Diskusije o kraćoj radnoj nedelji, koje se već testiraju u nekim delovima Evrope, nailaze na snažan otpor u Bugarskoj a ideji o skraćivanju radne nedelje na četiri dana snažno se protive organizacije poslodavaca.
Debata je pokrenuta nakon što je Grčka predstavila nacrt zakona koji bi roditeljima omogućio da rade četiri dana, ali sa produženim smenama od deset sati umesto standardnih osam, javlja agencija BTA.
Bugarski zakon propisuje radnu nedelju od pet dana i 40 radnih sati, a zajedno sa Grčkom, Bugarska beleži najduže stvarno radno vreme u Evropskoj uniji, dok je na dnu liste po udelu zaposlenih koji rade prekovremeno.
Istovremeno, produktivnost rada u Bugarskoj je najniža u Evropskoj uniji, i iznosi samo 56,8 odsto od proseka u EU.
Zamenica predsednice Bugarske industrijske komore (BIK) Marija Minčeva navodi da ta zemlja nije spremna za četvorodnevni model radne nedelje, zbog smanjenja radne snage i starenja stanovništva, ali i zato što, prema njenim rečima, Bugarskoj nedostaju neophodni nivoi automatizacije i digitalizacije koji bi omogućili zaposlenima da rade manje sati, bez smanjenja proizvodnje.
Sličan stav izrazio je i Kiril Bošev, zamenik predsednika Udruženja industrijskog kapitala (AIKB), koji je kazao da bi smanjenje radne nedelje uz nepromenjeno radno vreme odmah smanjilo produktivnost za 20 odsto, što je gubitak koji poslodavci ne mogu da priušte.
Bošev je takođe odbacio grčki predlog o četiri dana rada sa smenama od deset sati, rekavši da "ljudi nisu roboti", i da bi zaposleni bili previše iscrpljeni da bi efikasno obavljali svoje dužnosti u kasnijim satima tako dugih dana.
Potpredsednik Konfederacije bugarskih sindikata i poslodavaca Todor Kapitanov je rekao da postoje izolovani primeri kompanija koje testiraju model kraće radne nedelje, i da takvi eksperimenti obično održavaju plate nepromenjenim.
Kapitanov je naveo da se bugarske kompanije već bore sa nedostatkom radne snage, i da često zahtevaju od zaposlenih da obavljaju više uloga, što čini preduzeća nevoljnim da skrate radne dane.
On je istakao da prepreke nisu prvenstveno pravne, jer Zakon o radu već dozvoljava fleksibilne aranžmane, već tržišne, jer poslodavci nisu sigurni kako da nadoknade izgubljene sate na ograničenom tržištu rada.
Rezultati četvorodnevne radne nedelje u zemljama EU koje su je isprobale uglavnom su pozitivni i ukazuju na poboljšanje u kvalitetu života radnika, veću produktivnost, bolji balans između posla i privatnog života, te bolji mentalni i fizički status zaposlenih.
Belgija
Belgija je prva zemlja u EU koja je zakonski uvela četvorodnevnu radnu nedelju, ali uz uslov da se ukupan broj radnih sati (40 sati) i plata zadrže na istom nivou. Radnici imaju mogućnost da odrede sami raspored rada, ali moraju da "zgusnu" svoj posao u četiri dana. Cilj je omogućiti bolju usklađenost rada i slobodnog vremena, naročito sa porodicom. Međutim, radnici u nekim sektorima moraju raditi duže dane, a nisu svi zadovoljni novim modelom jer nema smanjenja ukupnih sati rada.
Nemačka
Nemačka je započela eksperimentalni projekat sa 45 firmi koje testiraju četvorodnevnu radnu nedelju, sa idejom da zaposleni razviju model rada sa istom platom i kraćim radnim vremenom. Projekat traje šest meseci i ima za cilj povećanje kvaliteta života radnika bez smanjenja produktivnosti. Većina Nemaca podržava ovu ideju, smatrajući je izvodljivom.
Velika Britanija
U Velikoj Britaniji je sprovedena probna četvorodnevna radna nedelja koja je opisana kao "ekstremno uspešna". U pilot-programu je učestvovalo više od 3.300 zaposlenih, a oko 92% kompanija odlučilo je da zadrži četvorodnevnu nedelju. Sproveden je model 100:80:100 - 100% plate za 80% radnog vremena, uz očuvanje 100% produktivnosti. Rezultati pokazuju povećano zadovoljstvo i bolju ravnotežu između posla i privatnog života.
Portugal i Španija
Portugal i Španija takođe sprovode pilot projekte četvorodnevne radne nedelje, uglavnom u privatnom sektoru, uključujući IT industriju. Rezultati su pokazali da uslovi 100% plate za 80% vremena rada uz održavanje produktivnosti od 100% mogu biti ostvarivi. Ove zemlje beleže poboljšanje mentalnog zdravlja zaposlenih i smanjenje stresa.
Island
Island je poznat kao uspešan primer sa eksperimentima četvorodnevne radne nedelje gde je zabeleženo povećanje blagostanja zaposlenih bez pada produktivnosti, što je pozitivno uticalo i na ekonomiju zemlje.
Poljska
Poljska je od jula 2025. godine uvela mogućnost četvorodnevne radne nedelje sa skraćenim dnevnim radnim vremenom na 6 sati. Cilj ove reforme je poboljšanje kvaliteta života radnika i odgovor na demografsku krizu u zemlji.
Poslodavci mogu da biraju model organizacije rada, pa tako mogu zadržati standardnu petodnevnu radnu nedelju uz dodatne slobodne dane, čiji broj određuje poslodavac. Vlada Poljske pruža finansijsku podršku preduzećima i državnim institucijama za prilagođavanje novom modelu, do milion zlota (235.000€) po preduzeću.
Ova mera je deo strategije za borbu protiv demografske krize jer Poljska ima jedan od najdužih radnih sati u Evropi, što negativno utiče na porodični život i natalitet. Skraćena radna nedelja očekuje se da omogući zaposlenima više vremena za porodicu, što bi moglo doprineti povećanju stope rađanja i jačanju društvenih veza.
