Rok za podnošenje prijava za upis bespravnih objekata, na osnovu Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima (popularno „Svoj na svome“) istekao je u ponoć.
„Očekujemo da će biti oko 2,5 miliona, da kažem, klasičnih prijava, ali ne zaboravite, mi vodimo posebnu aplikaciju gde će biti svi objekti koji su u javnoj svojini opština, gradova, autonomnih pokrajina i Republike Srbije. Tako se mi bližimo onoj čarobnoj cifri od približno četiri miliona objekata. Ona razlika do 4,8 miliona, obuhvata kamp prikolice, tu su i nadstrešnice, mobilne kuće i kontejneri, dakle, ima tu svega“, rekla je u nedelju ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević tokom posete Inđiji.
Ona je izjavila ranije da će građani koji iz (pravno) opravdanih razloga ne stignu da prijave bespravne objekte moći to da urade do 24. oktobra.
Rok za prijavu za upis objekata prvobitno je bio 5. februar, ali je produžen tri dana zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu.
Prijavljivanje je počelo 8. decembra putem digitalne platforme Agencije za prostorno planiranje i urbanizam. Građani su imali priliku da podnesu prijavu i u oko 550 pošta širom Srbije, kao i na još 150 lokacija.
Ministarka je odgovarajući na pitanje Tanjuga da li će biti produžen i rok za dostavljanje prigovora 5. mart, rekla ranije da se i on produžava shodno produžetku osnovnog roka.
„Tako da će rok 5. mart biti produžen srazmerno produžetku ovog osnovnog roka, ali to je samo za izjavljivanje prigovora po podnetim prijavama“, precizirala je tada Sofronijevićeva.
U Srbiji, prema nekim podacima, ima oko 4,8 miliona nelegalnih objekata, a ministarka je ranije navela da među njima ima i onih sa privremenim građevinskim dozvolama.
„Zakon građanima donosi pravnu sigurnost, pravnu vidljivost i ono što uvek volimo da kažemo - da konačno budu svoji na svome. Međutim, i država od toga ima koristi jer dobija jedan uređeni sistem, jednu preciznu evidenciju šta je sve izgrađeno na teritoriji Republike i ko su vlasnici tih objekata. Privreda takođe ima koristi, jer zakon doprinosi jednoj boljoj poslovnoj klimi i uređenom tržištu nekretnina“, rekla je ministarka.
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima (Svoj na svome) stupio je na snagu krajem oktobra, a njime se omogućava da vlasnici bespravnih objekata ozakone svoju imovinu uz naknadu od 100 do 1.000 evra.
Troškovi naknade zavisili su od površine objekta i mesta gde se nepokretnost nalazi, a plaćanja su oslobođeni primaoci socijalne pomoći, osobe sa invaliditetom, borci, samohrani roditelji i porodice sa troje i više dece.
Zakon predviđa da objekti budu evidentirani, a potom i upisani u katastar nepokretnosti čime će građani moći slobodno da raspolažu svojom imovinom - kroz kupoprodaju, nasleđivanje, hipoteku, legalno priključenje na komunalnu i drugu infrastrukturu.
Takođe, zakonom se predviđa i nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju, jer po njegovom stupanju na snagu svi objekti koji se grade bez izdate građevinske dozvole odnosno bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova, biće upisani kao vlasništvo države.
Za porodične kuće i stanove, visina naknade zavisila je od veličine mesta, odnosno broja stanovnika, pa je u Beogradu naknada iznosila od 100 do 1.000 evra, u mestima sa više od 100.000 stanovnika naknada se kretala od 100 do 500 evra, a u mestima koja imaju od 50.000 do 100.000 stanovnika naknada je vredela od 100 do 300 evra.
U mestima sa manje od 50.000 stanovnika, naknada je bila fiksna i iznosila je 100 evra.
Za magacine, ekonomske i pomoćne objekte, kao i proizvodne pogone, naknada se određivala na osnovu površine objekta:
Za objekte manje od 500 metara kvadratnih bila je besplatna, za objekte veće od 500 kvadrata naknada je iznosila 10 evra za svaki naredni kvadratni metar preko 500 kvadrata.
Od dokumentacije, građani su morali da prilože važeću ličnu kartu odnosno pasoš, osnov sticanja u vidu ugovara, ostavinskog rešenja ili presude, broj katastarske parcele koji se može pronaći na sajtu Geosrbija, podatke o objektu (vrsta objekta, površina, spratnost) i izjavu pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da su dati podaci tačni.
Agencija za prostorno planiranje i urbanizam upoređuje podatke iz prijave i javnih evidencija.
Ukoliko je ishod provere pozitivan, agencija izdaje potvrdu i dostavlja je RGZ-u koji vrši prioritetni upis prava svojine, bez obzira na prethodne postupke.
Ukoliko je ishod provere negativan, agencija bez odlaganja, elektronskim putem, obaveštava podnosioca prijave i nadležnog građevinskog inspektora.
Za objekte koji su izgrađeni na tuđem privatnom zemljištu, bez pravnog osnova - agencija će pozvati podnosioca da uredi odnose sa vlasnikom zemljišta.
Objekti izgrađeni na površinama koje su planirane i privedene javnoj nameni, kao i u zaštićenim područjima, biće uklonjeni ili će postati vlasništvo države.
Privremeni objekti (npr. mobilne kuće, kontejneri, balon hale) biće evidentirani, bez upisa prava svojine.
Ukoliko je investitor poznat, on umesto vlasnika stana podnosi prijavu za evidentiranje zgrade i snosi troškove naknade.
Ako je investitor nepoznat, svaki stanar, upravnik, profesionalni upravnik ili drugo lice koje ima pravni interes, može podneti prijavu za evidentiranje zgrade, a nakon toga, vlasnik stana podnosi prijavu za svoj stan i plaća naknadu.
Naknada za upis prava svojine za komercijalne i druge objekte plaća se u visini doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Naknada se ne plaća unapred, već je nakon obaveštenja Agencija dostavlja putem imejla, telefona ili na adresu iz prijave podnosioca.
Svi iznosi se plaćaju u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna.
Predmet evidentiranja i upisa prava u evidenciju nepokretnosti, odnosno legalizacije bespravne gradnje, između ostalog su bili i objekti i delovi objekata koji su izgrađeni suprotno zakonu, zatim oni na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova kao što su sanacija, rekonstrukcija, adaptacija, promena namene i slično, kao i objekti za koje je izdata privremena građevinska dozvola pre 13. maja 2003. godine.
Zakon sadrži i socijalnu komponentu, jer su propisani posebni uslovi za vlasnike objekata kojima je to jedina nepokretnost i koji sa svojom porodicom u njoj žive, za samohrane roditelje, primaoce socijalne pomoći, seoska domaćinstva, borce, porodice sa troje i više dece - predviđeno je da oni ne plaćaju naknadu za legalizaciju.
Šta čeka „upisane“ vlasnike
Sam upis vlasništva nad objektom u katastar nikako nije i legalizacija, tj. ne znači i rešene imovinsko-pravne odnose – poreske, pravne i tehničke posledice često dolaze naknadno, podsećaj u sa portala Gradnja.rs sa „5 stvari koje vam niko ne govori“ o ovom procesu:
1. Upis u katastar ne rešava vlasničke i imovinske sporove
Zakon propisuje način i postupak evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima, kao i pravne posledice upisa u katastar nepokretnosti. Međutim, sam upis prava svojine u katastar ne znači automatsko rešavanje imovinsko-pravnih sporova: eventualne sukobe sa drugim suvlasnicima ili vlasnicima zemlјišta; postupke sudskog utvrđivanja prava na zemlјištu ili objektu; ne otklanja moguće zabeležbe ili druge terete koji opterećuju pravo svojine.
2. Porez na imovinu se često obračunava i unazad, po nekoliko godina
Jedna od najznačajnijih posledica evidentiranja nelegalnog objekta po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima jeste obaveza plaćanja poreza na imovinu, koja najčešće uklјučuje i retroaktivne obaveze za period pre upisa.
Pored naknade za evidentiranje propisane ovim zakonom, prethodno neplaćeni porezi na imovinu mogu biti predmet naknadne naplate od strane lokalne poreske administracije jer obaveza plaćanja poreza nastaje kada pojedinac ili pravno lice ima stvarno ekonomsko uživanje ili posed nepokretnosti, bez obzira na to da li je objekat evidentiran u katastarskim evidencijama ili nije, tj. da li je legalan ili nije. Sada samo postaje vidljivija („crno nas belo“) za poreske organe, koji mogu tražiti porez da period tri do pet godina pre evidentiranja ili otkrića objekta. Sreća u nesreći za one koji „upisuju“ vlasništvo je što porez na imovinu naplaćuje lokalna samouprava, koja u principu nema kapaciteta da to uradi ni u redovnim okolnostima, a ne ovako vanrednim.
3. Nelegalni delovi objekta mogu dovesti u pitanje i legalni deo
Prema Zakonu, predmet evidentiranja i upisa su objekti ili njihovi delovi izgrađeni suprotno propisima, što znači da ukoliko želite da evidentirate i nelegalni deo koji ste dogradili na već postojećem objektu koji je upisan sa upotrebnom dozvolom to možete, ali pre nego što to učinite treba da znate da ako je samo jedan deo objekta legalan, a deo koji je nelegalno dograđen zauzima tuđe zemlјište postoji rizik da nadležni organ ne prihvati upis ili da takav upis bude uslovlјen uklanjanjem spornih delova.
U ekstremnim slučajevima, celo vlasništvo nad objektom može biti dovedeno u pitanje zbog pravne kolizije između legalnog i nelegalnog segmenta.
4. Evidentiranje objekta ne oslobađa prekršajne ni krivične odgovornosti
Zakon uređuje posebne uslove i postupke za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, ali ne ukida postojeće odredbe drugih propisa kojima se uređuju odgovornosti za bespravnu gradnju, prekoračenje građevinskih dozvola i druge prekršaje ili krivična dela prema Zakonu o planiranju i izgradnji i relevantnim krivičnim odredbama ili Krivičnom zakoniku.
Nelegalna gradnja pre svega predstavlja prekršaj za koji su Zakonom o planiranju i izgradnji propisane novčane kazne ali Krivični zakonik poznaje i krivično delo građenje bez građevinske dozvole (član 219a), koje se odnosi na investitore, izvođače radova i vlasnike katastarske parcele. Za ovo krivično delo propisana je zatvorska kazna, koja može ići i do osam godina zatvora za gradnju uprkos upozorenja nadležnih organa ili donošenja rešenja o obustavi radova.
5. Država ne garantuje građevinsku bezbednost objekta, a odgovornost ostaje na vlasniku
Posebna odredba Zakona (član 5, stav 2) jasno navodi da Republika Srbija ne garantuje bezbednost i sigurnost korišćenja objekta koji je evidentiran po ovom zakonu, uklјučujući njegove delove ili posebne delove. Ova odredba stavlјa odgovornost za bezbednost objekta na vlasnika, a ne na državu.
Ukoliko žele da budu sigurni u bezbednost svog objekta ili dela objekta neophodno je da odrade stručnu tehničku proveru stabilnosti i bezbednosti objekata. Evidentiranje ne znači automatski ispunjenje uslova za upotrebnu dozvolu.
