaje stanova od 4,8% sa rastom vrednosti prometa od 27,4%, a Grad Beograd beleži rast sa povećanjem prodaje stanova od 4,1% i vrednosti kupoprodaja za 16,6%.

Kada je reč o cenama stanova, u odnosu na drugi kvartal 2024. godine, cene su porasle u regionu Vojvodine za 5,96%, dok je u regionu Južne i Istočne Srbije međugodišnja stopa usporila na 5,67%, a u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji za 4,80%, a najsnažniji rast cena zabeležen je u regionu Beograda i iznosio je 6,10%.

Prema dostupnim podacima Eurostata za drugo tromesečje 2025. godine, cene stambenih nepokretnosti u Evropskoj uniji su porasle za 5,40% međugodišnje, međutim postoji raznolikost u dinamici evropskog tržišta.

Dok je u jednoj od ukupno 27 zemalja zabeleženo smanjenje cena stambenih nekretnina, i to u Finskoj (-1,33%), u drugim zemljama, kao što su Portugal (+17,23%), Bugarska (+15,51%) i Mađarska (+15,12%) zabeležen je izrazito visok, dvocifren godišnji rast cena.