U trenutku kada je brent na svetskim berzama pao na "samo" 107 dolara po barelu, a videli smo ga i na 115 dolara, martovski ratni naftni šok je uveliko stigao i na spske benzinske stanice. U današnjem petom vezanom poskupljenju goriva odlučeno je da ono bude skuplje dva do četiri dinara.
Nafta je na svetskim berzama i dalje papreno skupa, iako je poslednjih dana pala sa čak 115$ u pikovima na trenutnih 107$ za barel brenta. Nedeljni rast cene brenta bio je 6,3% a samo ovog meseca cena je uzletela oko 50%.
Skok cene goriva kao posledica rata na Bliskom istoku, tj poremećaja u transportu nafte ali i njenom izvlačenju i preradi u borbama oštećeinm rafinerijama u tom regionu, dovela je i do skoka cene derivata u lukama Mediterana.
U regionu se vlade snalaze kako znaju i umeju i negde se smanjuju akcize, kao u Srbiji, negde vraća administrativna kontrola nad cenom a negde i uivode ograničenje potrošnje, zasad uglavnom za strance. Poslednja opcija za kojom je potegnuto je da se, kao i u slučaju Srbije, posegne za strateškim naftnim rezervama, kako bi se umanjio skok lokalne cene na račun državnog budžeta.
U Srbiji su oprimenjene gotovo sve mere, od manje akcize i to kumulativno 61%, preko ograničenja rasta cene pa do korišćenje 40.000 tonja rezervi kupljenih kada je cena u svetu bila manja. I uz sve to, danas je u redovnom određivanju maksimalno dozvoljene cene za najpopularnije vrste goriva ona otišla naviše.
I ovoga puta poskupljenje nije dramatično ali se povećanje cene već neko vreme gomila. Od danas do narednog petka maloprodajna cena benzina BMB95 biće 188 dinar po litru, a standardnog evrodizela 212 dinara.
To je za dva dinara više kod benzina a četiri dizela više nego što je bilo do danas.
Državno administriranje i u 2026.
U Srbiji su maloprodajne cene goriva na pumpama određene prema Uredbi o ograničenju cena goriva, koja je doneta još sredinom februara 2022. godine, a potom u sitnicama menjana i produžavana.
Uredba propisuje da se cena derivata formira na osnovu srednje veleprodajne cene koju utvrđuje Ministarstvo energetike i rudarstva. Ova cena se zasniva na prosečnoj veleprodajnoj ceni u Srbiji, na koju se dodaju odobrena maloprodajna marža i PDV.
Za formiranje veleprodajne cene ne uzima se u obzir fabrička cena domaće rafinerije (koja sada i ne radi jer već dva meseca nema dotoka nafte), već prosek kotacija cena određenog goriva na berzi za tržište Mediterana (PLATTS CIF Mediteran, za luku u Đenovi/Lavera).
