U Srbiji se mogu inovativno i kreativno razvijati proizvodni programi koji bio trebalo da budu interesantni i za građane i za kompanije u Srbiji ali i Evropi i sveti. Dokaz tome je ReHemp tim koji je za jedan dobio nagradu u Evropi ali ga teško ostvaruje kod kuće.
ReHemp tim je uz podršku Fonda za inovacionu delatnost razvio i atestirao u bečkom Institutu za bioenergiju , energetski ekološki pelet od biomase industrijske konoplje.
"Dobijeni su vrhunski rezultati a dodatno smo ispitali i pepeo koji se dobije sagorevanjem tog peleta (manje od 1,5%). Utvrđeno je da je taj pepeo izvanredan oplemenjivač zemljišta i time su ispunjeni i principi cirkularne ekonomije. Za ovaj projekat peleta od biomase dobijene od stabljike industrijske konoplje, 2024 godine osvojili smo treće mesto u oblasti inoenergije na konkursu Jumpstarter koji je raspisao Evropski Institut za Inovacije i Tehnologije- EIT", kaže član tima Hadži Zoran Jovanović.
Nažalost, i pored nagrade na Grande finalu u Budimpešti i velikog priloga na portalu EIT, u Srbiji je sve to prošlo nezapaženo.
"izgleda da je problem što nismo IT već se radi o poljoprivredi, njenoj biomasi koja se u Srbiji kao energent koristi sa manje od 1% iako je ubedljivo najveći energetski potencijal", ukazuje Jovanović.
Inače, Srbija ima veliku tradiciju u gajenju industrijske konoplje i ima dovoljno zemljišta da bi proizvela značajne količine. Ova biljka uspeva na svim vrstama zemljišta, u svim klimatskim uslovima, ne traži dodatno zalivanje i ne koristi hemijske preparate.
Firma iz Holandije koja trenutno ima najveće zasade industrijske konoplje u Evropi, tvrdi da je najodrživija, ekološka i regenerativna poljoprivredna kultura na svetu upravo industrijska konoplja, naglašavaju iz ReHemp tima.
Za vreme veoma kratkog vegetativnog perioda (4 meseca) ona iz vazduha absorbuje oko 20 tona CO2 i daje minimum 10 tona energetski prvoklasne i ekološke biomase. Od takve sirovine dobija se obnovljiv izvor energije sa minimum neutralnim CO2 otiskom (rade se ispitivanja koja će potvrditi negativan CO2 otisak).
Na kraju, kao inspiraciju za daljni rad na ovom projektu, iz ReHemp tima postavljaju dva pitanja na koja bi voleli da dobiju odgovor do svih naučnih, društvenih i političkih instanci.
"Prvo je šta je to valjalo polovinom prošlog veka u gajenju i preradi industrijske konoplje pa smo bili najveći izvoznici kudelje u Evropi a sada ne valja? Drugo je koliki je interes Srbije i srpskog naroda da nema energent za koji sama proizvede sirovinu (uz veliku zaradu i regenerisano zemljište) od koje svojom tehnologijom proizvede sopstveni OIE sa minimum nultom emisijom CO2?", pitaju iz ReHemp tima.
