Hrvatski poslovni klub (HPK) u Beogradu ove godine obeležava 20 godina rada, u kojima je od „prve pomoći“ u snalaženju kompanija koje poslom iz Hrvatske dolaze u Srbiju, prerastao u informacioni most između dva tržišta. A polja za saradnju ima dosta, kažu iz HPK.
Hrvatski poslovni klub su svojevremeno osnovali predstavništvo Hrvatske gospodarske komore i Veleposlanstvo Republike Hrvatske, sa idejom da hrvatskim kompanijama koje su ponovo počele da dolaze na tržište Srbije olakšaju komunikaciju sa institucijama – od ministarstava, carine i poreske uprave do drugih važnih činilaca poslovnog sistema. U međuvremenu se menjao i sam karakter poslovnih odnosa dve zemlje. Bilo je velikih akvizicija, političkih promena, ali i sve intenzivnije saradnje privrednih komora.
HPK danas nije usmeren samo na hrvatske kompanije u Srbiji, već funkcioniše dvosmerno i pomaže i srpskim firmama koje žele da izađu na hrvatsko tržište, odnosno da preko Hrvatske lakše pristupe Evropskoj uniji.
O mogućnostima za dalju saradnju, promenama investicionih motiva, problemu nedostatka radne snage, prekograničnim projektima u energetici, transportu i poljoprivredi, za Biznis.rs govorila je Marija Tikvicki, predsednica HPK u Beogradu.
Hrvatska više Srbiji ne vidi samo kao tržište za prodaju.
„Ja se često ponavljam kada kažem da biznis ne poznaje granice. To se do sada uvek pokazalo tačnim, čak i kada politički uticaji ponekad otežavaju poslovanje. Na kraju, politika mnogo manje utiče na biznis nego što bismo mogli da poverujemo ako čitamo naslove u medijima. Kapitalu nije bitno koja je zemlja u pitanju – tamo gde može da pronađe interes, biznis ide“, kaže Tikvicki.
Neke hrvatske kompanije su se uspešno pozicionirale ovde i sada su, praktično, domaće. Podravka i Atlantic Grupa su dobri primeri kompanija koje su u tome bile uspešne.
„Danas ni Srbija ni Hrvatska jedna drugu ne doživljavaju kao potpuno zasebno tržište. Prošao je i period u kojem je glavna prednost bila jeftinija radna snaga, i to, reklo bi se, na obe teritorije. Hrvatska može biti platforma za izlazak na druga tržišta, posebno za srpske kompanije. Njima je primarni cilj često najjednostavniji mogući ulazak u Evropsku uniju – zbog neposredne blizine, kulture i jezika“, napominje sagovornica Biznis.rs.
Sve kompanije koje dolaze već imaju „svoj smer“ ali HPK pomaže sa osnovnim informacija i davanjem početnog impulsa. Jer, problemi su zajednički, nedostatak radne snage i rast troškova, na primer.
„Trendovi i migracije dešavaju se u talasima. Po pravilu se prvo pojave u Hrvatskoj, a zatim u Srbiji. Prvo je u fokusu bio deficit profesionalnih vozača – koji i dalje traje, a sada je sve više u toku proces automatizacije proizvodnje. Evropske komore i poslovni klubovi osnovali su pre dve godine platformu CEBAC, koja tek treba da dobije pravni oblik. Organizacija AHK (Nemačke privredne komore u inostranstvu) je trenutno predsedavajuća i poprilično je angažovala i sve članice na ovu temu. Hrvatska je u junu napravila iskorak izmenama Zakona o strancima, uz uvođenje posebnih takozvanih D viza koja će se primenjivati između Hrvatske i Srbije. To je važno i za problem transporta jer se ovim rešava isključivo ulazak u Hrvatsku, ne u kompletan Šengen prostor.“, objašnjava Tikvicki.
Gde saradnja može da bude najplodnija
U HPK ističu da je oblast energetike, posebno obnovljivih izvora energije, ona u kojoj može mnogo toga da se napravi kroz saradnju Srbije i Hrvatske, ali ne i jedina.
„Činjenica je i da je roba kojom se najviše trguje između naše dve zemlje – struja. Kroz zajedničke projekte u toj oblasti može da se uradi dosta. Na drugom mestu su transport i logistika. Srbiji je najveća luka u blizini upravo Rijeka. Tu postoji pitanje gde smestiti carinski terminal zbog Šengena. Piše se Evropskoj uniji sa idejom da se tamo otvori još jedan carinski terminal. To bi bilo važno i za samu Luku Rijeka jer bi joj donelo nove klijente, ali i za srpske kompanije, kojima bi omogućilo brži transport robe. Na trećoj poziciji je poljoprivreda. Vojvodina i Slavonija mogu mnogo toga zajedno da naprave. Kako god okrenemo, u hrani je budućnost, a i ove godine smo imali prilike koliko je ona značajna i koliko se menjaju tražnja i cene zbog najnovijih suša.“, zaključuje Marija Tikvicki, predsednica HPK u Beogradu.
