Kretanja na tržištu rada u Srbiji u poslednjih nekoliko godina pokazuju da je faza relativno brzog postpandemijskog oporavka okončana. Tržište rada ulazi u period u kojem dominiraju strukturna, a ne ciklična prilagođavanja, dok agregatni pokazatelјi sve manje odražavaju stvarnu dinamiku unutar sistema. Ta promena nije specifična za Srbiju, već predstavlјa deo šireg globalnog obrasca u kojem kratkoročni ciklusi ustupaju mesto dugoročnim ograničenjima – demografskim, tehnološkim i geopolitičkim.
Globalno okruženje obeleženo je kombinacijom geopolitičke neizvesnosti, energetskih rizika i produžene industrijske slabosti u evrozoni. Posebno je izraženo usporavanje nemačke industrije, koje se preko izvoza, investicija i regionalnih lanaca vrednosti prenosi i na ekonomije Centralne i Jugoistočne Evrope. U takvim okolnostima, rast BDP-a sve ređe rezultira proporcionalnim rastom zaposlenosti, što je u skladu sa nalazima međunarodnih institucija o opadanju elastičnosti zaposlenosti u kapitalno i tehnološki intenzivnim sektorima.
Period 2023–2026. obeležen je i procesom „dvostruke tranzicije“ – energetske i digitalne. Zelene investicije, restrukturiranje lanaca snabdevanja i ubrzana primena tehnologija zasnovanih na veštačkoj inteligenciji menjaju strukturu tražnje za radom i produblјuju sektorske neravnoteže. Istovremeno, rast investicija u kapitalno-intenzivne projekte ne mora nužno da znači i proporcionalan rast zaposlenosti.
U domaćim uslovima, ovi procesi dobijaju dodatnu težinu usled energetskih ograničenja i osetlјivosti industrijske baze. Pad zaposlenosti u pojedinim granama prerađivačke industrije tokom 2025. godine stoga nije izolovan fenomen, već lokalna manifestacija šireg industrijskog usporavanja.
Negativni doprinos iz prerađivačke industrije
Na toj osnovi, administrativni podaci o registrovanoj zaposlenosti postaju prva linija u kojoj se strukturni pomaci vide u brojevima, a ne samo u narativu.
Nakon blagog rasta u 2024. godini, 2025. donosi stagnaciju, odnosno neznatnu kontrakciju ukupnog broja registrovanih zaposlenih od oko 0,2 odsto na godišnjem nivou. Ukupna registrovana zaposlenost iznosila je nešto više od 2,36 miliona osoba.
Najveći negativni doprinos dolazi iz prerađivačke industrije, gde je broj registrovanih zaposlenih smanjen za više od 11 hilјada ljudi. Pad je koncentrisan u radno-intenzivnim i konkurentski osetlјivim granama, poput proizvodnje odevnih predmeta i električne opreme.
Istovremeno, u pojedinim uslužnim delatnostima beleži se rast zaposlenosti: administrativne i pomoćne usluge (+11 000), informisanje i komunikacije (+3 500) i smeštaj i ishrana (+2 000). Ovaj obrazac ukazuje na nastavak pomeranja težišta ka uslugama, uz veću fleksibilnost radnih aranžmana – raste broj zaposlenih kod preduzetnika i samostalnih delatnosti (+6 000), dok opada broj zaposlenih u pravnim licima (-6 900) i registrovanih individualnih polјoprivrednika (-3 800).
Teritorijalna dimenzija postaje sve izraženija. Rast u 2024. i relativna stabilnost u 2025. koncentrisani su pre svega u Beogradskom regionu, dok Južna i Istočna Srbija beleže kontinuirani pad zaposlenosti.
Broj zaposlenih u javnom sektoru smanjen je za nešto više od tri hilјade ljudi, uglavnom u javnim državnim i lokalnim preduzećima, dok su zdravstvo, obrazovanje i socijalne delatnosti ostale stabilne.
Uticaj kretanja realnih zarada
Istovremeno, kretanje realnih zarada pokazuje da se prilagođavanje u 2025. nije odvijalo kroz pad dohotka, već pre kroz strukturu i učešće.
Dinamika realnih zarada u 2025. godini ukazuje na nastavak pozitivnog trenda iz prethodne godine, ali uz jasno usporavanje tempa rasta. Prema zvaničnim podacima, realne neto zarade su u 2024. godini porasle za 9,1 odsto međugodišnje, dok je u 2025. godini rast nastavlјen umerenijom dinamikom od 7,4 odsto.. Iako je tempo nešto oslablјen, realni rast zarada ostaje relativno snažan uprkos stagnaciji ukupne zaposlenosti.
Posmatrano po delatnostima, u 2025. godini najizraženiji realni rast beleži obrazovanje (10,2%), prerađivačka industrija i snabdevanje vodom (po 9,6%), kao i umetnost i rekreacija (9,9%) i usluge smeštaja i ishrane (9,4%). Saobraćaj i trgovina takođe beleže rast iznad sedam odsto, dok je u informisanju i komunikacijama dinamika znatno umerenija (1,9%), što ukazuje na fazu normalizacije u tehnološki intenzivnim delatnostima.
Kombinacija rasta realnih zarada i smanjenja zaposlenosti može se tumačiti dvojako. S jedne strane, ona može odražavati selektivno zadržavanje produktivnijih radnih mesta i promenu strukture zaposlenosti. S druge strane, u uslovima demografskog sužavanja ponude rada i prijavlјenih poteškoća u zapošlјavanju, ona upućuje i na rastući pritisak nedostatka radne snage u pojedinim segmentima tržišta. Upravo spoj ova dva mehanizma daje specifičan karakter tekućoj fazi prilagođavanja. Da bi se ovaj mehanizam pravilno pročitao, potrebno je uvesti demografski okvir kao faktor koji sve više definiše „granice“ tržišta rada.
Starenje stanovništa i radna snaga
Prema procenama Republičkog zavoda za statistiku (RZS), ukupan broj stanovnika pao je ispod 6,6 miliona, uz negativan prirodni priraštaj od –50 do –60 hilјada godišnje. Udeo lica starijih od 65 godina premašuje 22 odsto, dok je udeo mladih do 15 godina oko 14 odsto. To znači da se radni kontingent sužava nezavisno od ekonomskog ciklusa. Istovremeno, starenje stanovništva ne utiče samo na ponudu rada, već postepeno menja i strukturu tražnje, povećavajući značaj zdravstvenih i socijalnih usluga. Stoga demografija deluje dvostruko – kao ograničenje ponude i kao faktor sektorskog pomeranja.
U takvim uslovima, anketni pokazatelјi postaju klјučni za razumevanje unutrašnje dinamike tržišta rada, odnosno načina na koji se prilagođavanje „raspoređuje“ između zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti. Upravo to pokazuju podaci iz Ankete o radnoj snazi (ARS) koju redovno sprovodi RZS. Poređenje III kvartala 2024. i III kvartala 2025.13 ukazuje na pad zaposlenosti, uz umeren rast nezaposlenosti i istovremeno povećanje broja ljudi van radne snage. To znači da teret usporavanja nije u potpunosti apsorbovan kroz otvorenu nezaposlenost, već se delom preliva u neaktivnost.
Podaci za IV kvartal 2025. ne donose preokret, već potvrđuju kontinuitet istog mehanizma: usporavanje se odvija postepeno, bez naglih lomova, kroz kombinaciju blagog rasta nezaposlenosti i povlačenja dela stanovništva iz aktivnog učešća na tržištu rada. Ovakav obrazac usklađen je sa nalazima međunarodnih institucija, koje ukazuju da se u uslovima strukturnog usporavanja prilagođavanje sve češće odvija kroz promene u učešću i strukturi rada, a ne isklјučivo kroz kretanje stope nezaposlenosti.
Posmatrano iz tog ugla, razlika između registrovane i anketne zaposlenosti nije kontradikcija, već dopuna. Administrativni podaci Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja daju preciznu sliku formalne i sektorske strukture zaposlenosti, dok Anketa o radnoj snazi obuhvata širi radni kontingent i otkriva kako se prilagođavanje raspoređuje između zaposlenosti, nezaposlenosti i neaktivnosti.
Tek u njihovom paralelnom čitanju postaje vidlјiva stvarna unutrašnja dinamika tržišta rada — dinamika koja dodatno dobija na značaju kada se uporedi sa sve umerenijim i opreznijim planovima zapošlјavanja koje iskazuju poslodavci.
Suženje prostora za rast zaposlenosti
Nalazi Ankete poslodavaca za 2025. godinu dodatno potvrđuju da se tržište rada u Srbiji pomera iz faze ekspanzije u fazu umerenog i selektivnog rasta. Iako poslodavci i dalјe projektuju pozitivnu neto dinamiku zapošlјavanja u periodu 2025–2027, intenzitet tog rasta je umeren i pokazuje silazni trend. Procenjena neto stopa kreiranja poslova iznosi 2,2 odsto u 2025. godini, da bi se u 2026. smanjila na 2,1 odsto, a u 2027. na 1,4 odsto, što ukazuje na postepeno suženje prostora za rast zaposlenosti.
Kako autori publikacije Anketa poslodavaca, 2025. ističu, ovakva dinamika može odražavati postepeno zasićenje tržišta rada, sporiji rast proizvodnje, ali i pojačane makroekonomske neizvesnosti u Srbiji i širem regionalnom okruženju.
Istovremeno raste relativni značaj zapošlјavanja radi zamene postojećih radnika, dok se broj novih radnih mesta nastalih usled proširenja obima posla smanjuje. Drugim rečima, tržište rada sve manje funkcioniše kao mehanizam neto kreiranja radnih mesta, a sve više kao sistem rotacije unutar postojećeg kontingenta zaposlenih. U takvim uslovima, dinamika tržišta rada sve više zavisi od produktivnosti i tehnološke transformacije postojećih radnih mesta, a sve manje od njihovog brojčanog širenja.
Stagnacija zaposlenosti
Posebno je indikativan podatak da tokom 2024. godine gotovo polovina poslovnih subjekata nije imala nijedno novo zapošlјavanje, dok je značajan deo onih koji jesu zapošlјavali prijavio ozbilјne poteškoće u pronalaženju radnika. Nedostatak radne snage u zanatskim, operativnim i tehničkim zanimanjima, uz istovremeno usporavanje ukupne tražnje za radom, ukazuje na paradoks savremenog tržišta rada: radnici nedostaju, ali nova radna mesta nastaju sve sporije.
Ukupno posmatrano, tržište rada u Srbiji jasno napušta fazu ekspanzije i ulazi u period umerenog, strukturno uslovlјenog prilagođavanja. Stagnacija zaposlenosti, rast neaktivnosti, selektivan rast zarada i sve oprezniji planovi poslodavaca ukazuju da prostor za širenje broja radnih mesta postaje ograničen, dok u prvi plan izbijaju pitanja produktivnosti, strukture zaposlenosti i demografskih ograničenja.
Klјučni izazov narednog perioda stoga nije dinamika rasta po svaku cenu, već sposobnost ekonomije da u uslovima sužene ponude rada i spolјnih neizvesnosti obezbedi održiv i kvalitativno viši model rasta.
- Analiza Vesne Pantelić, "Tržište rada između globalnih šokova, strukturnih pomaka i domaćih ograničenja", objavljena je u najnovijem izdanju publikacije Makroekonomske analize i trendovi (MAT).
