Podnošenje zahteva za upis bespravnih objekata produžen je za tri dana, što znači da se prijave mogu podnositi do nedelje, 8. februara u ponoć, kaže ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević. Šta čeka "upisane" građane?
Sofronijević je u izjavi za medije navela da je do sada pristiglo više od 1,935 miliona prijava po osnovu zakona koji je nazvan "Svoj na svome".
Pojasnila je da je rok produžen zbog velikog interesovanja građana i naglog povećanja broja korisnika u sistemu, kao i zbog želje da se svim građanima koji to žele omogući da podnesu prijave.
Šta čeka „upisane“ vlasnike
Sam upis vlasništva nad objektom u katastar nikako nije i legalizacija, tj. ne znači i rešene imovinsko-pravne odnose – poreske, pravne i tehničke posledice često dolaze naknadno, podseća novosadski Dnevnik, koji sa Gradnje.rs prenosi „5 stvari koje vam niko ne govori“ o ovom procesu:
1. Upis u katastar ne rešava vlasničke i imovinske sporove
Zakon propisuje način i postupak evidentiranja i upisa prava na nepokretnostima, kao i pravne posledice upisa u katastar nepokretnosti. Međutim, sam upis prava svojine u katastar ne znači automatsko rešavanje imovinsko-pravnih sporova: eventualne sukobe sa drugim suvlasnicima ili vlasnicima zemlјišta; postupke sudskog utvrđivanja prava na zemlјištu ili objektu; ne otklanja moguće zabeležbe ili druge terete koji opterećuju pravo svojine.
2. Porez na imovinu se često obračunava i unazad, po nekoliko godina
Jedna od najznačajnijih posledica evidentiranja nelegalnog objekta po Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima jeste obaveza plaćanja poreza na imovinu, koja najčešće uklјučuje i retroaktivne obaveze za period pre upisa.
Pored naknade za evidentiranje propisane ovim zakonom, prethodno neplaćeni porezi na imovinu mogu biti predmet naknadne naplate od strane lokalne poreske administracije jer obaveza plaćanja poreza nastaje kada pojedinac ili pravno lice ima stvarno ekonomsko uživanje ili posed nepokretnosti, bez obzira na to da li je objekat evidentiran u katastarskim evidencijama ili nije, tj. da li je legalan ili nije. Sada samo postaje vidljivija („crno nas belo“) za poreske organe, koji mogu tražiti porez da period tri do pet godina pre evidentiranja ili otkrića objekta. Sreća u nesreći za one koji „upisuju“ vlasništvo je što porez na imovinu naplaćuje lokalna samouprava, koja u principu nema kapaciteta da to uradi ni u redovnim okolnostima, a ne ovako vanrednim.
3. Nelegalni delovi objekta mogu dovesti u pitanje i legalni deo
Prema Zakonu, predmet evidentiranja i upisa su objekti ili njihovi delovi izgrađeni suprotno propisima, što znači da ukoliko želite da evidentirate i nelegalni deo koji ste dogradili na već postojećem objektu koji je upisan sa upotrebnom dozvolom to možete, ali pre nego što to učinite treba da znate da ako je samo jedan deo objekta legalan, a deo koji je nelegalno dograđen zauzima tuđe zemlјište postoji rizik da nadležni organ ne prihvati upis ili da takav upis bude uslovlјen uklanjanjem spornih delova.
U ekstremnim slučajevima, celo vlasništvo nad objektom može biti dovedeno u pitanje zbog pravne kolizije između legalnog i nelegalnog segmenta.
4. Evidentiranje objekta ne oslobađa prekršajne ni krivične odgovornosti
Zakon uređuje posebne uslove i postupke za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, ali ne ukida postojeće odredbe drugih propisa kojima se uređuju odgovornosti za bespravnu gradnju, prekoračenje građevinskih dozvola i druge prekršaje ili krivična dela prema Zakonu o planiranju i izgradnji i relevantnim krivičnim odredbama ili Krivičnom zakoniku.
Nelegalna gradnja pre svega predstavlja prekršaj za koji su Zakonom o planiranju i izgradnji propisane novčane kazne ali Krivični zakonik poznaje i krivično delo građenje bez građevinske dozvole (član 219a), koje se odnosi na investitore, izvođače radova i vlasnike katastarske parcele. Za ovo krivično delo propisana je zatvorska kazna, koja može ići i do osam godina zatvora za gradnju uprkos upozorenja nadležnih organa ili donošenja rešenja o obustavi radova.
5. Država ne garantuje građevinsku bezbednost objekta, a odgovornost ostaje na vlasniku
Posebna odredba Zakona (član 5, stav 2) jasno navodi da Republika Srbija ne garantuje bezbednost i sigurnost korišćenja objekta koji je evidentiran po ovom zakonu, uklјučujući njegove delove ili posebne delove. Ova odredba stavlјa odgovornost za bezbednost objekta na vlasnika, a ne na državu.
Ukoliko žele da budu sigurni u bezbednost svog objekta ili dela objekta neophodno je da odrade stručnu tehničku proveru stabilnosti i bezbednosti objekata. Evidentiranje ne znači automatski ispunjenje uslova za upotrebnu dozvolu.
