Najveći deo poslovne javnosti smatra da postojeći set finansijskih izveštaja i njihova kontrola nisu dovoljno efikasni u sprečavanju prevara, i da je zato potrebno uvesti forenzičko računovodstvo i reviziju sa većim zakonskim ovlašćenjima,
Istraživanje Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, koje su radili profesori Dragomir Dimitrijević i Biljana Jovković, pokazuje da ispitanici smatraju da je najbolji način da se novi vid kontrole institucionalizuje kroz nove državne organe sa licenciranim forenzičkim računovođama. Ukoliko bi se forenzičko računovodstvo finansijskih izveštaja prepustilo tržištu, deo anketiranih se zalaže da to rade revizorske i konsultantske kompanije koje već posluju u Srbiji, a drugi da se to poveri novim privatnim institucijama, specijalizovanim za taj posao, piše poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).
Ubrzani razvoj tehnologije i činjenica da svetska privreda poslednjih godina ulazi iz jedne krize u drugu doneli su sa sobom i nove oblike privrednog i finansijskog kriminala. Finansijski skandali u svetu koji su izbili tokom nekoliko prethodnih godina ukazali su na mnogobrojne probleme sa kojima se suočavaju kompanije, ali i na propuste i nedostatke u prevenciji i otkrivanju prevara, počev od rada regulatora i nadzornih državnih institucija, do kontrola koje se sprovode kroz interne i eksterne revizije. zaključuju Dimitrijević i Jovkovićeva u analizi „Institucionalizacija forenzičkog računovodstva u Republici Srbiji“.
Ogromni iznosi otkrivenih prevara, sve učestaliji slučajevi kršenja zakona kao i novi oblici finansijskih manipulacija, primorali su države da osmisle sisteme za borbu protiv ovih pojava, kroz različite strategije za sprečavanje privrednog i finansijskog kriminala. Događanja u poslednje vreme aktuelizovala su i pitanje da li treba institucionalizovati nove oblike kontrole u procesu finansijskog izveštavanja kao što su forenzičko računovodstvo i revizija.
Ovo pitanje je veoma aktuelno i za Srbiju, imajući u vidu da broj prevara u privatnim i državnim preduzećima stalno raste, posebno u oblasti finansijskog izveštavanja, .
Mnogo babica, kilavo dete
Forenzički računovođa najčešće istražuje prevare u finansijskim izveštajima, prevare sa zaposlenima, prevare sa porezima, bankrotstvo, organizovani kriminal i terorizam i procenu vrednosti kompanija. Sticanje zvanja forenzičkog računovođe kao i njihovo delovanje kroz institucije različito je organizovano u svetu. Negde se tim poslom bave samo državne institucije, a u pojedinim zemljama postoje i privatna i državna tela koja međusobno tesno sarađuju.
U Srbiji ne postoji jedna institucija na državnom nivou koja se isključivo bavi prevarama, već više njih koje se direktno ili indirektno uključene u ovu borbu, navode autori studije. Takvo „usitnjavanje“ nadležnosti je dovelo do toga da nijedna od tih institucija nema potpuna ovlašćenja da istraži prevaru, već svaka to radi u okviru svog delokruga.
Dodatni problem je to što gotovo sve te institucije imaju teškoća da obezbede odgovarajuće stručnjake, posebno one koji su obučeni za korišćenje naprednih tehnologija u otkrivanju prevara. Primetno je i da ove institucije veoma loše sarađuju, ne dele neophodne informacije, što ih sprečava da zajednički i koordinirano izvrše kontrolu poslovanja u preduzećima. Pobrojani i brojni drugi problemi, uključujući i pitanje nezavisnosti samih institucija, idu na ruku počiniocima prevara koji često ostaju neotkriveni, a i kada se njihovi prestupi otkriju, protiv njih se ne sprovedu uvek odgovarajuće kazne.
Iako iz svega navedenog deluje da je odgovor na pitanje treba li Srbija da institucionalizuje forenzičko računovodstvo i reviziju više nego jasan, ova problematika otvara niz drugih dilema. Jedno od ključnih pitanja jeste na koji način bi taj oblik kontrole trebalo da bude organizovan? Drugim rečima, da li forenzičko računovodstvo kao oblik kontrole finansijskog izveštavanja u Srbiji treba da nametne država kroz zakonska rešenja, ili da se ono prepusti tržištu i organizuje u okviru privatnog sektora, kroz različite vidove savetodavnog i preventivnog delovanja?
Rupe u kontroli
Autori studije su odgovore na ova pitanja potražili u poslovnoj javnosti, kroz istraživanje koje je obuhvatilo 156 ispitanika u različitim preduzećima u Srbiji. Anketa je sprovedena na uzorku koji su činili zaposleni u finansijama i računovodstvu, kao i direktori u tim preduzećima, jer su svi oni odgovorni za sastavljanje i predstavljanje finansijskih izveštaja. Od ispitanika se tražilo da ocene kvalitet finansijskog izveštavanja u svom preduzeću, da li je ono podložno manipulacijama, da li je potrebno da se uvede forenzičko računovodstvo kao dodatni oblik kontrole, i ako bi se to uradilo kako bi ono trebalo da bude institucionalizovano u Srbiji?
Rezultati istraživanja su pokazali da čak 88% anketiranih smatra da postojeći set finansijskih izveštaja samo delimično doprinosi kvalitetu finansijskog izveštavanja u Srbiji. Više od trećine ispitanika smatra da postojeći set finansijskih izveštaja treba dopuniti novim izveštajima, dok 48% ocenjuje da bi on trebalo da se koriguje.
Kada je reč o mišljenju ispitanika da li je važeći model finansijskog izveštavanja podložan manipulacijama, samo 2% smatra da nije, a svega 3% se ne slaže sa konstatacijom da preduzeća u Srbiji u većem broju manipulišu podacima u svojim finansijskim izveštajima. Zanimljivo je da gotovo polovina anketiranih ocenjuje da je prelazak na sistem elektronskog sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja smanjio mogućnosti za lažiranje podataka u njima.
Preko tri četvrtine učesnika istraživanja procenjuje da se nedovoljno primenjuju interna i eksterna revizija u procesu finansijskog izveštavanja, te da samim tim ovi vidovi kontrole ne mogu u potpunosti da spreče lažiranje finansijskih izveštaja. Zato ne čudi da od 156 ispitanika, 130 njih kaže da je novi sistem kontrole koji bi se sprovodio kroz forenzičko računovodstvo – „apsolutno potreban“.
Forenzičare treba da plaća država
Kako bi taj novi oblik kontrole trebalo da bude uspostavljen? Polovina anketiranih smatra da je to zadatak države, a četiri petine se zalaže za to da forenzičko računovodstvo i revizija budu obavezni za srednja i velika preduzeća. Skoro tri četvrtine ispitanika insistira na stavu da bi angažovanje forenzičkog računovođe trebalo da plati država, a ne kompanija čije finansijske izveštaje on proverava. Ovaj podatak je vrlo indikativan, komentarišu autori istraživanja, imajući u vidu da eksternu reviziju, koja je takođe zakonski obavezna za srednja i velika preduzeća, plaća kompanija koja je predmet revizije.
Takođe, najveći broj ispitanika smatra da ako država uspostavi forenzičko računovodstvo kao zakonski obaveznu kontrolu finansijskog izveštavanja, ona bi trebalo da se sprovodi jednom godišnje. To bi, smatra više od dve trećine anketiranih, morala da rade državna specijalizovana tela, a ne da država propiše zakonsku obavezu i potom za taj posao angažuje privatne firme. Preostala trećina misli da bi taj posao mogao da se poveri i privatnim revizorskim i konsultantskim kompanijama, pod uslovom da imaju odgovarajuća zakonska ovlašćenja.
U slučaju da se forenzičko računovodstvo uspostavi kao oblik kontrole koje ne bi nametao zakon već bi ga regulisale potrebe na tržištu, 50% anketiranih misli da bi to trebalo da rade revizorske i konsultantske kompanije koje već posluju u Srbiji, dok druga polovina smatra da bi taj posao trebalo poveriti novim, specijalizovanim privatnim institucijama sa licenciranim forenzičkim računovođama.
No, bilo da se novi vid kontrole uspostavi kroz delovanje države ili da se prepusti tržištu, preko 93% anketiranih je saglasno da bi svako kome se poveri forenzička kontrola finansijskih izveštaja, morao prethodno da stekne odgovarajuću licencu na nacionalnom nivou.
