Ilse Henne, član upravnog odbora čeličkog, inženjerskog i hemijskog giganta ThyssenKrupp, izjavila je da se industrija suočava sa egzistencijalnom krizom nakon odluke američkog predsednika da udvostruči carine na uvoz čelika i aluminijuma sa 25 odsto na 50 odsto.
Na pitanje na konferenciji Evropskog političkog centra u Briselu da li se "plaši uništenja“, odgovorila je: "Naravno.“
Henne, koja je i izvršna direktorka ThyssenKrupp Materials Services, izjavila je za The Guardian: "Čelik je na početku lanca vrednosti, tako da se stvara velika nestabilnost u svim tim lancima snabdevanja koji su poremećeni i koji sada odjednom moraju da se nose sa mnogo skupljim čelikom".
"Ako evropska čelična industrija nestane, imaćemo mnogo kolateralne štete“, izjavila je Henne. "Slaba evropska čelična industrija nije samo slaba čelična industrija. Ona takođe dovodi u opasnost sve druge korake u industriji i lanci vrednosti".
Henne je naglasila da Evropa mora da interveniše kako bi spasila ovaj sektor jer je on ključan za vojnu bezbednost i veliki poslodavac, a ako industrija propadne, kontinent će postati zavisan od SAD i Kine za ključni proizvodni materijal.
Tu je i rastući problem jeftinih kineskih uvoznih čelika, što je nešto što Evropska komisija ima u fokusu u pregovorima sa Pekingom o njegovom "dampingu“ roba u EU, što takođe pokriva prekomernu ponudu automobila. Uvoz čelika iz Kine porastao je za 36 odsto u prvom kvartalu 2025. godine, prema podacima Eurostata.
Prema Hennej, ruski čelik i dalje se pojavljuje na tržištu, po stopi od tri do četiri miliona tona godišnje, što je gotovo isto koliko EU u celini izvozi u SAD (3,8 miliona tona).
Dupliranje carine na uvoz čelika i aluminijuma od strane SAD-a ne odnosi se na UK, koja će i dalje plaćati 25 odsto do 9. jula, a ubrzano implementira uslove bilateralnog sporazuma postignutog prošlog meseca koji bi smanjio carinu na nulu.
Ministri rade na tome da najveći britanski igrač u ovom sektoru, Tata Steel, ne bude isključen iz ovog sporazuma, jer je počeo da uvozi poluproizvode iz Indije i Evrope nakon što je prošle godine zatvorio visoku peć u Južnom Velsu. Ovo bi moglo da prekrši američka pravila koja zahtevaju da čelik bude "istopljen i izliven“ u zemlji iz koje se uvozi.
Predstavnici SAD-a takođe su zabrinuti da bi Britiš stil, kompanija koja je u vlasništvu kineske Jingye grupe, mogao biti iskorišćen za uvoz kineskih proizvoda "na mala vrata". Britanska vlada je koristila vanrednu legislativu kako bi preuzela kontrolu nad fabrikom kompanije u Scunthorpeu, a prema Sunday Timesu, ministri sada imaju zategnut odnos sa Jingyeom zbog tužbe za odštetu u vrednosti od više od milijardu funti kako bi ih naterali da se odreknu svog interesa.
Henne je izjavila da bi Trampova strategija carina mogla da se okrene protiv njega i uništi američku tešku industriju, umesto da donese njeno oživljavanje, kako je obećao.
"Nakon povećanja carina za 50 odsto, svi američki proizvođači čelika odmah su podigli cene. Dakle, troškovi proizvodnje su porasli“, rekla je ona.
"Takav uticaj je lekcija koju SAD mora da nauči, nažalost, verujem, na težak način", dodala je. "Ono što rade zapravo ograničava njihov sopstveni potencijal rasta".
U izveštaju o prognozi za drugo tromesečje, koji je nedavno objavljen, Eurofer, asocijacija za čeličku trgovinu EU, saopštila je da američke carine nanose "ozbiljan udarac“ očekivanjima o oporavku. Pozvali su EU da donese hitne mere kako bi pomogla u spasavanju industrije.
"Mnogo toga možemo da uradimo kako bismo spasili čeličnu industriju“, rekla je Henne, pozivajući Evropsku komisiju da uradi više kako bi osigurala da vodonik postane dostupan po konkurentnoj ceni i smanji zavisnost od peći koje koriste naftu i gas.
"Smanjenje carina bi bilo dobro, ali jednako važno za nas je i konkurentna cena energije“, zaključila je Henne.
