Veliko regionalno istraživanje među učesnicima Regionalnog sajma poslova iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Severne Makedonije, pokazalo na uzorku od čak 3.273 ispitanika samo iz Srbije da plata nije jedini „cilj“ pri opredeljivanju za kog će se poslodavca raditi.
Tokom Sajma, održanog od 14. do 21. oktobra, sprovedeno je istraživanje koje daje pouzdanu sliku o tome kako domaći radnici vide svoje radno okruženje, koje faktore smatraju presudnim i kakva su im očekivanja od budućih poslodavaca, saopštio je Infostud.
Šta kandidatima u Srbiji najviše znači?
Plata je i dalje glavni ali ne i presudni faktor prilikom odabira posla. U Srbiji tako odgovara oko 66% ispitanika, čime se približavamo regionalnom proseku. Hrvatska pritom izrazito prednjači, čak 74% ispitanika tamo smatra da je upravo plata ključna u odluci da li će prihvatiti određeni posao.
Odmah iza zarade, kandidati u Srbiji najčešće navode međuljudske odnose kao drugi najvažniji faktor. Više od 60% zaposlenih kaže da im je važno da rade u timu gde postoji međusobno poštovanje i dobra komunikacija, što je gotovo identično rezultatima u BiH i Severnoj Makedoniji. U Hrvatskoj je taj udeo nešto veći i iznosi oko 67% ispitanika, što ukazuje na blago viša očekivanja u pogledu organizacione kulture.
Slede faktori vezani za radno vreme, fleksibilnost i opšti balans života i posla, što ističe oko trećine radnika u Srbiji. Sličan obrazac vidimo i u okolnim zemljama, iako se u Hrvatskoj fleksibilnost češće podrazumeva.
Kod oko jedne trećine ispitanika važnu ulogu ima i mogućnost učenja i napredovanja, tema koja je u Srbiji izraženija nego u Hrvatskoj, ali manje nego u BiH.
Sigurnost posla jeste važna, ali ne presudna: navodi je nešto manje od 20% radnika, što Srbiju ponovo smešta između Hrvatske (gde je osećaj stabilnosti veći) i BiH (gde je nesigurnost češće prisutna).
Spremnost na promenu posla ozbiljan signal poslodavcima
Podaci otkrivaju visok nivo mobilnosti radnika u Srbiji. Tokom prethodne godine, 37% zaposlenih promenilo je posao, praktično svaki treći radnik. Taj nivo mobilnosti veoma je sličan BiH i Severnoj Makedoniji, dok Hrvatska beleži nešto niži nivo promena.
Ono što posebno privlači pažnju jeste planirano ponašanje radnika u narednom periodu: 59% ispitanika u Srbiji planira da promeni posao tokom narednih godinu dana. Drugim rečima, više od polovine zaposlenih prati tržište rada i razmatra nove prilike, čak i ako su trenutno zaposleni. U ovakvim okolnostima poslodavci više ne mogu računati na to da će lojalnost dolaziti sama po sebi, moraju imati jasnu i snažnu ponudu koja će radnike motivisati da ostanu.
Strah od gubitka posla - umeren, ali prisutan
Na pitanje da li se plaše da bi mogli ostati bez posla, 30% zaposlenih u Srbiji odgovara potvrdno, što znači da se svaki treći radnik povremeno oseća nesigurno. Ovo je očekivan nivo za tržište koje često prolazi kroz ekonomske i strukturne promene.
Sa druge strane, 42% ispitanika kaže da se ne plaši, dok 28% o tome uopšte ne razmišlja. Srbija se tako nalazi na sredini regionalne skale: radnici u Hrvatskoj osećaju najmanju nesigurnost, dok je u BiH taj strah najizraženiji. U Srbiji je situacija uravnotežena, ljudi uglavnom ne žive u strahu, ali su dovoljno svesni da sigurnost nije uvek zagarantovana.
Kolika je „pristojna“ plata po mišljenju radnika?
Kada govorimo o zaradi, istraživanje daje jasnu sliku očekivanja zaposlenih u vezi sa iznosom koji je potreban za normalan život. Na osnovu odgovora ispitanika izračunate su očekivane prosečne neto plate po zemljama:
- Hrvatska: oko 1.650 €
- Srbija: oko 1.165 €
- Severna Makedonija oko 1.075 €
- Bosna i Hercegovina: oko 1.050 €
U Srbiji se posebno izdvaja podatak da 64% ispitanika očekuje platu u opsegu od 730 do 1.330 evra. To znači da gotovo dve trećine radnika smatra da bi upravo taj okvir omogućio pristojan život, iznos koji nije luksuzan, ali obezbeđuje stabilnost i mogućnost dugoročnog planiranja.
Ovaj raspon očekivanja Srbiju jasno smešta u sredinu regionalne lestvice: iznad BiH i Makedonije, ali ispod Hrvatske, što se u potpunosti uklapa u razlike u troškovima života i standardu u svakoj od zemalja.
