Finska je otvorila prvi evropski rudnik i postrojenje za preradu litijuma koji može da se koristi za baterije, čime Evropa prvi put dobija sopstveni kompletan lanac proizvodnje ove sirovine i smanjuje zavisnost od uvoza iz Kine.
Rudarska kompanija Keliber (Sibanye-Stillwater Group) započela je eksploataciju u mestu Kaustinen na zapadu zemlje, dok se prerada odvija u oblasti Kokola, a očekuje se da će projekat otvoriti oko 350 radnih mesta, prenosi finski portal Yle.
Prve količine rude iskopane su u površinskom kopu Sivejervi, u hladnim zimskim uslovima, čime je simbolično označen početak rada dugogodišnjeg projekta.
Generalni direktor kompanije Hanu Hautala izjavio je da je reč o "trenutku za slavlje" i podsetio da je kompanija osnovana pre 25 godina, dok je nalazište otkriveno pre više od šest decenija.
Većinski vlasnik Kelibera je južnoafrička kompanija Sibanje-Stilvoter sa 80 odsto udela, dok preostalih 20 odsto drži Finiš minerals grup, kompanija u potpunom vlasništvu finske države.
Ukupna vrednost investicije u rudnik, postrojenje za obogaćivanje rude u Peivenevi i hemijsku fabriku u Kokoli iznosi oko 800 miliona evra.
Finska sada nudi kompletan lanac snabdevanja od rude do litijum-hidroksida spremnog za proizvođače baterija, što je njena prednost u odnosu na Portugaliju koja ima rezerve litijuma, ali ne i preradu.
Postrojenje za obogaćivanje rude počeće sa radom ovog proleća, dok se početak rada hemijske fabrike očekuje krajem godine.
Nakon drobljenja, ruda se prerađuje u koncentrat, a zatim u litijum-hidroksid namenjen proizvođačima baterija u Evropi.
Kompanija planira otvaranje još šest rudarskih lokacija u regionu Kaustinena i Kokole.
Procene pokazuju da bi glavna nalazišta mogla da obezbede proizvodnju u narednih 18 godina, dok se istraživanja novih ležišta nastavljaju.
Finski Kaustinen je mala opština sa oko 4.300 stanovnika i niskom gustinom naseljenosti.
Procene uključene u studije uticaja na životnu sredinu (EIA) ukazuju da će uticaj rudarenja na okolinu biti relativno mali do umeren, uz adekvatnu zaštitu, jer su rudnici udaljeni od većih naselja i planirani su prema finskim standardima, navodi Global majning rivju.
Uticaj na vodene tokove i zemljište ocenjen je kao umereno nizak, ali lokalne studije predviđaju da mora postojati stalni nadzor kvaliteta otpadnih voda i efikasno tretiranje pre puštanja u prirodu.
