Sve je teže prepoznati pretnje po kompanijske kompjuterske mreže, bolje su ciljane, bolje su skrojene prema korisnicima-metama a bezbednosnom softveru je teško da raspozna neke od zamaskiranih pretnji. Tako da kompanijama, ma koliko male bile, preostaje da ozbiljno investiraju u sajber-zaštitu ali uz to mogu da se pouzdaju samo u jednu stvar.
Svakoga dana prošle godine samo jedna od kompanija koje se globalno bave sajber-bezbednošću, kompanija Kaspersky, otkrivala je pola miliona novih uzoraka malvera. Rast je bio 7% godišnje a ove 2026. godine može biti samo veći, zbog širenja (zlo)upotrebe AI i u ovoj oblasti, kažu iz ove kompanije.
Brojka porast možda nekome ne deluje impozantno ali kada se stastistika pogleda malo pomnije, vidi se da su lokalne pretnje preko USB-ova ili hard diskova koji se priključuju eksterno u porastu 50%, porast kradljivaca lozinki (password stealer) 48% a programa za špijuniranje (spyware) 64%.
Ova globalna statistika ne razliukuje se mnogo od one koja je zabeležena i u regionu, odnosno Srbiji, kaže Rade Furtula, Presales menadžer za Zapadni Balkan u kompaniji Kaspersky.
„Kod nas je situacija dosta zabrinjavajuća a primetna je promena metodike napada. Veb pretnje, koje dolaze preko pretraživača, su u padu i zauzimaju 15%, u padu su i RDP napadi koji su bili u skoku u vreme korone kada su se ljudi na poslovnu mrežu priključivali od kuće, ali su lokalne pretnje u porastu. To su fleš memorije koje korisnici ubacuju u računaru, a sad je popularno i da, recimo, korisnici povežu svoje telefone da preuzmu neke slike. Tu telefon može da ima neki malver, koji nije maliciozan na samom telefonu ali kada se poveže na računar, on je maliciozan. Veliki je porast u tim lokalnim pretnjama, što znači da napadači znaju kako da se adaptiraju. To je jako zanimljivo“, kaže Furtula.
Pretnje industriji
Furtula posebno ističe pretnje po industrijske sisteme gde se, osim špijuniranja kakav proizvod imate i kako proizvodite određenu stvar, može daljinski totalno zaustaviti proces proizvodnje.
„Po napadima na industrijske sisteme, Srbija je peta u istočnoj Evropi. Zašto je to tako? Pa, opet, naša geopolitička pozicija, tu smo gde smo, tako da smo interesantni tim državno-sponzorisanim grupama i u ovim industrijskim kategorijama“, napominje Furtula.
Ali to nije ono najgore. Po pretnjama koje dolaze preko elektronske pošte, Srbija je druga u svetu, odmah iza Bosne i Hercegovine, a ispred Južne Afrike.
„Ovo je strašna statistika. AI je dostigao tu mogućnost da piše email-ove koji izgledaju jako verodostojno, i tu sad više ne možete lako da to raspoznate da li je pravi ili maliciozan. Pored toga, imamo veliki problem sa izostankom edukacije kod nas i nedostatkom svesti kod ljudi. Kada im stigne neki odlično napisan email, oni lako ne razmišljaju da li je, možda, stvarno to njima namenjeno, ili je to neki bot koji je generisao u pozadini“, ističe ovaj sajber-bezbednjak.
Zbog toga su, uz tehničku podršku kao neizostavnu bazu, kompanijama potrebne edukacije, pred svega, „upotreba zdravog razuma“, naglašavaju iz Kasperskog.
„Ništa ne klikćemo ako nismo sigurni. Zdrav razum i edukacija“, zaključuje kaže Furtula, i podseća da su posledice lakomislenosti teške.
Prema podacima Kasperskog, trošak oporavka od sajber-napada je 11,5 puta veći od prosečne investicije kompanije ili malog preduzeća u sajber-bezbednost.
