U Srbiji je prošle godine 48% električne energije proizvedeno iz obnovljviih izvora, od toga najviše iz hidroenergije, izjavila je danas direktorka Udruženja obnovljivih izvora energije (OIE) Srbije Danijela Isailović.
Ona je ocenila da su domaće brojke po ovom pitanju bolje u odnosu na brojke koje beleže evropske zemlje.
„Hidroelektrane daju trećinu električne energije u našoj zemlji. Moderna postrojenja, vetroparkovi i solarne elektrane su u drastično manjem broju i procentu. Vetar je bolji, pre svega zahvaljujući svetskim investitorima koji su prisutni u Srbiji. Tako da trenutno na mreži imamo 12 vetroelektrana priključenih na distribuciju“, rekla je Isailović za Tanjug.
Ona je istakla da će vetroelektrana "Čibuk 2", koja je nedavno započela sa radom na opštini Kovin, snabdevati 62.000 domaćinstava električnom energijom.
Obnovljivi izvori energije, prema njenim rečima, predstavljaju jedan od ključnih faktora u procesu zelene tranzicije, a najveći potencijal leži u solarnoj energiji koja je trenutno veoma popularna u svetu.
„Naravno, obnovljivi izvori energije nisu jedni ni svemoćni. U pitanju su varijabilni izvori energije, ali za energetsku tranziciju i za ono što nam je potrebno - dekarbonizaciju i zelenizaciju planete, trenutno nemamo ništa bolje“, ocenila je Isailović.
Veliki potencijal još neiskorišćen
Isailović je navela da veliki potencijal, pored sunca, leži i u energiji vetra i vode.
„Vetar ima jedan stabilan i konstantan rast. Očekujemo da se do kraja godine na našu mrežu priključe još dva vetroparka. Srbija bi do kraja godine mogla da dostigne taj famozni jedan gigavat iz elektrana na vetar“, rekla je Isailović.
Dodala je da je najbolje koristiti kombinaciju vetra i sunca, s obzirom da ti izvori energije nisu konstanti.
„Vetar ne duva stalno, ali postoje istraživanja i merenja vetra. Reč je o skupim procesima koji omogućavaju predikciju vetra. Što se tiče solara, mi nemamo nijednu solarnu elektranu priključenu na prenosni sistem električne energije, znači nemamo nijedan veliki solar. Dakle, nemamo tu još ozbiljnih investitora“, kazala je Isailović.
Ona je pojasnila da sunce proizvodi energiju kada je sunčano, ali da postoje baterijska skladišta u kojima se ta energija čuva za period u kojem bude nedostajala energija.
„Evropska asocijacija za energiju sunca očekuje da se do 2030. godine kapacitet skladištenja uveća pet puta. Srbija još nema izgrađena velika postrojenja za baterijsko skladištenje električne energije, ali imamo projekte sa dozvolama, imamo zainteresovane investitore, imamo znanje naših inženjera, tako da mislim da ćemo mi vrlo brzo stići Evropu u tom segmentu“, rekla je Isailović.
Ona ističe da ne treba zanemariti ni potencijal geotermalne energije, biomase i biogasa, navodeći da je njihova kombinacija najbolje rešenje u procesu energetske tranzicije.
„Naše udruženje podržava ideju razvoja nuklearne energije. Podržavamo ideju da se o tome govori i što je taj moratorijum koji je dugo postojao u Srbiji, suspendovan. Videćemo šta će biti u budućnosti. To su veoma skupa i kompleksna postrojenja za izgradnju i za dobijanje dozvola, tako da se sigurno neće izgraditi za godinu, dve ili pet, ali je javna diskusija dobra“, rekla je Isaliović.
Na pitanje koje su najveće prepreke u razvoju obnovljivih izvora energije u našoj zemlji, Isailović je navela da su u pitanju administrativni problemi poput sporog dobijanja dozvola i usvajanja planskih dokumenata, kao i sporoj reakciji lokalnih samouprava.
Dekarbonizacija saobraćaja
Isailović dodaje da je dekarbonizacija saobraćaja podjednako važna kao i dekarbonizacija energetskog sektora, navodeći da Srbija zaostaje za Evropa kada je u pitanju upotreba električnih vozila.
„U Evropi je trenutno 16% električnih automobila, dok je u Srbiji to čini mi se 2-3 procenta. Međutim, kod nas su hibridi vrlo popularni i ako sagledamo taj deo, možemo reći da trećinu novih, prodatih automobila čini električni automobili i to je dobar procenat“, rekla je Isailović.
Ona ističe da je glavni problem nedovoljno razvijena infrastruktura mreže punjača.
„Poslednji podaci kažu da je devet punjača na autoputevima kojim upravljaju Putevi Srbije, 22 čekaju na priključenje i postoji određeni broj koji je u planu. Neregulisan je i način prodaje električne energije za automobile u hotelima, tržnim centrima i drugim mestima gde postoje punjača“, rekla je Isailović.
Dodale je da ljudi ne žele da izađu iz svoje zone komfora, da ne planiraju putovanje na način da će posle sat-dva napraviti pauzu negde i pronaći gde se nalazi električni punjač.
