Kako danas, u vreme kada privredni sveta, Evrope a posebno Srbije „svećom tražimo“ dobre zidare ili vozačem ali sve više i one kadrove vične mehatronici ili kompjuterizovanim mašinama, gledamo na dualno obrazovanje – dokle smo stigli, gde škripi i šta sve možemo još postići, BizSrbija je razgovarao sa Mirjanom Kovačević, rukovodiocem Centra za edukaciju, dualno obrazovanje i obrazovne politike u Privrednoj komori Srbije i direktorom Poslovne akademije PKS.
Kada je pre jedanaest godina u Srbiji pokrenut sistem dualnog obrazovanja, mnogi su ga dočekali sa skepticizmom. Predrasude o "iskorišćavanju" mladih, sumnje u kvalitet znanja i strahovi da će im biti uskraćeno dalje školovanje – bile su samo neke od brojnih zamerki. Danas, posle više od decenije primene, cifre govore sasvim drugu priču: kroz sistem je prošlo oko 22.000 učenika u više od 200 škola, učestvovalo 1.200 kompanija, a bar polovina svršenih učenika se zapošljava odmah nakon školovanja.
Sada je u toku novi konkurs za kompanije koje žele da učestvuju u programu, i tako se pridruže onima koji su na ovaj način obrazovale nove generacije ali došle i do dobro obučenih radnika. Privredna komora Srbije, koja koordinira ovaj proces, očekuje najmanje 450 kompanija da se prijavi za novu školsku godinu, pri čemu će verovatno trećina biti potpuno novi učesnici.
Ove godine poslodavcima se nudi 92 obrazovna profila – 36 trogodišnjih i 56 četvorogodišnjih – koji pokrivaju sve ključne privredne grane, od građevinarstva i metalske industrije do ugostiteljstva, turizma i zdravstvenog sektora.
U razgovoru za naš portal, Mirjana Kovačević otkriva šta su glavni izazovi sa kojima se suočava sistem dualnog obrazovanja, zašto privreda traži veću fleksibilnost, i kako se menjao stav javnosti prema modelu koji, kako sve pokazuje, postaje ključan za rešavanje deficita kadrova u Srbiji.
Šta, već deceniju, traži privreda
Kompanije koje već učestvuju u dualnom obrazovanju imaju jasan zahtev – želе više vremena sa učenicima. Kovačević objašnjava da poslodavci smatraju kako bi broj sati koje učenik provodi u realnom radnom okruženju trebalo povećati.
„Oni smatraju potrebnim da se poveća taj procenat učenja kroz rad. Iz razloga što će, zapravo tako, učenik biti u mogućnosti da nekako zaokruži taj proces učenja. Dešava se da, ako on boravi jedan ili dva dana u realnom radnom okruženju, da se uključi usred nekog postupka i da sutradan mora da se vrati u školu i nije ispratiо proces do kraja“, ističe Kovačević.
Smisao dualnog obrazovanja jeste upravo razvoj praktičnih veština i sticanje funkcionalnog, primenljivog znanja, što je daleko bolje u realnom radnom okruženju nego u školskim učionicama. Obrazovni sistem treba da dopuni potrebna znanja u vidu stručne teorije i opšteg obrazovanja, ali srž učenja treba da bude u kompanijama.
Privredna komora Srbije trenutno radi sa poslodavcima na utvrđivanju radnih situacija koje će biti osnova za korekciju ili izradu novih standarda kvalifikacija, a zatim i kurikuluma.
„Jer ta radna situacija, skup svih tih radnih situacija, zapravo omogućava, čini lakšim realizaciju i dualnog modela obrazovanja, odnosno, učenje u realnom radnom okruženju“, objašnjava Kovačević.
Prema njenim rečima, prosečno se godišnje oglasi oko četiri i po hiljada mesta za učenje kroz rad, a nadaju se da će u narednoj školskoj godini biti veći broj, imajući u vidu deficit kadrova, naročito za obavljanje raznih zanatskih zanimanja.
Problemi sa obrazovnim sistemom
Zašto se onda ne menja sistem ako privreda jasno artikuliše svoje potrebe? Kovačević kaže da svaka promena uvek predstavlja strah za nekoga, dok se ne upozna sa smislom te promene i ne shvati da, u principu, ništa se promenom ne može izgubiti, može samo da se dobije.
„U ovom kontekstu je reč o promeni u smislu inoviranja i samih kurikuluma, povećanju fleksibilnosti. Sistem stručnog obrazovanja, a posebno sistem dualnog obrazovanja, mora da bude fleksibilniji“, naglašava ona.
Razlog je jednostavan – promene koje se dešavaju u proizvodnji, u smislu digitalizacije i upotrebe veštačke inteligencije, mogu se pratiti jedino ako učenici stiču znanja u realnom radnom okruženju, onom dinamikom kako se promene dešavaju. Obrazovni sistem, bez obzira na to što pruža sve osnove mladima u smislu informatičkih znanja, ipak ne može tako brzo da prati primenu svih tih dostignuća koliko privreda to čini, jer je ona pritisnuta potrebom opstanka na tržištu.
„"Tako da treba da bude fleksibilniji obrazovni sistem, a to onda zahteva da svi mi učimo konstantno, i zaposleni u obrazovnom sektoru, nastavnici, profesori, kontinuirano da se usavršavaju, da imaju čvršću, tešnju vezu sa privrednim realnim sektorom, da bi bili prosto na dnevnoj osnovi u toku sa svim izmenama“, ističe Kovačević.
Ona dodaje da njihov model trenutno više ima principe dualnog obrazovanja nego što zapravo primenjuje potpuno taj dualni model obrazovanja. Privreda Srbije smatra da je moguće implementirati potpuno dualni model obrazovanja na način na koji ga implementiraju zemlje Evrope koje imaju malu stopu nezaposlenosti mladih i dobre rezultate razvoja privrede.
U tom procesu značajnu pomoć pruža saradnja sa partnerima iz Austrije, Nemačke i Švajcarske. Komora Srbije realizuje projekat DualVET uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije i Švajcarske razvojne organizacije, pri čemu razmena ide u pravcu ne apsolutnog preuzimanja koncepata koji postoje u ovim državama, nego provere mogućnosti primene onoga što postoji u tim državama ovde u Srbiji.
Promena stava društva o dualnom obrazovanju
Posle jedanaest godina razvoja ovog modela, pogled javnosti na dualno obrazovanje se značajno promenio. Kovačević se seća kako je na početku bila priča da će se zloupotrebljavati mladi ljudi, uključivati u posao, a ne u učenje, kao i da im neće biti dozvoljeno dalje školovanje.
„Nijedno od toga nije istina. Mlada osoba ne može da radi, niti će poslodavac da tako nešto učini, jer je mlada osoba u učenju kroz rad i njeno angažovanje pokriveno relevantnim ugovorima. I ugovori predviđaju obaveze za sve učesnike u procesu dualnog obrazovanja“, objašnjava ona.
Druga bitna stvar jeste da je nastavak školovanja omogućen. Pogotovo ako neko odabere četvorogodišnji profil, ali i sa trogodišnjim obrazovnim profilom, uz određene uslove, učenik može dalje da nastavi da se školuje. I neretko dobija i podršku kompanije u vidu stipendije.
Podaci pokazuju da oko 25% učenika ostaje da radi u kompanijama u kojima su sticali praksu tokom školovanja, dok oko 50% mladih ostaje u struci za koju su se opredelili tokom dualnog obrazovanja. Stopa nastavka školovanja nakon srednje škole u Srbiji iznosi oko 22% do 25% od oko 58.000 učenika koji su završili školovanje.
Kovačević savetuje roditeljima da, zajedno sa detetom i sa obrazovnim sektorom, urade test profesionalne orijentacije i da procene sklonosti svog deteta. Na sajtu dualnoobrazovanje.rs date su detaljne informacije o svakom od obrazovnih profila koji se nude za realizaciju po dualnom modelu.
„Učenik tako može, zapravo, da tokom boravka u kompaniji ostvari tu vezu sa kompanijom još tokom školovanja i da može da se opredeli za to da ostane da radi u toj kompaniji kada završi školu. To je ta prednost“, zaključuje Kovačević, dodajući da su znanja i veštine koje se razvijaju u realnom radnom okruženju ključne jer skraćuju proces uvođenja u posao po završenom školovanju i čine mlade osobe samostalnijim.
Sledi ceo intervju sa Mirjanom, Kovaćević.
