Veća integracija solarnih i vetroelektrana u elektroenergetski sistem Srbije značajno bi doprineo smanjenju ugljen-dioksida ali za to je potrebna veća saradnja države i regulatora, istaknuto na konferenciji "OIE SRBIJA 2025" u Vrdniku
Direktor kompanije Go2Power Goran Vukojević izjavio je danas da je sa integracijom obnovljivih izvora energije tražnja za litijum-jonskim baterijama u distributivnom sistemu sve veća i istakao da u narednoj godini očekuje prve baterije na prenosnom sistemu Srbije.
"I kod nas u Srbiji i u regionu, počele su da se pojavljuju prve baterije, doduše na distributivnom nivou. Očekujem da počnu da se pojavljuju i na prenosnom nivou, tako da će možda u narednih godinu dana biti prva veća baterija priključena na elektromrežu Srbije", ocenio je Vukojević za Tanjug.
"Instalacijom baterija u mreži možemo da odložimo ulaganja u prenosnu mrežu koja traju znatno duže i možemo da pružimo sigurnost elektromrežnom sistemu u smislu podrške naponu i održavanju frekvencije i balansiranju sistema", rekao je on.
Vukojević dodaje da država treba da radi na poboljšanju regulative u ovoj oblasti, jer baterije i dalje ostaju "siva zona".
Na pitanje kakve globalne trendove očekuje u Srbije kada se govori o skladištenju energije, Vukojević kaže da će biti sve više baterija na prenosnom sistemu uz jak hidropotencijal.
"Očekujem manje termoelektrana uz više solarnih i vetroelektrana sa baterijama, kao i više reverzibilnih hidroelektrana", rekao je Vukojević.
Na konferenciji "OIE SRBIJA 2025" u Vrdniku razgovara se o razvoju vetroelektrana i solarnih elektrana, skladištenju električne energije i dostizanju ciljeva održivog razvoja.
Među 40 panelista i moderatora na konferenciji, koju organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbija, su predstavnici najvažnijih državnih i međunarodnih institucija, investitora i proizvođača opreme, banaka koje se bave finansiranjem OIE projekata, advokatskih kancelarija i konsultantskih kuća.
Učesnici su generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dušan Živković, generalna direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić, zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva, regionalni direktor za Zapadni Balkan EBRD Mateo Kolađeli, posebni savetnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak, predsednik Odbora direktora Elektroprivreda Crne Gore Milutin Đukanović i ostali.
Veliki pomak ali i kašnjenje
Srbija je u prethodnih godinu dana ostvarila značajan pomak u razvoju obnovljivih izvora energije, istakao je savetnik ministarke rudarstva i energetike za oblast OIE, Rade Mrdak.
''Kapaciteti solarnih i vetroelektrana porasli su sa 647 MW na 908 MW, pri čemu je posebno značajan skok u solarnim kapacitetima, sa 137 MW na 300 MW, dok smo pre samo tri godine imali na mreži svega oko deset megavata'', rekao je Mrdak.
Istakao je da je u prethodnom periodu realizovan drugi krug aukcija za privatne investicije u obnovljive izvore energije.
''Drugi krug aukcija bio je izuzetno uspešan, i po kapacitetima, i po ponuđenim cenama, ali i po tome što će sva električna energija iz elektrana koje dobiju podsticaje pripasti 'Elektroprivredi Srbije' za potrebe snabdevanja naše privrede i građana. Ponuđene cene su veoma konkurentne, značajno ispod nivoa tržišnih, i pokazuju da Srbija može da privuče ozbiljne investitore, kao i da je naš regulatorni okvir postao predvidiv'', rekao je savetnik ministarke.
Mrdak je rekao da su baterijska skladišta energije već deo postojeće regulative i uključena u niz projekata koji su u razvoju.
''Donošenjem pravila o radu tržišta i otvaranjem tržišta pomoćnih usluga stvoriće se zaokružen okvir za njihov dalji razvoj. U javnosti se sve češće postavlja pitanje aukcija za baterije. To je legitimna opcija u budućnosti, ali još je rano govoriti o detaljima. Za nas je trenutno najvažnije da ovu temu ozbiljno analiziramo i pronađemo model koji će najbolje odgovarati razvoju sektora'', zaključio je Mrdak.
Direktor poslovnog razvoja New Energy Solutions Marijan Rančić izjavio je danas da je sektor obnovljivih izvora energije (OIE) veoma značajan za Srbiju i da naša zemlja vrlo dobro napreduje u tome iako nailazi na određene prepreke, pre svega u nekim regulatornim i administrativnim izazovima koji moraju da se pokriju.
"Sa jedne strane moraju da se usaglase i naše regulative sa evropskim, ali sa druge strane tu su i tehnički izazovi koji pogađaju sve zemlje u okruženju i sve zemlje Evrope", rekao je Rančić.
Direktor kompanije Interenergo za Srbiju, Siniša Janjušević, smatra da je Srbija proteklih decenija dosta uradila kada je reč o dekarbonizaciji ali da to sada mora da se ubrza jer će i Evropska unija uvesti takozvane penale, odnosno to da će svako ko izvozi u EU plaćati dodatni novac zato što u svojoj proizvodnji ili proizvodnji svog podizvođača emituje CO2.
"Svakako radi sebe i radi države u kojoj se nalazi potrebno je da se razmišlja o tome. Ne pričamo samo o privatnim preduzećima, nego pričamo i o javnim preduzećima, o toplanama, kao i državnim institucijama. Ne treba samo gledati korist od izvoza, nego treba sređivati stvari u svom dvorištu", rekao je Janjušević.
Prema njegovim rečima, sam proces dekarbonizacije je investicijski visok, ali je isplativ jer se, kako je istakao investiranjem u efikasnije sisteme, odnosno u zelenije sisteme, praktično smanjuju troškovi energije, a to znači da se sve to isplati u nekom vremenskom periodu.
Regionalni direktor EBRD za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli izjavio je danas da je zadovoljan rezultatima Srbije u oblasti zelene tranzicije ističući da su mnoge banke i investitori zainteresovani da i dalje finansiraju energetsku tranziciju u našoj zemlji.
"Važno je da Srbija nastavi da se usklađuje sa Evropskom unijom, koja je njen najveći trgovinski partner i koja od naredne godine uvodi mehanizam za prilagođavanje emisijama na granicama (CBAM). Dakle, postoji jak argument da obnovljivi izvori nisu korisni samo za životnu sredinu, već i za ekonomsku konkurentnost zemlje", kaže Kolanđeli.
Igra sa jasnim i stalnim pravilima
Srbija će do 2030. godine imati 3,5 gigavata iz obnovljivih izvora energije, rekla je menadžer udruženja OIE Srbija, Danijela Isailović, i dodala da je država napravila velike korake u energetici u poslednjih 10 godina.
Na pitanje koji su aktuelni problemi po pitanju uvođenja obnovljivih izvora energije, ona je istakla da je najveći problem, kako je navela, promena pravila igre.
''Dogodi se da se jedan projekat započne po jednim pravilima igre, po jednoj regulativi, a zatim se desi promena i to je nešto na šta strani investitori nisu računali. Proveli su određene godine, vreme, potrošili milione i onda im dođu nova pravila igre. Voleli bismo veću predvidljivost da vidimo da li je to neki siguran put, jer, jednostavno, ta sigurnost je mnogo važna za svaki biznis'', dodala je Isailović.
Odgovarajući na pitanje da li misli da je veći potencijal u snazi vetra ili sunca, rekla je da se za sada više vidi da vetar bolje funkcioniše u Srbiji.
''Zato što su bili bolji investitori, spremni da više ulože. Sad je solar u nekoj opasnosti. Očekujem da te 2030. godine, ako se ne izjednače, onda da vetar bude u blagoj prednosti, ali da se prate. Dobro je imati taj balans između mnogih izvora energije'', navela je ona.
Da je pred državom još mnogo posla ali i pre državnim (sada formalno akcionarskim) EPS-om istakao je i njegov direktor Dušan Živković.
"EPS je centar najvećih investicija i modernizacije u energetici, a taj put ćemo jasno da sledimo. Imamo znanje i stručnost za uvođenje novih tehnologija i svesni smo da je potrebno više odlučnosti i hrabrosti", rekao je Živković.
Prema njegovim rečima, cilj EPS-a je da zadrži veliki udeo na tržištu električne energije i u proizvodnji u i snabdevanju što, kako ocenjuje, neće biti nimalo lak zadatak.
"Ključan je način na koji će biti postavljen odnos sa nezavisnim proizvođačima električne energije koji traže svoje mesto na tržištu i koji su s jedne strane, dok su s druge strane energetske kompanije kao što je EPS koje su manje privilegovane, a istovremeno su u vreme energetske tranzicije ključne za energetsku sigurnost", kaže Živković.
Naglašava da bi razvoj kompanije bio ugrožen bez novih proizvodnih kapaciteta, pre svega RHE "Bistrica" i 1 GW solara.
Dodao je i da će se na mreži uskoro naći prvi megavati iz prvog vetroparka u Kostolcu.
Miloš Colić iz Udruženja OIE Srbija istakao je da smo kroz realizovane projekte do sada stekli dragoceno iskustvo, ali da je zabrinjavajuća činjenica što na mreži imamo samo jedan vetropark u Kostolcu.
"Naša industrija se nalazi na prekretnici, globalno se suočavamo sa velikim izazovima, ali verujem da ćemo uspeti da ubrzamo energetski tranzicioni period", rekao je Colić.
EU u srpsku energetiku uložila 7 milijardi evra
Zamenica šefa Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva izjavila je danas da EU ulaže u zelenu tranziciju Srbije jer su energetska nezavisnost i bezbednost temelji prosperiteta, posebno uzimajući u obzir nestabilnu geopolitičku situaciju.
"Niko ne želi da bude zavisan od drugih kada je u pitanju ovaj ključni resurs. Kada cena energije raste, to nisu samo brojevi na računu. Svaki aspekt života ljudi biva pogođen. Upravo na tome radimo u Srbiji. Evropska unija već podržava projekte koji daju konkretne rezultate. Prva vetroelektrana u Kostolcu obezbediće energiju za 14.000 domaćinstava i smanjiće emisije ugljen-dioksida za 174.000 tona godišnje", rekla je Halačeva.
"Od 2014. godine, Evropska unija je dodelila više od sedam milijardi evra za podršku reformama u Srbiji, uključujući šest milijardi evra bespovratnih sredstava. Prema planu rasta za Zapadni Balkan, Srbija može da pristupi dodatnih 1,6 milijardi evra do 2027. godine, ako ispuni svoj reformsku agendu", navela je Halačeva.
Generalna direktorka Elektromreže Srbije Jelena Matejić izjavila je danas da EMS intenzivno ulaže u modernizaciju prenosne mreže, kao i da je Srbija po pitanju prenosnih i interkonektivnih kapaciteta među prvima u Evropi.
"U budućnosti ćemo imati 6.000 megavata, a trenutno imamo instaliranih 4.000 megavata i osam interkonektivnih granica sa susednim zemljama, od čega je pola granica sa EU", rekla je Matejić.
Ona dodaje da proces tehnološke evolucije elektroenergetskog sistema nosi sa sobom prilike za napredak energetskog sistema, ali i ozbiljne rizike po opštu bezbednost.
"Tehnološki razvoj treba da prati specifične potrebe i mogućnosti nacionalnog elektroenergetskog sistema, kao i regionalnog i evropskog. U tom smislu, prenosni sistem je veoma važan segment jer doprinosi elektroenergetskoj tranziciji", navela je Matejić.
