Nakon što su 2023. banke u Srbiji probile barijeru od milijardu evra zbirnog profita, on je u 2024. dostigao 1,3 milijarde, a u prva tri meseca tekuće godine oko 406 miliona evra, što je za 42% bolji rezultat u odnosu na isti period 2024. Međutim, rast kreditne aktivnosti zasnovan na keš kreditima i zaduženju države, direktno ili preko njenih preduzeća, teško da je na duže staze željena opcija bilo koje bankem piše finansijski stručnjak i berzanski broker Nenad Gujaničić iz novosadske kuće Momentum Securities za poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).
Kada je u junu prošle godine Evropska centralna banka (ECB) otpočela smanjenje kamata, koje je usledilo nakon intenzivnog ciklusa poskupljenja novca u borbi sa inflacijom, činilo se da polako prolazi vreme visoke profitabilnosti komercijalnih banaka. ECB je od tada sedam puta smanjila kamate za po 25 baznih poena, a inflacija se spustila ispod srednjoročnog cilja ove centralne banke od 2%.
Uporedo, i domaća centralna banka (NBS) krenula je u smanjivanje referentne kamatne stope, ali je sa tim postupkom zastala već u septembru prošle godine nakon tri vezana smanjenja od po 25 baznih poena. Glavni razlog zadržavanja i dalje prilično visoke referentne stope (trenutno 5,75%) bila je visoka inflacija koja je ostala izvan ciljanog okvira centralne banke, čime se izjalovio državni narativ o dominantno uvoznoj komponenti inflacije.
Profiti prelivaju, spajanja usporena
Ovaj makro okvir izuzetno je pogodovao bankama, podržan niskim nivoom loših kredita i ekspanzijom prihoda u naknadama i provizijama. Istina, veliki rast neto kamatne marže je zaustavljen i ona je iznosila 3,9%, neznatno iznad 3,8% iz prethodne godine kada je zabeležen bum u prihodima od kamata. U prošloj godini, neto prihodi od kamata su skočili 13% i iznosili su 257,4 milijarde dinara.
I prihodi od naknada i provizija su dostigli rekordni nivo, uz stopu rasta od 20 procenata, što je duplo brže u odnosu na prethodnu godinu kada je većim delom perioda važio sporazum NBS-a i banaka o „zamrzavanju“ cena usluga. Neto prihod po osnovu naknada i provizija dostigao je 93 milijarde dinara.
Odličan operativni rezultat doprineo je i rekordnom neto profitu, nakon što su loši krediti ostali na nivoima bliskim istorijskom minimumu. Neto profit bankarskog sektora u 2024. iznosio je oko 156 milijardi dinara (1,3 milijarde evra) i bio je veći za 28% od takođe rekordnog krajnjeg rezultata iz prethodne godine.
Prinos na kapital dostigao je nepunih 17 procenata, što je duplo bolje u odnosu na poslovanje sektora pre pandemije, dok sličan trend povećanja efikasnosti pokazuje i prinos na aktivu koji je u prošloj godini iznosio 2,4%.
Kada je reč o zaradama, najveće banke su mahom beležile visoke dvocifrene stope rasta profita, a prvih pet banaka po rangu nosilo je tri četvrtine ukupnog ostvarenog profita u sektoru.
Koncentracija bankarskog sektora je nastavila da se povećava, te prvih deset banaka po aktivi čini više od 90% udela na tržištu. Preostale banke imaju tržišni udeo od 2% i niže, i jasno je da imaju ograničen potencijal za rast. Istina, nekoliko vanredno dobrih godina za sektor olakšale su situaciju i manjim učesnicima na tržištu, pa ovde treba tražiti uzroke trenutno usporenijeg ukrupnjavanja u sektoru, nakon više nego intenzivnog perioda spajanja i preuzimanja u periodu nakon pandemije. Poslednju veću akviziciju napravila je AIK banka koja je pripojila Eurobank Direktnu, svrstavši se na treću poziciju na tržištu po visini aktive.
Rekordi i u prvom kvartalu
Navedeni trendovi u poslovanju banaka gotovo da su ostali nepromenjeni u prvom tromesečju tekuće godine, piše Gujaničić za novo izdanje edicije B&F Finansije TOP 2024/25. Prihod iz osnovnog poslovanja (kamata, naknade i provizije) nastavio je da raste visokom dvocifrenom stopom. Neto profit sektora u periodu januar-mart dostigao je 47,6 milijardi dinara (oko 406 miliona evra), što je za 42% bolji rezultat u odnosu na isti period protekle godine.
Banke su nastavile da plivaju u likvidnosti, a ako bi bankari želeli da izvoljevaju u vezi sa uslovima poslovanja i ostvarenim rezultatima, onda je to svakako i dalje usporen rast kreditne aktivnosti. Istina, sa poboljšanjem uslova zaduživanja sredinom prošle godine, „odmrznuto“ je kreditiranje koje je stagniralo ili padalo u periodu zatezanja monetarne politike centralnih banaka.
U prvom tromesečju krediti su rasli stopom od 10 procenata, ali pre svega usled povećane aktivnosti stanovništva (rast od 11,6%), dok je privreda zabeležila povećanje od 7,4%. Da situacija nije tako sjajna na polju zajmoprimaca, govori činjenica da privreda kredite mahom povlači za obrtna sredstva i likvidnost, dok je više od polovine kredita stanovništva otpalo na gotovinske kredite, koji poslednjih nekoliko kvartala beleže ekspanziju.
Kada se pogleda struktura rasta kreditne aktivnosti, ona potvrđuje ne baš željenu putanju rasta i stabilnih izvora profita. Krediti privredi u prvom tromesečju povećani su za 13 milijardi dinara, iako su krediti privrednim društvima smanjeni za 7,8 milijardi dinara. Ovu razliku od oko 20 milijardi dinara čine preduzeća pod kontrolom države, koja se očito sve teže finansiraju i posežu za pozajmicama da bi obezbedila likvidnost.
Krediti stanovništvu povećani su u prvom tromesečju za 41,5 milijardi dinara, a više od polovine ovog rasta činili su gotovinski krediti, koji i po ukupnom obimu predstavljaju najdominantniju vrstu pozajmica (oko 47%). Gotovinski krediti su imali i najveću stopu rasta od 15,25% na godišnjem nivou, stambeni krediti su zabeležili povećanje od 9,6%, a njihovo učešće u ukupnoj masi kredita smanjeno je u odnosu na kraj 2024. godine, na oko 38%.
Država zamenila privredu
U ovakvim okolnostima, banke su počele sve više da posluju sa državom, premda su i ranije bile glavni zajmodavci preko kupovine državnih dužničkih hartija. Banke su dominantni kupci državnih obveznica koje se emituju na domaćem tržištu, a na kraju marta državno zaduženje po ovom osnovu je bilo 7,6 milijardi evra. Više nego drastična promena u zaduživanje države jeste posezanje za direktnim kreditima od banaka, pre svega kada je u pitanju finansiranje infrastrukturnih projekata, koji su postali prilično značajna stavka u obezbeđivanju privrednog rasta. Država je na kraju marta od banaka imala povučenih oko 4,1 milijardu evra kredita, što je više nego udvostručeno zaduženje u prethodne dve godine.
I dok bankama ovi plasmani kratkoročno gode, jer su lukrativniji od kupovine državnih obveznica a nose minimalni rizik, zabrinjava trend istiskivanja privrede sa kreditnog tržišta koji nikako ne pogoduje postizanju dugoročno održivih stopa rasta privredne aktivnosti. Doduše, teško da rešenje problema leži u monetarnoj sferi i bankarskom sektoru, već pre svega u poslovnom ambijentu, u kojem se domaći privrednici osećaju nesigurno, što je posebno vidljivo kod uzimanja dugoročnih investicionih kredita.
Model privrednog rasta zasnovan na stranim direktnim investicijama, podržanim subvencijama, poreskim i drugim olakšicama, te državnim ulaganjima u infrastrukturu, prečesto problematične isplativosti, predstavlja najveće ograničenje rastu kreditne aktivnosti i dalje ekspanzije poslovanja banaka. Rast kreditne aktivnosti zasnovan na keš kreditima i zaduženju države, direktno ili preko njenih preduzeća, teško da je na duže staze željena opcija bilo koje banke. Za nekoliko zlatnih godina – da, ali za višegodišnje zlatno doba neophodna je znatno zdravija struktura i klijenata i kreditnih plasmana.