Evropa se poklonila pred SAD: Pljušte kritike na trgovinski sporazum

Vašington i Brisel su postigli sporazum o carinskim stopama kojime se najavljuje i deeskalacija trgovinskog rata koji su pokrenule SAD. Međutim, novim merama, carinama od 15% za EU i uz velika obećanja o kapitalizaciji SAD i kupovini američkih energenata i oružja, mnogi nisu zadovoljni.

Federacija nemačke industrije (BDI) kritikovala je sporazum, koji podiže stope koje su važile prošle godine za 50%, rekavši da on šalje katastrofalan signal ekonomijama.

„Sporazum je neadekvatan kompromis i šalje katastrofalan signal usko povezanim ekonomijama sa obe strane Atlantika“, saopštilo je udruženje sa sedištem u Berlinu u nedelju uveče.

U saopštenju se navodi da EU prihvata bolne carine, očekujući da će čak i carinska stopa od 15% imati značajne negativne posledice.

„Jedini pozitivan aspekt ovog sporazuma je to što je, za sada, izbegnuta dalja eskalacija“, navodi se u saopštenju za javnost BDI.

Sada je ključno da sporazum postane obavezujući, smatra udruženje, objašnjavajući da je kompanijama sa obe strane Atlantika potrebna sigurnost kada su u pitanju lanci snabdevanja i investicije. Nedostatak sporazuma o izvozu čelika i aluminijuma (o čemu će se naknadno odlučivati) takođe je „dodatni udarac“, smatra BDI.

Ni u Udruženju hemijske industrije Nemačke (VCI) nisu srećni i upozoravaju da su dogovorene carine i dalje previsoke i štetne po konkurentnost evropskog izvoza. Ali...

"Ako očekujete uragan, zahvalni ste i na oluji", rekao je predsednik VCI Volfgang Grose Entrup.

Direktor minhenskog IFO instituta Klemens Fust ocenio je sporazum kao "poniženje" za Evropsku uniju. "Evropa mora da se probudi i poveća svoju ekonomsku i tehnološku snagu ako želi da ponovo pregovara ravnopravno", poručio je Fust.

Bolje samo proizvođačima automobila

Najbolje je u dilu prošla automobilska industrija, nad kojom su bile pretnje carinama i do 30%.

Ovako su evropski proizvođači automobila, kao što su BMW i Mercedes, uštedeli čak četiri milijarde evra, kaže analiza Blumberga.

Akcije evropskih kompanija u auto-industriji skočile su nakon vesti da će carina na uvoz automobila iz EU biti smanjena sa (nedavno uvećanih) 27,5% na 15%. Osim toga, BMW i Mercedes dobili su dodatni podsticaj - izuzeće od carina za oko 185.000 vozila koja svake godine izvoze iz svojih američkih pogona, kaže analitičar Majkl Din.

Ovaj dogovor donosi preko potrebnu stabilnost za nemačke i švedske proizvođače automobila - Mercedes, BMW, Porše (Folksvagen grupa) i Volvo (kineski Gili) - koji su prethodnih meseci upozoravali na rizike od višemilionskih gubitaka i poremećaje u lancima snabdevanja. Mnogi su zbog toga već smanjili svoje finansijske prognoze, dodaje njujorška agencija.

"Ovo je najbolji mogući ishod jedne veoma neprijatne situacije. Nemački i švedski direktori će večeras spavati znatno mirnije", ocenio je analitičar Matijas Šmit.

Nova tarifa je, međutim, šest puta viša od carine od 2,5% koja je važila pre promene američke trgovinske politike, što znači da će proizvođači morati da biraju da li da povećaju cene vozila ili da više proizvodnje prebace u Ameriku.

Nisu presrećni ni Amerikanci

Morij Obstfeld, viši saradnik Instituta Piterson za međunarodnu ekonomiju, ističe da su mnoga od evropskih ulaganja kojiima se sada kao dobijem u sporazumu hvali Tramp, već bila planirana.

Takođe, sporazum izgleda da malo doprinosi uklanjanju necarinskih barijera EU, poput poreza na dodatu vrednost i digitalnih poreza protiv kojih se Trampova administracija oštro zalagala.

„Mnogo toga mi nije jasno u vezi sa ovim sporazumom“, rekao je Obstfeld.

Američke industrije obuhvaćene sporazumom o nultim carinama sa EU strane su pozdravile dogovor.

„Režim nultih carina će povećati broj radnih mesta, ojačati našu ekonomsku bezbednost i pružiti okvir za liderstvo SAD u proizvodnji i bezbednosti,“ saopštili su iz Airlines for America.

Ali ni ovde nisu svi u istom loncu. Sporazum predstavlja još jedan udarac za proizvođače automobila iz Detroita, koji su se protivili sličnom dogovoru koji je Trampova administracija postigla sa Japanom. Carina od 15% na automobile iz EU koji se uvoze u Sjedinjene Države niža je od carine od 25% koju američki proizvođači automobila plaćaju ako se njihovi automobili proizvode u Meksiku (a uvoze u SAD).

Političari bez dlake na jeziku

Za razliku od privrednika, koji tek treba da se presaberu, političari u pojedinim zemlajma EU su mnogo oštriji na jeziku.

Francuski ministar za evropske poslove Benžamen Adad izjavio je danas da okvirni trgovinski sporazum između Sjedinjenih Država i Evropske unije ima određene prednosti - kao što su izuzeća za neke ključne francuske poslovne sektore, poput žestokih pića - ali da ipak nije uravnotežen.

"Trgovinski sporazum koji je Evropska komisija postigla sa Sjedinjenim Američkim Državama doneće privremenu stabilnost ekonomskim akterima kojima preti eskalacija američkih tarifa, ali je neizbalansiran", napisao je Adad na platformi Iks, prenosi Rojters.

Ali, nisu svi ni u Francuskoj ovako diplomatični. Marin Lepen, šefica desničarskog Nacionalnog saveza jerekla da je Brisel pristao na nejednake uslove, popuštajući američkom pritisku.

"Trgovinski sporazum koji je Ursula fon der Lajen zaključila sa Donaldom Trampom je politički, ekonomski i moralni fijasko", napisala je Le Pen.

Le Pen je rekla da je sporazum manje povoljan od uslova koje je ponudila Velika Britanija, zbog čega sporazum izgleda kao kapitulacija francuske industrije, energetike i odbrane.

Premijer Mađarske, Viktor Orban, je u kritici otišao korak dalje. On je izjavio da se trgovinski sporazum EU i SAD ne može smatrati pravim dogovorom jer predsednik Donald Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kako ocenjuje, nisu bili ujednačeni pregovarači.

"To uopšte nije dogovor. Tramp je Fon der Lajenovu pojeo za doručak. Desilo se ono što smo i mislili da će da se desi, imajući u vidu da je Tramp teška kategorija pregovarača, a gospođa predsednica perolaka", izjavio je Orban, a preneo Rojters.

Orban je naveo i da je sporazum EU i SAD nepovoljniji od onog koji je Vašington nedavno sklopio sa Londonom, a u skladu sa kojim većina britanskih proizvoda koji se izvoze u Ameriku podleže carinskoj stopi od 10 odsto.

Ako ovakve osude dolaze iz evropskog, tačnije EU bloka, nije za čuđenje kakva je reakcija Rusije.

Trgovinski sporazum između Sjedinjenih Država i Evropske unije dovešće do deindustrijalizacije Evrope i odliva investicija u SAD, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Jasno je da će američki energenti biti znatno skuplji od ruskih. Takav pristup će dovesti do daljeg oslabljenja evropske industrije, odliva kapitala i udara na evropsku poljoprivredu“, rekao je Lavrov na omladinskom forumu „Teritorija smisla“.

On je dodao da se dejstvima poput ovih čelnici Evropske komisije, na čelu sa Ursulom fon der Lajen, iz nekog razloga čak i otvoreno ponose.

Šta Sporazum SAD i EU znači za Srbiju?

Ukoliko su Japan i EU uspeli da dogovore relativno dobre uslove sa SAD, za očekivati je da nakon ovog sporazuma i Srbija postigne nešto slično, kažu stručnjaci u Srbiji.

Trgovinski sporazum koje su postigle SAD i Evropska unija (EU), po kome će proizvodi iz EU u Americi biti ocarinjeni sa 15%, predstavlja dobar signal i za Srbiju, rekao je makroekonomista Bojan Stanić, dok je finansijski konsultant Vladimir Vasić ocenio je da je ovim sporazumom Evropa uspela da se sačuva, ali po diktatu i željama SAD.

Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije, je za Tanjug rekao da ukoliko su Japan i EU uspeli da dogovore relativno dobre uslove sa SAD, za očekivati je da nakon ovog sporazuma i Srbija postigne nešto slično.

Istakao je da je sporazum SAD i EU važan, jer neće doći do dalje eskalacije u trgovinskim odnosima između Amerike i EU, koje su dve od tri najznačajnije privrede u svetu.

Kako je naveo, iako ovaj sporazum više ide u korist Amerike, iz EU su pozdravili sporazum i rekli da je ipak bolje plaćati carinu od 15 odsto nego od 30 odsto, kako je bilo očekivano.

"Ovo je dobar signal imajući u vidu očekivanja, jer je potpisan bolji sporazum nego što je bilo očekivano", ocenio je on i dodao da je sporazum značajan kada je reč o automobilskoj industriji u Nemačkoj koja je jedan od motora ekonomskog rasta i razvoja EU.

"Ono što je značajno jeste da ne postoji mogućnost da bude bescarinski izvoz na američko tržište, dakle te stope minimalno ostaju 10,15 odsto. S druge strane postavlja se pitanje kako će biti tretiran izvoz drugih zemalja koje sada teže dolaze do američkog tržišta i koje se orijentišu na tržište EU, koja ima mehanizme da ograniči taj uvoz", naveo je on.

Naglasio je da je Srbiji najznačajnije tržište EU i dodao da smatra da potpisivanjem ovakvog sporazuma između SAD i EU neće doći do narušavanja trgovinskih odnosa drugih zemalja koje trguju sa EU, uključujući i Srbiju.

Na pitanje kako će se ovaj sporazum odraziti na globalnu ekonomiju, a kako na naš region i Srbiju, rekao je da će sve carine koje se uvode povećati troškove proizvodnje, i dodao da će u dugom roku globalna privreda trpeti u smislu manjeg rasta nego što je njen potencijal.

"To je posledica narušavanja slobodne trgovine kroz carine koje se uvode, protekcionizam koji se vraća na velika vrata i kroz dalju neizvesnost u pogledu odnosa između Amerike i Kine, kao i EU i Kine, i nas koji smo potpuno okruženi teritorijom EU, koji imamo vrlo visoku zavisnost od tog tržišta imajući u vidu da se tamo plasira oko dve trećine naših proizvoda", objasnio je Stanić.

Finansijski konsultant Vladimir Vasić je za Tanjug ocenio da je sporazumom Amerike i Evrope, Evropa uspela da se sačuva, ali po diktatu i željama SAD.

On je naveo da se pokazalo da predsednik SAD Donald Tramp i njegova administracija znaju da trguju sa svima, na način da prvo podgnu veliku buru i prašinu, a onda sačekaju da se ta prašina slegne i da svako dođe na ono mesto koje je Tramp želeo.

"Prvo je to Japan, a sad EU. To ima svoju cenu, 15 odsto carina je u redu, ali morate da kupite gas, naftu od SAD tako da mislim da je Evropa uspela da se sačuva ali po diktatu i željama SAD", ocenio je on.