Nije se ostvarila pesimistička tvrdnja nekih analitičara da će uvođenje globalnog minimalnog poreza od 15% velikim multinacionalnim kompanijama dovesti do otpuštanja i bega kapitala. Naprotiv, pokazuje analiza OECD-a to je povećalo prihode država od poreza na dobit, bez negativnog uticaja na zapošljavanje i investicije.
Prema prvoj analizi zasnovanoj na stvarnim podacima nakon primene reforme tokom 2024. godine, zemlje koje su uvele ovaj sistem ostvarile su dodatne prihode od 79 do 109 milijardi evra, što predstavlja između 2,4 i 3,4% ukupnih svetskih prihoda od poreza na dobit preduzeća, preneo je Rojters saopštenje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Globalni minimalni porez uveden je kako bi se ograničilo prebacivanje dobiti multinacionalnih kompanija u zemlje sa niskim poreskim stopama.
Pravila se primenjuju na kompanije sa godišnjim prihodima većim od 750 miliona evra i obezbeđuju da efektivna poreska stopa ne bude niža od 15%, bez obzira na to gde posluju.
OECD navodi da su kompanije obuhvaćene novim pravilima zaista plaćale više efektivne poreze, ali da nije pronađen značajan dokaz da je to dovelo do smanjenja ulaganja ili broja zaposlenih.
Za razliku od ranijih procena zasnovanih na ekonomskim modelima, ova analiza koristi stvarno ponašanje kompanija nakon stupanja reforme na snagu.
Procenjeni dodatni poreski prihodi manji su od ranijih projekcija OECD-a, prema kojima je reforma dugoročno mogla da donese između 155 i 192 milijarde dolara godišnje, budući da se aktuelna analiza odnosi samo na prvu godinu primene.
Izveštaj takođe ne obuhvata kasniji sporazum koji je administracija američkog predsednika Donalda Trampa postigla sa OECD-om.
Njime su multinacionalne kompanije sa sedištem u Sjedinjenim Američkim Državama izuzete od ključnih delova režima kroz poseban aranžman koji priznaje postojeći američki sistem minimalnog oporezivanja.
