Bez podrške velikih investitora Svetlana Božinović i Jadranka Stepanović proizvode pelet koristeći sunčevu energiju.
U industriji, koja se često doživljava isključivo kao „muška“, dve žene u Srbiji, Svetlana Božinović i Jadranka Stepanović, 2017. godine u fabrici „Eko step pellet“ u Petrovcu na Mlavi, počele su da proizvode pelet, ekološki ogrev budućnosti, piše poslovni magazin Biznis i finansije (B&F).
Svetlanu Božinović, koja je direktorka ove firme, u taj sektor usmerilo je obrazovanje – ona je inženjer elektrotehnike, Božinović je sa najboljom prijateljicom, Jadrankom Stepanović, koja je danas vlasnica fabrike, odlučila da se upusti u proizvodnju korisnog i održivog biogoriva.
„Nismo imale velike investitore iza sebe. Sve što smo napravile, napravile smo same, uz tim koji smo stvarale, korak po korak, uz ogromnu volju, rad i istrajnost“, kaže Božinović za B&F.
Fabrika se prostire na 9,5 hektara, godišnji potencijal proizvodnje sa 49 zaposlenih radnika je 35.000 tona, a lokacija je pogodna zbog dostupnosti dovoljne količine kvalitetne sirovine na području opština Kučevo, Majdanpek i Žagubica.
Gorivo budućnosti
Pelet je jedno od goriva budućnosti jer je obnovljivo, neutralno u emisiji ugljen-dioksida, efikasno, dostupno i lako se skladišti. Božinović napominje da proizvode pelet od najkvalitetnijeg bukovog drveta, koje prolazi kroz poseban sistem pranja, pre usitnjavanja.
„Na taj način se uklanjaju nečistoće i minerali koji bi mogli uticati na kvalitet u svim ključnim parametrima – vlazi, gustini, prečniku, mehaničkoj čvrstoći i energetskoj vrednosti, pa naš pelet zadovoljava zahteve ENplus A2 standarda, jer ima stabilan kvalitet i odlične performanse pri loženju. Ne planiramo da u narednom periodu i formalno dobijemo ENplus A1 sertifikat, jer već sada pelet zadovoljava gotovo sve tehničke zahteve tog standarda, osim ostatka pepela, koji je samo malo viši u odnosu na A1“, precizira Božinović.
Prema njenim rečima, pelet, posebno onaj koji se proizvodi od čiste sirovine bez aditiva, prilikom sagorevanja emituje minimalne količine ugljen-dioksida. One su deo prirodnog ciklusa, jer drvo koje sagoreva prethodno je tokom rasta apsorbovalo gotovo istu količinu ugljen-dioksida iz atmosfere i zbog toga se pelet smatra gorivom sa neutralnom emisijom ugljenika. Božinović ističe da njihov pelet ne sadrži nikakve hemijske dodatke, lepkove ili nečistoće, što znači da nema emisije štetnih gasova, sumpor-dioksida i teških metala.
„Bukovo drvo je jedno od najcenjenijih za proizvodnju peleta zbog svoje visoke gustine, čistoće i stabilne kalorijske vrednosti. Pelet od čiste bukve daje prosečno između 4.800 i 5.000 kilokalorija po kilogramu, što ga svrstava među najefikasnija biogoriva. Okvirno možemo reći da 100 kilograma kvalitetnog peleta od bukve daje oko 480–500 kWh toplotne energije, što zamenjuje oko 50–55 litara lož ulja, približno 45–50 kubnih metara prirodnog gasa, ili 55–60 litara dizel goriva“, navodi preduzetnica iz Petrovca na Mlavi.
Uzimajući u obzir kretanja na tržištu i rastuću potražnju za peletom, Božinović i Stepanović veruju da je ovaj posao održiv i perspektivan i da će imati važnu ulogu u energetskoj budućnosti Srbije.
Prioritet domaće tržište
Prioritet ove firme za plasman peleta je tržište Srbije, jer ima stabilnu mrežu kupaca. „Nakon toga, usmereni smo na tržište Severne Makedonije, a imamo i iskustvo sa izvozom u Rumuniju, gde tražnja raste, kao i u Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku, Sloveniju, Italiju i Bugarsku, a bilo je upita i iz Mađarske“, nabraja Božinović.
Za plasman peleta na udaljenija tržišta zapadne Evrope, problem su, kako je navela, visoki troškovi drumskog transporta, pošto jeftiniji vidovi transporta, železnicom i vodenim saobraćajem u Srbiji nisu dovoljno razvijeni.
Božinović ističe da je prošla poslovna godina bila teška jer su uslovi na tržištu, ograničenja u izvozu i poremećaji u lancu snabdevanja značajno uticali na poslovanje. Ali, u godinama pre toga firma je ostvarivala dobre rezultate i investirala u razvoj, izgradnju solarne elektrane iz sopstvenih sredstava i unapređenje proizvodnog pogona.
Energija iz obnovljivih izvora
Vlasnica Jadranka Stepanović kaže za B&F da u fabrici „Eko step pellet“ od samog početka teže održivom i ekološki odgovornom poslovanju
„Kao proizvođač peleta iz biomase, prirodno je da i naš energetski sistem bude zasnovan na obnovljivim izvorima. Instalacija solarnih panela na krovu fabrike bila je logičan korak jer pored toga što dodatno smanjujemo emisije štetnih gasova, postižemo i veću energetsku efikasnost i dugoročne uštede. Naš cilj je da celokupan proizvodni proces bude u skladu sa principima zelene energije“, naglašava Stepanović.
Solarni paneli proizvedu električne energije u proseku oko 30% godišnje potrošnje, u letnjim mesecima i do 40%, međutim, tokom perioda kada je fabrika u remontu ili kada zaposleni koriste kolektivni godišnji odmor, imaju viškove koje predaju Elektropvredi Srbije. Koriste i ostatak toplotne energije iz procesa presovanja peleta za grejanje administrativnih i tehničkih prostorija. Ta energija im omogućava besplatno grejanje tokom cele sezone.
U solarnu elektranu, instalisane snage 1 megavat (MW) „Eko step pellet“ je uložio 1,2 miliona evra. Taj projekat su finansirali iz sopstvenih sredstava, bez korišćenja kredita, fondova ili subvencija.
„Naša odluka da uložimo sopstveni kapital proizilazi iz dugoročne strategije, zasnovane na održivom razvoju, energetskoj efikasnosti i smanjenju zavisnosti od tržišnih oscilacija u cenama električne energije. Očekujemo da se investicija isplati u roku od pet do sedam godina“, predviđa Stepanović.
Tokom više godina poslovanja fabrika nije koristila kredit, niti se oslanjala na ponude za finansiranje sa tržišta.
„Naš princip je bio da poslovanje razvijamo uz pomoć sopstvenih sredstava, koliko god to bilo zahtevno, jer verujemo da je finansijska nezavisnost najbolji temelj za stabilnost, a tek nedavno smo, prvi put, testirali kako funkcioniše kreditna politika“, kaže Stepanović.
Nelojalna konkurencija
Prema njenim rečima, uslovi poslovanja su povoljniji i okolnim zemljama nego u Srbiji jer je cena električne energije za privredu niža, kao i cena drvne mase. Doprinosi na zarade i druge obaveze prema državi često su manji, a neke zemlje nude subvencije ili poreske olakšice za investicije u bioenergiju, što direktno utiče na operativne troškove.
Problem je i to što se na domaće tržište uvozi određena količina peleta koji ne zadovoljava ni osnovne tehničke i ekološke standarde, a u praksi se često prodaje po nižoj ceni od realne tržišne vrednosti kvalitetnog peleta.
„Takav pelet može imati visok sadržaj vlage, pepela ili čak hemijskih nečistoća, što ne samo da ugrožava uređaje za grejanje, već i zdravlje korisnika i životnu sredinu. To je posledica nedovoljne kontrole kvaliteta na granicama i unutar tržišta, kao i činjenice da do nedavno nije bila propisana obavezna minimalna klasifikacija kvaliteta. Zbog toga su se domaći proizvođači koji rade po visokim standardima nalazili u neravnopravnom položaju u odnosu na nelojalnu konkurenciju“, ocenjuje Stepanović.
Ona dodaje da je početkom maja konačno usvojen Pravilnik o kvalitetu drvne biomase, čime je napravljen ključni iskorak ka uređenju tržišta peleta u Srbiji, a za proizvođače to je podsticaj za dalji razvoj domaće bioenergetike, zaključuje se u tekstu B&F.
