Već dvadeset godina Kristina Kozomora iz Odžaka bavi se proizvodnjom hladno ceđenog ulja, nerafinisane namirnice vrhunskog kvaliteta.
Njen brend „Bački dukat” prepoznatljiv je po tome što se pravi od specijalne sorte suncokreta – visokooleinskog suncokreta, po čemu je ova proizvodnja jedinstvena u Srbiji.
Suncokret se kupuje od zemljoradničkih zadruga iz okoline, koje ga proizvode na velikim površinama
„U proizvodnji ove vrste ulja veoma je važno da rod bude ujednačen i to je, ujedno, i najzahtevniji deo u proizvodnji. Mi ulje cedimo iz semena suncokreta sa ljuskom, kako bi se sačuvao kvalitet i puna aroma uljarice“, kaže Kristina Kozomore za novosadski „Dnevnik“.
Visokooleinski suncokret je kvalitetniji, ali i nešto skuplji od niskooleinskog, koji industrija koristi za rafinisana ulja, popularni zejtin. Seje se izolovano od drugih biljnih vrsta, kako bi se tokom oprašivanja očuvao visok procenat oleinske kiseline.
„Visokooleinski tip suncokreta sadrži više od 80 odsto oleinske kiseline, zahvaljujući kojoj je ulje postojano na visokim temperaturama, pogodno za kuvanje i prženje, ima duži rok trajanja i prijatniji ukus. To predstavlja prednost za proizvođače, a potrošačima donosi zdraviju namirnicu. Ovo ulje ne utiče na nivo ’lošeg’ holesterola, već povećava onaj ’dobri’, neophodan ljudskom organizmu“, objašnjava Kozomora.
Nedavno je firma „Bački dukat” prvi put dobila podsticaje Republike Srbije za implementaciju ISO standarda 22000:2022, kao i novac od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za izradu etiketa i nabavku dodatne opreme.
Litar oko 500 dinara
I pored visoke cene za ovo prehrambeno ulje, kupaca ove firme koja „nije više klasična mala porodična ali još nije ni uljara srednje veličine“, ipak ima.
„Malo ljudi zna šta je visokooleinsko suncokretovo ulje i po čemu se razlikuje od običnog hladno presovanog suncokretovog ulja, ali bez obzira na to, imamo svoje tržište. Naši proizvodi se prodaju u manjim radnjama, velikim trgovinskim lancima i putem onlajn dostave“, napominje Kristina.
Plan im je da što više potrošača čuje za visokooleinsko ulje jer do sada su tržište gradili „od usta do usta”, bez marketinga, što je sporo i zahtevno.
„Želeli bi da se zdrave masti što više koriste u ishrani jer sa većom potrošnjom smanjila bi se i cena koštanja namirnice, od oko 500 dinara litar“, kaže Kozomora.
