U vreme sve većih geopolitičkih i ekonomskih neizvesnosti, digitalna plaćanja sve više preuzimaju primat u Evropi, ali centralne banke upozoravaju da se gotovina ne sme potpuno zanemariti. Prekid u radu elektronskih platnih sistema, sajber-napadi ili nestanak struje mogli bi u kratkom roku da paralizuju svakodnevne transakcije, što je pokrenulo diskusiju o ulozi gotovine kao rezervnog sredstva plaćanja.
Švedska centralna banka (Riksbank) je početkom marta zvanično preporučila građanima da kod kuće imaju oko 1.000 švedskih kruna, što je približno 100 evra po odrasloj osobi. Preporuka ima za cilj da obezbedi osnovne kupovine u slučaju prekida digitalnih plaćanja i deo je šire strategije evropskih centralnih banaka za jačanje otpornosti platnih sistema u kriznim scenarijima.
Preporuka uključuje i postepeno povećanje gotovinskih rezervi i korišćenje različitih metoda plaćanja, uključujući kartice različitih banaka i mobilna plaćanja. Regulatori u Švedskoj posebno naglašavaju očuvanje infrastrukture za gotovinu: redovna upotreba novčanica i kovanica održava rad bankomata, transport gotovine i njeno prihvatanje u prodavnicama, što u kriznim situacijama može biti presudno za funkcionisanje privrede.
Paralelno, Švedska razvija i rešenja za elektronska plaćanja koja bi radila čak i u slučaju prekida komunikacionih mreža, omogućavajući kupovinu osnovnih dobara, uključujući hranu, lekove i gorivo.
Švajcarska: ustavno pravo na gotovinu
Švajcarska je 8. marta održala referendum o očuvanju gotovine kao sredstva plaćanja. Građani su odbili radikalnu inicijativu koja bi strože štitila keš, ali su uz veliki nivo podrške prihvatili kompromisni predlog vlade. Ovim rešenjem gotovina je zaštićena na ustavnom nivou, a država je obavezna da obezbedi njenu dostupnost u prodavnicama i bankama.
Ovaj potez Švajcarske označava prvi slučaj u svetu gde je keš podignut na nivo ustavne kategorije, što jasno šalje poruku o značaju gotovine u očuvanju suvereniteta i stabilnosti finansijskog sistema.
Nordijske preporuke i praksa
Slično Šveđanima, i skandinavski susedi preduzimaju mere za očuvanje gotovine. Vlada Norveške je građanima preporučila da uvek imaju određenu zalihu gotovine, kao zaštitu od eventualnih kibernetičkih napada ili prekida rada digitalnih sistema.
U scenarijima krize ili rata, građani bi mogli vratiti kešu kao glavno sredstvo plaćanja, čak i ako većina i dalje koristi elektronske metode. Po preporukama, deo novca može se držati kod kuće, u ormarima, ladicama ili ispod dušeka, kako bi se obezbedilo funkcionisanje u vanrednim situacijama.
I Slovenci se zauzimaju za keš
Evropska centralna banka (ECB) navodi da je gotovina kritična komponenta pripremljenosti za krize, te preporučuje domaćinstvima da kod kuće imaju između 70 i 100 evra kao rezervu za prekid elektronskih plaćanja.
Slovenija je formalno zaštitila pravo na korišćenje gotovine dodavanjem člana 74a u ustav u decembru 2025. godine, što garantuje građanima da imaju pravo da koriste keš u bankarskom poslovanju i drugim oblicima pravnog prometa.
Kako je u Srbiji?
Narodna banka Srbije (NBS) trenutno ne preporučuje građanima držanje dodatnih zaliha gotovine. Bankarski sistem u zemlji funkcioniše stabilno, a građanima je obezbeđen nesmetan pristup gotovini i svim bankarskim uslugama.
Mreža bankomata se kontinuirano širi, krajem 2025. godine bilo je 3.218 uređaja, što je rast od 4,5 odsto u odnosu na 2023. godine. Banke, poput OTP-a, naglašavaju da se bankomati postavljaju u frekventnim zonama i poslovnim objektima, a prosečna cena novog bankomata kreće se između 15.000 i 30.000 evra.
Iako digitalne usluge i mobilna plaćanja rastu, bankomati i dalje imaju važnu ulogu u obezbeđivanju gotovinskih transakcija, posebno u periodima povećane potražnje.
Evropska praksa pokazuje jasnu tendenciju: iako digitalna plaćanja dominiraju, države poput Švedske, Švajcarske, Norveške i Slovenije jačaju ulogu gotovine kao sigurnosne rezerve. Gotovina se ne posmatra više kao “tehnologija prošlosti”, već kao analogno osiguranje koje omogućava nesmetano funkcionisanje privrede u kriznim i vanrednim situacijama.
