Bankarski sektor u Srbiji napravio je u prvom polugodištu 775 miliona evra profita, na putu je da obori prošlogodišnji rekord, a samo prihod od kamata je veći od milijarde evra
Bankarski sektor u Srbiji zadržao je stabilnost i visoku profitabilnost i u prvoj polovini ove godine, ali bez većih oscilacija i spektakularnih skokova koji trenutno obeležavaju rezultate poslovanja američkih banaka. Dok su srpske banke ostvarile blagi rast dobiti, njihovi američki pandani beleže rekordne profite zahvaljujući povratku investicionog bankarstva i intenzivnoj trgovačkoj aktivnosti na tržištima kapitala, piše Bloomberg Adria.
Tako je bankarski sektor u Srbiji ostvario 775 miliona evra (90,7 milijardi dinara) profita u prvih šest meseci ove godine. Ali to ipak nije ništa spektakularno, u globalnim okvirima
Kada se takav rezultat uporedi sa poslovanjem samo jedne od tri najveće američke banke – Bank of America, vidi se da je dobit celokupnog bankarskog sektora u Srbiji skoro osam puta manja od profita ove banke, i to u jednom tromesečju.
Naime, Bank of America je premašila očekivanja pa je u trećem kvartalu 2025. imala profit od 7,1 milijardu dolara, odnosno nešto iznad šest milijardi evra.
Na putu novog rekorda
Ukupna dobit banaka u Srbiji za prvih šest meseci 2025. godine tek je neznatno iznad profita ostvarenog u istom periodu prošle godine (89,2 milijarde dinara). Bloomberg podseća da je bankarski sektor na nivou cele 2024. dostigao rekordnih 1,5 milijardi evra neto profita.
Sektor je i dalje visoko koncentrisan – šest najvećih banaka (Banca Intesa, Raiffeisen, Unicredit, OTP, NLB Komercijalna i Aik banka) ostvarile su čak 81,5% ukupnog profita svih 19 banaka koje posluju u Srbiji. Ovih šest finansijskih institucija drže i 73% ukupne aktive, što pokazuje izrazitu koncentraciju kapitala u malom broju najvećih igrača na tržištu Srbije.
Ukupna aktiva bankarskog sektora krajem juna iznosila je 56,7 milijardi evra, gotovo nepromenjena u odnosu na početak godine. Najveća banka i dalje je Banca Intesa sa 8,8 milijardi evra aktive i tržišnim udelom od 15,5%, a prate je OTP banka sa 8,3 milijarde i Raiffeisen sa 6,35 milijardi evra.
Rast prihoda od naknada
Ukupan neto prihod od kamata za šest meseci iznosio je 1,04 milijarde evra, što je oko 40 miliona manje nego godinu ranije, dok su banke gubitak od kamata nadoknadile rastom prihoda od naknada i provizija na oko 404 miliona evra. Od tog iznosa ubedljivo najveći neto prihod po ovom osnovu ostvarila je Banca Intesa - 69,7 miliona evra.
Troškovi bankarskog sektora i dalje čine oko polovine ukupnih neto prihoda. Blagi pad prihoda od kamata može da se poveže sa postepenim spuštanjem referentnih kamatnih stopa i većom konkurencijom u kreditnom segmentu, dok su naknade i provizije postale ključni izvor zarade banaka, posebno u digitalnom i platnom prometu.
U SAD povratak investicionog zamaha
Na drugom kraju globalnog finansijskog spektra, velike američke banke u trećem kvartalu ove godine beleže snažan rast profita, vođen oživljavanjem tržišta kapitala i povratkom "životinjskog duha" u sklapanju poslova, kako to opisuju direktori sa Wall Streeta.
Goldman Sachs je prijavio rekordne prihode od 15,18 milijardi dolara, uz rast profita od 22% na 3,7 milijardi dolara, što je treći najveći tromesečni prihod u istoriji banke, preneo je Bloomberg.
JPMorgan Chase ostvario je 24 milijarde dolara neto prihoda od kamata, uz snažan rast aktivnosti na tržištima i povećane naknade od investicionog bankarstva (2,63 milijarde dolara, rast od 53%).
Bank of America je premašila očekivanja s kvartalnim profitom od 7,1 milijardu dolara, dok je Morgan Stanley ostvario rast profita od 45%, na 4,6 milijardi dolara, a prihod je porastao za 18% na 18,22 milijarde dolara, prenosi Rojters.
Neto prihod od kamata JPMorgana u trećem kvartalu iznosio je 24 milijarde dolara, nešto ispod očekivanih 24,1 milijardu. JPMorgan je podigao prognozu za celogodišnji prihod od kamata na oko 95,8 milijardi dolara, sa 95,5 milijardi u julu.
Što se tiče troškova, ova banka je u kvartalu potrošila 24,3 milijarde dolara i navela da očekuje da će ukupni godišnji rashodi iznositi oko 95,9 milijardi dolara, u odnosu na ranije procenjenih 95,5 milijardi iz jula.
Stabilnost domaćih banaka leži u konzervativnom upravljanju rizikom i ograničenoj izloženosti tržišnim šokovima, ali i u odsustvu tržišta kapitala koje nije razvijeno kao u Americi.
U narednom periodu, izazov za domaće banke biće zadržavanje profitabilnosti u uslovima smanjenih kamata. Dok američke banke nastavljaju da profitiraju od volatilnosti globalnih tržišta, srpske će morati da traže nove izvore prihoda kako bi održale nivo zarada koji ih je prethodnih godina svrstao među najprofitabilnije sektore domaće privrede, zaključuje Bloomberg Adria.
