Troškovi rada po satu u evrozoni porasli su za 3,6% međugodišnje u drugom kvartalu 2025, što je nešto manje od preliminarne procene od 3,7%, ali više od 3,4% iz prethodnog tromesečja, objavio je danas Evrostat.
Rast je podstaknut povećanjem satnica za 3,7% međugodišnje, bržim tempom u odnosu na rast od 3,5% u prvom tromesečju ove godine.
Pored toga, ostali troškovi nevezani za plate, poput socijalnih doprinosa i benefita, porasli su za 3,4% međugodišnje, što je takođe ubrzanje naspram rasta za 3,2% u prvom kvartalu 2025.
Troškovi rada u tržišno orijentisanim kompanijama su porasli za 4% međugodišnje, pre svega u građevinarstvu 4,7%, uslugama 4,3% i industriji 3,3%.
Nasuprot tome, u sektorima koji nisu orijentisani na profit kao što su javna uprava, obrazovanje i zdravstvo je godišnji rast troškova rada bio blaži i iznosio 2,7%.
Ako se osvrnemo na najveće privrede evrozone, zaključujemo da je godišnji rast troškova rada u Nemačkoj ubrzao sa 2,5% u prvom kvartalu na 3,5%. U Španiji je rast ostao stabilan na 3,7%.
Nasuprot tome, u Italiji je rast troškova rada usporio sa 4,4% na 3,8%, a u Francuskoj sa dva% na 1,4% u drugom kvartalu 2025, navodi se na veb stranici Evrostata.
Industrijska proizvodnja veća 1,8%
Sezonski prilagođena industrijska proizvodnja u evrozoni porasla je u julu za 0,3% međumesečno, dok je na nivou cele Evropske unije zabeležen rast za 0,2%, objavio je danas Evrostat.
Međugodišnje, jul na jul, i u evrozoni i u EU proizvodnja je porasla za 1,8%.
U Evropskoj uniji, proizvodnja intermedijarnih dobara porasla je u julu za 0,3% međumesečno, kao i proizvodnja kapitalnih dobara 0,9%, trajnih potrošačkih dobara 0,6%, netrajnih potrošačkih dobara 1,3%, dok je proizvodnja energije pala za 2,1%.
Najveći mesečni pad industrijske proizvodnje zabeležen je u Estoniji 5,5%, na Malti 4,7% i u Švedskoj 3,9%, a najveći rast u Hrvatskoj 2,6%, Mađarskoj i Sloveniji, po 2,1%.
