Prosečna cena dizela na britanskim pumpama prvi put je u istoriji dostigla dve funte po litru (2,35 evra). Problema s ovim gorivom ima i sa druge strane čuvenog kanala gde Evropska unija traži način da obuzda cene kod kuće a da umilostivi i Vašington, koji preti zabranom izvoza američkog dizela u Evropu. Dizel je tako postao pitanje energetske sigurnosti i transatlantskih odnosa, a ne samo trošak kamiondžija.
Prema podacima britanskog automobilskog udruženja RAC, dizel gorivo je u Velikoj Britaniji skuplje 40,5% nego krajem februara, pre početka napada SASD i Izraela na Iran. Pun rezervoar prosečnog porodičnog automobila košta oko 110 funti, skoro 32 funte više nego pre rata. Britanija se na SAD oslanja za oko 30% uvoza dizela, najveći deo ostatka stiže iz kontinentalne Evrope, a rezerve pokrivaju oko 42 dana potrošnje.
Pretnja iz Vašingtona
Ta zavisnost objašnjava zašto London prati budno prati razgovore u Briselu. Naime, američka administracija traži od Nemačke i Francuske da hitno oslobode deo strateških rezervi dizela i upozorava da bi inače mogla da zabrani izvoz dizela iz SAD u te zemlje.
Predsednik Tramp kaže da odluku još nije doneo, ali razmatra se zabrana od 90 dana, koja pada uoči novembarskih izbora za Kongres. Ministar finansija Skot Besent poručio je da „američki vozači ne treba da nose teret globalne nestašice“. Tamo je, u zemlji gde su dažbine na goriv9o mnogo manje nego u Evropi, litar dizela trenutno 1,52 evra po litru (u Kalifornij gde su porezi viši 1,98 evra), što je za 70% više nego pre godinu dana.
S druge strane Atlantika, Brisel je mogućnost zabrane „kategorički odbacio“. Portparolka Evropkse komisije, Ana-Kaisa Itkonen, upozorila je da bi takav korak narušio poverenje u SAD kao pouzdanog partnera. Prema Rojtersovom izvoru, razmatra se francuski predlog da se oslobodi 50 miliona barela dizela, uz još 50 miliona barela sirove nafte iz rezervi članica IEA.
Dogovor bi bio uslovljen američkom obavezom da neće jednostrano zabraniti izvoz. Francuska i Nemačka zajedno drže više od trećine strateških rezervi dizela EU, pa su glavne mete pritiska. Komisija tvrdi da je snabdevanje stabilno, a da su cene visoke zbog zategnutosti globalnog tržišta.
Koliko se plaća na pumpama?
U Francuskoj prosečno litar dizela košta sada oko 2,39 evra, a oko 14% stanica ima nestašicu goriva. Razlika između jeftinih i skupih stanica na punjenju od 50 litara iznosi i do 40 evra.
U Nemačkoj je, prema udruženju ADAC, prosek dizela 2,41 evra po litru, što je 1,9 centi manje nego prethodne nedelje. Nemačka je pritom najavila smanjenje energetskog poreza od 1. oktobra, pa bi to moglo da malo olakša pritisak.
Italija je sa 2,26 evra po litru na redovnoj mreži i 2,29 na auto-putevima najjeftinija od tri tržišta. Tome doprinosi „price cap“ najvećih kompanija. Eni je „gasolio“ ograničio na 2,199 evra, a „Q8“ na 2,194 evra. Prema pisanju italijanskih medija, mera važi do 31. oktobra. Cena dizela u Italiji je za oko 12 centi po litru niža nego u Francuskoj i Nemačkoj, ali je ipak oko 35% viša nego pre godinu dana.
Zima kao ispit
Na sve ove globalne muke, stižu i one sezonske. Tržište ulazi u zimu, kada potražnja za gorivom raste. Pitanje je da li će kolektivno oslobađanje rezervi biti dovoljno, ili će zabrana američkog izvoza pretvoriti nategnuto tržište u ono sa pravom nestašicom.
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen kaže da su rezerve već korišćene i da će verovatno biti ponovo. IEA je u martu koordinirala oslobađanje 400 miliona barela, a to nije zaustavilo rast cena.
