Evropski berzanski indeksi su danas uglavnom u padu, nakon što je nafta poskupela na skoro 100 dolara po barelu brenta.
Berzanski investitori su oprezni zbog kombinacije faktora kao što su visoki prinosi na državne obveznice, strah od uporne povišene inflacije i posledice rata na Bliskom istoku po cene energenata.
Rat na Bliskom istoku vrši konstantan pritisak na tržišta, cena Brenta je samo tokom septembra porasla za oko 14%, a za sada nema pomaka u pregovorima Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana.
Prema podacima u 9.30 sati, cena brenta je porasla za 2,07% na 99,992 dolara po barelu, a teksaške nafte WTI za 2,32% na 92,534 dolara.
Evropski fjučersi gasa za novembar su se danas na otvaranju amsterdamske berze TTF prodavali po ceni od 74,4 evra za megavat-sat, odnosno oko 785 evra za za 1.000 kubnih metara gasa.
Nemački berzanski indeks DAX pao je za 0,93%, francuski CAC 40 za 1,02%, britanski FTSE 100 za 1,62%, italijanski FTSE MIB za 0,99%, dok je moskovski IMOEX porastao za 0,29%.
Vrednost evra u odnosu na dolar na valutnoj berzi Foreks danas iznosi 1,13148 dolara.
Cena zlata je porasla na 4.173,22 dolara za trojsku uncu, a cena pšenice na 6,7877 dolara za bušel (bušel iznosi 27,216 kg).
Pad i u SAD
Američki berzanski indeks Dau Džons (Dow Jones) je na zatvaranju berzi u sredu pao za 0,86% na 50.906,05 poena, S&P 500 za 0,25% na 7.651,54 poena, a Nasdak (Nasdaq) je porastao za 0,24% na 26.861,06 poena.
Prinos američkih desetogodišnjih obveznica popeo se na nivoe kakvi nisu viđeni od 2007, a prinosi porasli i u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji, prenosi Rojters.
Podaci o povišenoj septembarskoj inflaciji u ključnim privredama Evrope pojačavaju bojazan da će centralne banke morati da zadrže kamatne stope na visokom nivou duže nego što se ranije očekivalo.
