Amerikanci i naftaši kontra celog sveta: Lobiranje protiv ograničenja upotrebe plastike

Početak pregovora u Ženevi o globalnom sporazumu kojim bi se uvela ograničenja na proizvodnju plastike i plastičnih hemijskih aditiva, propisa koji bi trebalo da pomogne rešavanju jednog od najvećih ekoloških problema današnjice, nije startovao baš najbolje.

Sjedinjenje Američke Države podelile su predstavnicima zemalja pismo u kojima su iznesene njene crvene linije u okviru tih razgovora, čime se direktno suprotstavljaju grupi od više od 100 zemalja koje su podržale nove mere, navodi Rojters.

Nade da će biti postignut ambiciozni, globalni sporazum koji je "poslednja šansa" da se obuhvati kompletan ciklus zagađenja plastikom, od proizvodnje polimera do odlaganja otpada, sve su slabije dok se delegati okupljaju u okviru finalnog kruga pregovora.

Kako navodi Rojters, ostaju prisutne značajne podele između zemalja proizvođača nafte, koje se protive ograničenju proizvodnje plastike za koju se koriste nafta, ugalj i gas, i s druge strane Evropske unije i malih ostrvskih država koje se zalažu za ograničenja, kao i za strožije upravljanje plastičnim proizvodima i opasnim hemikalijama.

Američka delegacija uputila je dopis nizu zemalja u kojima su izneli svoju poziciju, navodeći da neće prihvatiti sporazum o restrikcijama proizvodnje plastike.

"Mi ne podržavamo nepraktične globalne pristupe kao što su određivanje ciljeva, ili uvođenje zabrana i ograničenja proizvodnje plastike i plastičnih aditiva što bi povećalo cene svih plastičnih proizvoda koje koristimo u svakodnevnom životu", navodi se u dopisu SAD u koji je Rojters imao uvid, a koji je upućen zemljama čija imena ne mogu da budu navedena zbog osetljivosti pregovora.

SAD su u dopisu ukazale da, nakon što su prisustvovale preliminarnom sastanku šefova delegacija u Najrobiju od 30. juna do 2. jula, "nisu saglasne sa odredbama o isporuci i proizvodnij plastike i aditiva, ili o njihovom ograničenju".

Portparol Stejt departmenta je za Rojters izjavio da svaka zemlja treba da preduzme mere u skladu sa svojim nacionalnim kontekstom.

"Neke zemlje mogu da se odluče za zabrane, dok druge možda žele da se fokusiraju na bolje prikupljanje i recikliranje plastike", dodao je on.

SAD su takođe predložile da se revidira nacrt sporazuma u cilju smanjenja zagađenja plastikom, tako što bi se eliminisalo pominjanje dogovorenog pristupa "koji obuhvata puni životni ciklus plastike", navodi agencija.

Američki stav je u velikoj meri u skladu sa stavovima globalne petrohemijske industrije, iznetih uoči ovih pregovora, kao i poziciji više zemalja proizvođača nafte.

Administracija predsednika Donalda Trampa sprovodi brojne mere radi ublažavanja klimatske i ekološke politike, koja, kako tvrde, nameće previše opterećenja industriji.

Proizvodnja plastike će se do 2060. utrostručiti, ako se ne preduzmu mere, čime će dovesti do zagađenja okeana i ubrzanih klimatskih promena, i ugroziti ljudsko zdravlje, navode iz Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Opasnosti od zagađenja plastikom prema naučnim istraživanjima

Zagađenje plastikom predstavlja jedan od najvećih ekoloških izazova današnjice, sa ozbiljnim posledicama po životnu sredinu, divlje životinje i ljudsko zdravlje. Na osnovu naučnih istraživanja, evo ključnih opasnosti:

Uticaj na životnu sredinu:

Morski ekosistemi: Plastika u morima i okeanima ugrožava morski život. Procenjuje se da oko 13 miliona tona plastičnog otpada godišnje završi u okeanima, ugrožavajući preko 1200 životinjskih vrsta, uključujući ptice, ribe, kornjače i sisare. Plastika može izazvati gušenje, zaplitanje ili trovanje životinja.

AP Photo/Aaron Favila, File

Mikroplastika: Fragmenti plastike manji od 5 mm (mikroplastika) akumuliraju se u vodi, tlu i vazduhu. Ona upija toksične materije poput teških metala i hemikalija, ulazeći u lanac ishrane i ugrožavajući biodiverzitet.

Klimatske promene: Proizvodnja plastike iz fosilnih goriva oslobađa oko 2 milijarde tona CO2 godišnje, doprinoseći globalnom zagrevanju. Spaljivanje plastičnog otpada dodatno pogoršava kvalitet vazduha.

Uticaj na ljudsko zdravlje:

Mikroplastika u ljudskom telu: Istraživanja su potvrdila prisustvo mikroplastike u ljudskoj krvi, plućima, placenti, majčinom mleku, spermi, mozgu i koštanoj srži. Ove čestice mogu doprineti ozbiljnim zdravstvenim problemima poput moždanih i srčanih udara, raka, dijabetesa, neplodnosti i problema sa razvojem fetusa.

Toksične hemikalije: Plastika sadrži hemijske aditive koji mogu izazvati hormonalne poremećaje, smanjenje nivoa testosterona i epigenetske promene povezane sa hroničnim bolestima.

Povećanje zdravstvenih troškova: Zagađenje plastikom generiše globalne zdravstvene troškove od najmanje 1,5 biliona dolara godišnje.

Ekonomski gubici: Samo u Evropi, gubici zbog neefikasnog upravljanja plastičnim otpadom iznose 70–105 milijardi evra godišnje, jer se samo 6% plastike reciklira.

Gde je sve plastika dospela?

Prema naučnim istraživanjima, plastika je prisutna gotovo svuda na planeti:

• Okeani i mora: Od Velikog pacifičkog ostrva otpada (tri puta veće od Francuske) do Jadranskog i Sredozemnog mora, plastika je prisutna u svim svetskim vodama. U Tihom okeanu, 86% većih komada plastike potiče iz ribarskih aktivnosti.

• Kopnena staništa: Plastika zagađuje tlo, reke i jezera, posebno kroz deponije i nepravilno odlaganje. U Srbiji, na primer, većina plastičnih kesa završava na deponijama ili u prirodi.

• Vazduh: Mikroplastika je detektovana u vazduhu koji udišemo, posebno u urbanim područjima.

• Lanac ishrane: Plastika je pronađena u ribi, školjkama, soli, medu i vodi za piće, čime dospeva u ljudsku ishranu.

• Ekstremna područja: Pronađena je na vrhu Mont Everesta (8.849 m) i u Marijanskom rovu (11 km dubine), što pokazuje njenu sveprisutnost.

Zagađenje plastikom je globalna kriza koja zahteva hitnu akciju. Istraživanja ukazuju na potrebu za prelaskom na cirkularnu ekonomiju, smanjenje upotrebe jednokratne plastike i razvoj efikasnih sistema za reciklažu. Globalni pravno obavezujući sporazum o zagađenju plastikom, koji se razvija pod okriljem UN-a, cilja na rešavanje ovog problema do 2025. godine. Individualne akcije, poput korišćenja platnenih kesa i smanjenja upotrebe plastike, takođe su ključne za ublažavanje ove krize.