Privreda evrozone porasla je za 1,3% međugodišnje u četvrtom kvartalu 2025. i za 0,3% u odnosu na prethodno tromesečje, što je u oba slučaja u skladu sa prvom prelimarnom procenom. Trgovinski suficit pao ispod 13 milijardi, objavio je danas Evrostat.
U celoj Evropskoj uniji zabeležen je međugodišnji privredni rast od 1,5% i međumesečni rast od 0,3%.
Među državama članicama za koje su dostupni podaci, Irska je ostvarila ubedljivo najvišu godišnju stopu rasta u četvrtom kvartalu 2025. od čak 6,7%, dok su snažan rast zabeležile i Španija 2,6%, Litvanija 2,5%, Portugalija 1,9% i Holandija 1,8%.
Umereniji rast ostvaren je u većim ekonomijama evrozone, uključujući Francusku i Belgiju po 1,1%, Italiju 0,8%, Austriju 0,7% i Nemačku 0,4%, dok je finska privreda stagnirala.
Rast brži od očekivanog
Ekonomija evrozone rasla je brže nego što se očekivalo u prošlom kvartalu, jer su potrošnja i investicije ubrzane, čime se nadoknadio slabiji izvoz i velika neizvesnost koja proizilazi iz trgovinske politike Sjedinjenih Američkih Država, preneo je Rojters.
Na nivou cele godine BDP evrozone je u 2025. porastao za 1,5%, a u Evropskoj uniji za 1,6%, što je u skladu sa ranijim procenama zasnovanim na kvartalnim podacima.
Brojevi ukazuju na izuzetnu otpornost evrozone koja se suočava sa protekcionističkom carinskom politikom Sjedinjenih Američkih Država, snažnom konkurencijom iz Kine i višegodišnjim ratom u Ukrajini, blizu svojih istočnih granica, navela je britanska agencija.
Novi kvartalni izveštaj o privrednom rastu evrozone će biti objavljen 13. maja, navodi se na veb stranici Evrostata.
U trgovinskom plusu 12,6 milijardi evra
Evrozona je, prema prvim preliminarnim procenama, u trgovini robom sa ostatkom sveta u decembru prošle godine zabeležila 12,6 milijardi evra suficita, objavio je danas Evrostat.
Rezultat je malo nepovoljniji u odnosu na decembar 2024. kada je suficit iznosio 13,9 milijarde evra, dodaje se u izveštaju.
Vrednost izvoza robe iz evrozone u ostatak sveta u decembru 2025. je iznosila 234 milijarde evra, što predstavlja rast za 3,4% međugodišnje, a uvoz je istovremeno porastao za 4,2% međugodišnje na 221,3 milijarde evra.
Ova promena može se pripisati smanjenju suficita u određenim sektorima, posebno u hemikalijama i srodnim proizvodima, gde je suficit pao sa 20,2 milijarde evra u decembru 2024. na 16,5 milijardi evra u decembru 2025.
Pored toga, suficit je smanjen u sektorima mašina i vozila, ostale proizvedene robe i sirovina, dok je energetski sektor pokazao poboljšanje.
Evropska unija je u decembru ove godine registrovala suficit od 12,9 milijardi evra u trgovini robom.
Vrednost izvoza robe iz Evropske unije u ostatak sveta u decembru iznosila je 214,8 milijardi evra, za 2,2% više nego u istom mesecu lane, dok je vrednost uvoza u EU porasla za tri% međugodišnje na 201,9 milijardi evra.
Pored toga, vrednost izvoza iz Evropske unije u Sjedinjene Američke Države, koji je u centru pažnje zbog Trampovih carina, pala je za 12,6% međugodišnje na 37,1 milijardu evra, a uvoz iz SAD porastao za 1,6% na 27,8 milijardi evra.
Kako proizilazi iz podataka, decembarski suficit Evropske unije u trgovini sa SAD iznosi 9,3 milijardi evra i znatno je manji nego u decembru 2024. kada je iznosio 15,1 milijardu evra.
Novi podaci će biti objavljeni 20. marta, navodi se na veb stranici Evrostata.
