Evropska unija ostvarila je prošle godine suficit od 32,4 milijarde evra u trgovini visokotehnološkim proizvodima, pošto je izvezla robu vrednu 566,5 milijardi evra, dok je uvoz vredeo 534,1 milijardu evra, objavio je danas Evrostat. Tako teza o opštem tehnološkom zaostatku za SAD i Kinom ne važi za „fizički“ deo problema, tj robu ali je zaostatak u softveru, claud-tehnologijama kao i AI - značajan.
EU je tako drugu godinu zaredom imala pozitivan trgovinski bilans u visokotehnološkim proizvodima, nakon četiri uzastopne godine deficita od 2020. do 2023.
Kina je prošle godine bila najveći pojedinačni izvoznik visokotehnoloških proizvoda u EU, sa udelom od 28 odsto, odnosno 150,4 milijarde evra.
Sjedinjene Američke Države učestvovale su sa 25 odsto, odnosno 131,4 milijarde evra, dok je Švajcarska imala udeo od šest odsto, sa 32,6 milijardi evra.
Iz Kine su u EU najviše stizali proizvodi iz oblasti elektronike i telekomunikacija, koji su činili 48 odsto uvoza iz te zemlje, kao i računari i kancelarijske mašine sa 31 odsto.
EU uvoz iz SAD bio je više koncentrisan na vazduhoplovnu industriju, sa udelom od 36 odsto, i farmaceutske proizvode, sa 33 odsto.
Kod Švajcarske su farmaceutski proizvodi činili čak 71 odsto visokotehnološkog uvoza u EU.
S druge strane, SAD su bile najveće izvozno tržište za visokotehnološke proizvode iz EU, sa 34 odsto ukupnog izvoza, odnosno 195,1 milijardu evra.
Velika Britanija bila je druga sa devet odsto, odnosno 52,5 milijardi evra, dok je Kina zauzela treće mesto sa osam odsto, odnosno 48,1 milijardu evra.
EU je u SAD najviše izvozila farmaceutske proizvode, koji su činili 62 odsto ukupnog visokotehnološkog izvoza na to tržište, dok su proizvodi vazduhoplovne industrije učestvovali sa 12 odsto.
Izvoz u Veliku Britaniju bio je raznovrsniji, pošto su farmaceutski proizvodi činili 23 odsto, vazduhoplovni proizvodi i elektronika i telekomunikacije po 19 odsto, a naučni instrumenti 13 odsto.
Kod izvoza u Kinu, elektronika i telekomunikacije činili su 30 odsto ukupne vrednosti visokotehnološkog izvoza, navodi Evrostat na svojoj veb stranici.
Gde škripi a gde se EU još ravnopravno bori
Teza o ogromnom evropskom zaostajanju za Sjedinjenim Državama i Kinom teško se može potvrditi podacima o trgovini visokotehnološkom robom. Evropska unija je prošle godine ostvarila suficit od 32,4 milijarde evra, pošto je izvezla robu vrednu 566,5 milijardi evra, a uvezla za 534,1 milijardu.
To je drugu godinu zaredom pozitivan bilans, što je zaokret u odnosu na četiri uzastopne godine deficita od 2020. do 2023. Evropski izvoz počiva na sektorima u kojima je kontinent i dalje jak: farmaceutski proizvodi čine 62 odsto visokotehnološkog izvoza na američko tržište, koje je ujedno najveće izvozno odredište EU sa 195,1 milijardom evra, a vazduhoplovna industrija i naučni instrumenti drže značajan udeo u izvozu ka Velikoj Britaniji i drugim tržištima. Evropa, dakle, ne uvozi tehnologiju iz Kine i SAD u meri koja bi potvrđivala sliku o potpunoj zavisnosti.
Ipak, sastav uvoza pokazuje da je prednost neravnomerna. Kina je najveći pojedinačni dobavljač sa 28 odsto uvoza, a gotovo polovinu tog uvoza čine elektronika i telekomunikaciona oprema (48 odsto), dok računari i kancelarijske mašine čine još 31 odsto. Sa 25 odsto uvoza iz SAD, dve zemlje zajedno obezbeđuju više od polovine visokotehnološkog uvoza EU. Pri tome treba imati na umu ograničenje ovih podataka:
Evrostatova statistika meri trgovinu fizičkom robom i ne obuhvata softver, računarstvo u oblaku (cloud) i veštačku inteligenciju, a upravo u tim oblastima evropsko zaostajanje za američkim i kineskim kompanijama najčešće se i navodi.
Suficit u robi zato ne opovrgava tezu o zaostajanju, već je preciznije određuje: Evropa nije zaostala svuda, ali je slaba tamo gde se danas stvara najveća vrednost.
Tako američki giganti drže oko 70% evropskog tržišta cloud infrastrukture, dok evropski provajderi imaju oko 15%, a taj udeo je pao sa 29% u 2017. godini. U veštačkoj inteligenciji, SAD su prošle godine privukle 285,9 milijardi dolara privatnih ulaganja, 23 puta više nego Kina, a Evropa zaostaje i po rastu ulaganja (7,2% naspram 160,2% u SAD od 2024. godine). Zaostajanje, dakle, postoji, ali ne u robi, već u softveru, infrastrukturi i AI modelima
