Modernizacija železničkog koridora od Beograda do Trsta, odnosno do Rijeke i Kopra, kao najkraće rute Zapadnog Balkana ka osnovnoj transevropskoj transportnoj mreži EU, doprineće dodatnom rastu ekonomija, prebacivanju tereta sa druma na železnicu, smanjivanju gužvi i velikim uštedama, kao i zaštiti životne sredine, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež.
"Hajde da pretvorimo Beograd-Severni Jadran u brzi, zeleni kopneni most Centralnoevropske inicijative (CEI) i iskoristimo sajam ‘Vinska vizija’ u Beogradu sledećeg meseca da osiguramo poslovanje koje stoji iza toga“, rekao je Marko Čadež.
Kako se navodi u saopštenju PKS, Čadež je tokom sastanka zemalja CEI u Njujorku ukazao da je železnički koridor od Beograda do Trsta, odnosno do Rijeke i Kopra preko Šida-Tovarnika-Vinkovaca-Zagreba i Dubrave-Ljubljane, najkraća ruta Zapadnog Balkana ka osnovnoj transevropskoj transportnoj mreži EU i da bi njegovom modernizacijom, sa modernizovanom železničkom granicom između Srbije i Hrvatske, kao i ubrzanim sanitarnim procedurama teret bio prebačen sa zagušenih puteva na železnicu.
"Srbija predsedava CEI ove godine, a Trst je domaćin našeg Sekretarijata. Imamo konkretnu šansu da smanjimo kašnjenja na granicama, dekarbonizujemo i učvrstimo otpornost lanca snabdevanja CEI završetkom posla između Beograda i naših luka na severnom Jadranu. Revidirana TEN-T mreža i Plan rasta EU za Zapadni Balkan od šest milijardi evra (2024–2027) daju nam političku i finansijsku podršku", rekao je predsednik PKS.
Čadež je skrenuo pažnju i na posledice velikih gužvi i čekanja na granicama, pre svega između Srbije i Hrvatske, gde sezonski "špicevi" traju satima i da se beleže prosečna kašnjenja u transportu robe veća od 10 sati, ponekad i do 36 sati, kao i da su direktni gubici veći od čak 130 miliona evra godišnje.
"Zato možemo i moramo značajan deo transporta robe da prebacimo na železnicu", naveo je on.
Spomenuo je i preusmeravanje transporta robe zbog krize na Crvenom moru, odnosno u Sueckom kanalu i konstatovao da otpornost upravo podrazumeva kraće, predvidljive veze u unutrašnjosti Jadrana.
U saopštenju PKS se dodaje i da luke Rijeka i Kopar šire svoje kapacitete, dok Trst ostaje referentna tačka za integrisanu železnicu sa više od 200 nedeljnih železničkih veza preko unutrašnjosti CEI.
Navodi se i da pilot projekat "Zelena železnica i granica CEI (Beograd–Jadran)" podrazumeva modernizaciju železničke granice Šid - Tovarnik, implementaciju procedure primopredaje vozača koja je pokrenuta ovog meseca i jedinstvene železničke stanice, zatim zajedničke inspekcije gde je to izvodljivo i poseban "prozor" za sanitarne i fitosanitarne kontrole.
Pilot projekat podrazumeva, kako ističu u PKS i potpuno digitalni pristup, kao i pokretanje redovnih blok vozova od Trsta, odnosno Kopra i Rijeke do Beograda, sa garantovanim vremenom od luke do terminala 24 sata, uz merenje zadržavanja na granici i praćenje ključnih indikatora učinka na mesečnom nivou.
Kada je reč o sajmu "Vinska vizija" koji će u okviru inicijative "Otvoreni Balkan" ove godine biti održan od 22. do 25. novembra u Beogradu, Čadež je rekao da će to biti dobra prilika da se na jednom mestu okupe predstavnici komora i poslovni ljudi.
Prema njegovim rečima, prošle godine taj sajam je privukao više od 400 međunarodnih kupaca, uz više od 1.500 zakazanih bilateralnih sastanaka, na kojima su razmatrani različiti oblici saradnje.
