Šef Američkog naftnog instituta (API) Majk Somers izjavio je da su američke naftne kompanije spremne da budu "stabilizujuća snaga" u Iranu ukoliko tamošnji režim bude zamenjen, dok ostaju skeptične prema povratku u Venecuelu nakon američlke otmice lidera te zemlje, Nikolasa Madura. Cena nafte zbog ta dva "fronta" skočila.
Somers je naveo da iranska naftna industrija, uprkos višegodišnjim američkim sankcijama, ostaje strukturno zdrava i da bi američke kompanije mogle brzo da povećaju proizvodnju ukoliko dođe do političke promene, prenosi američki portal Politiko.
„Ovo su dobre vesti za iranski narod - oni uzimaju slobodu u svoje ruke“, rekao je Somers, komentarišući proteste u Iranu.
On je, s druge strane, naveo da bi povratak u Venecuelu zahtevao značajnu investicionu sigurnost, operativnu bezbednost i vladavinu prava, što bi zahtevalo vreme.
Somers je, takođe, naglasio da se API protivi svakoj ideji da američka vlada preuzme udeo u naftnim kompanijama koje ulažu u Venecuelu.
Stručnjaci su tokom događaja API ukazali na razlike između Irana i Venecuele, posebno u pogledu stanja naftne infrastrukture.
„Iran je uspeo da poveća proizvodnju pod teretom najagresivnijih sankcija SAD-a“, rekao je Kevin Buk iz kompanije ClearView Energy Partners.
Nafta najskuplja u 12 nedelja
Cene nafte danas su skočile za skoro 3% čime su dostigle najveći nivo u poslednjih 12 nedelja, zbog toga što su geopolitički rizici uvećali mogućnost poremećaja u snabdevanju.
Tako se cena brenta kretala oko 65,6 dolara po barelu, a američke nafte WTI oko 61,16 dolara po barelu, preneo je Trejding ekonomiks.
Retorika američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa Iranom doprinela je oprezu investitora.
Tramp je najavio otkazivanje sastanaka sa iranskim zvaničnicima dok se protesti ne zaustave i upozorio da je "pomoć na putu".
Ovi potezi dolaze ubrzo nakon što je uvedena carina od 25% na robu koja ima veze sa Iranom, što je povećalo strahove od regionalnih tenzija koje bi mogle da utiču na protok nafte.
Cene su takođe porasle zbog poremećaja na terminalu Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma u Kazahstanu, gde je kombinacija lošeg vremena, održavanja i napada dronova skoro prepolovila utovar, na oko 900.000 barela dnevno.
