Nekada podsmešljivo smatrani „ružnim pačetom“ srpskog elektroenergetskog sistema i "igračima sa klupe", hidrolelektrane u Srbiji u ova krizna vremena (a kod klime bolja neće doći uskoro) pokazuju svoje pravo lice. Obnovljene i unapređene HE i RHE na Drini i Limu daju struju i kada se zapadne u probleme zbog epidemije, „loženja blata“ ili kada nivo Dunava padne do biološkog minimuma. A tek će se pretvoriti u labuda, kada se izgradi RHE Bistrica – buduća vodena baterija i svojevrsni „taksimetar“ celog sistema EPS-a, da o RHE Đerdap 3 i ne pričamo.
Izgradnja reverzibilnih hidroelektrana sada je popularno pitanje u svetu, svojevrstan „must have“ energetike gdegod se može, jer one su efikasan a fleksibilan obnovljivi izvor električne energije i važan faktor balansiranja čitavog energetskog sistema. I Srbija će dobiti još jedan takav, jer pored postojeće i revitalizovane RHE Bajina Bašta, u toku su istražni radovi i tenderske procedure za izgradnju mnogo veće RHE Bistrica.
I dok hidrosektor jača, termosektor, oslonjen na lignit, suočava se sa sve težim pritiskom evropske CBAM regulative (75 evra po toni CO2) i planiranim gašenjem blokova TE Kolubara A i TE Morava do 2030. godine. Zbog toga su končano počeli da se osvaruju višedecenijski projekti, uključujući i RHE Đerdap 3 od 2.400 MW, za koju je konzorcijum Bechtel–Enka preliminarno kvalifikovan, koji najavljuju dalje širenje ovih „vodenih baterija“ srpskog energetskog sistema.
RHE Bistrica – Novi dragulj srpske energetike
„Za Elektroprivredu Srbije izgradnja RHE je najznačajnija investicija, ne samo što je to prva reverzibilna HE koju gradimo posle 35 godina već i što je najveći novi energetski kapacitet od oko 660 MW и godišnjom proizvodnjom oko 1.600 gigavat-časova električne energije. Uz svoju proizvodnju, ona omogućuje i novih 1.500 MW iz obnovljivih izvora u budućnosti“, kaže Predrag Mlađenović, pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju u EPS-u.
RHE Bistrica prostiraće se između reka Uvac i Lim.. Na Uvcu 7,5 kilometara nizvodno od postojeće brane Radoinja planira se izgradnja brane i jezera Klak. Ukupna zapremina te akumulacije, velike 750 hektara, iznosiće 108 miliona kubnih metara vode, dok će se kao donja akumulacija u sistemu RHE iskoristiti postojeća akumulacija HE Potpeć na Limu. Velikog raseljavanja, što je čest slučaj kod izgradnje akumulacionih jezera, neće biti jer u tom delu Uvca ima tek nekoliko desetina kuća i to mahom sa vremešnim stanovništvom koje je rado da se preseli.
Vlada Srbije donela je rešenja o javnom interesu za eksproprijaciju zemljišta i objekata za ovaj projekat. Obezbeđeni su i lokacijski uslovi za glavno postrojenje odnosno za elektranu, što je temelj za dalji razvoj projekta. Aktivnosti na pripremi tehničke i tenderske dokumentacije, koordinaciji sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA), konsultantom TEPSCO i nadležnim institucijama, kao i pripremi za naredne faze realizacije, nastavljaju se u skladu sa planiranom dinamikom. Početak pripremnih radova očekuje se do kraja 2026. godine a tender za radove na glavnom postrojenju trebalo bi da bude raspisan naredne godine, uz poštovanje svih zahteva JICA sa kojom bi iduće godine trebalo da bude potpisan ugovor o zajmu tokom specijalizovane izložbe EXPO 2027“
„„Projekat ulazi u jednu od najvažnijih i do sada najintenzivnijih faza realizacije. Mnogo toga je i do sada urađeno, dokumentacija je vrlo obimna. Samo u poslednjih šest meseci podneto je oko 250 zahteva za dobijanje uslova za različite vrste dozvola i saglasnosti pred nadležnim organima“, kazao je Mlađenović, u okviru radionice "na terenu" koju je proteklog vikenda za novinare organizovao EPS.
Voda jača i od sunca i od vetra
Vetar ne duva baš stalno a ni sunce nije uvek tu, kada zatreba. A kada su tu, onda može da nastane i problem, jer kuda sa tolikom strujom u podne i kada duva vetar, jer svi je imaju „u proizvodnji“, malo kome treba višak a tolika količina predstavlja ozbiljnu pretnju samom energetskom sistemu.
I tu na scenu stupaju RHE, jer one će tu struju neželjenu a jeftinu struju „pokupiti“, uz pomoć nje će se dopuniti akumulaciona jezera i u toj prirodnoj bateriji dočekati trenutak kada bude potrebna (i skupa).
Pumpanjem vode se naravno gubi energija (i to ne malo, čak trećina jer kod RHE Bajina Bašta je visinska razlika između Gornjeg jezera i jezera Perućac 600 metara) ali današnje tržište sa suludim dnevnim i nedeljnim oscilacijama cena to gotovo odmah nadoknadi.
Na berzama se cene za trenutno /spot( trgovanje često kreću od negativnih do nekoliko hiljada evra po MWh, a na tržištu dan unapred (day-a -head) su ograničene od -600 evra do +4.000 po MWh.
„Nama sada čak plaćaju da trošimo energiju, to jest da je preuzimamo kada je ima mnogo na tržištu, a kako bismo punili akumulaciju. Zbog toga u svetu sada mnogi razmišljaju da grade i RHE koje će raditi stalno – 24 sata dnevno, a ne kao rezerva samog sistema“, kaže Boris Jovanović, inženjer iz RHE Bajina Bašta, koji je bio i rukovodilac gradilišta kod revitalizacije.
U šali, Jovanović dodaje da ne samo da daju struju kada treba, nego su ispunili i jedno od Krmanskih proročanstva Tarabiča da će „Drina poteći uzbrdo“.
Da nisu tu za samo „ne daj bože“, pokazuje podatak da je RHE i HE Bajina Bašta otkako je završila revitazalizaciju u aprilu, prebacivala plan rada i do 300%, sa prosekom od +150% mesečno.
Takođe, i kada se desi to „ne daj bože“, Drinsko-Limske HE su tu da izvade stvar i da Srbija brzo ponovo ima struje. U situaciji kada ispadnu energetski blokovi termoelektrana „sa mreže“, treba im struja da ih pokrene da bi se vratili. Mogućnost tog takozvanog „blek starta“ (black start), odnosno da daju energiju iz „ostrva“ za obnovu sistema, imaju i HE Bajina i HE Bistrica.
„Nas iz hidro-sektora su ranije pomalo potcenjivali u odnosu na kolege iz termo-sektora ali kada je došla korona i sada kada su se širi solarne elektrane i vetroparkovi, postali smo im veoma bitni za fleksibilnost sistema“, priča Predrag Šaponjić, direktor Limskih hidroelektrana.
I ova elektrana od 104MW, originalno iz 1958-60. godine je sada u fazi revitalizacije, projektu vrednom 65 miliona evra.
„Revitalizacijom će biti bolje iskorišćenje vodnog potencijala i veća proizvodnja, iako se nominalna snaga neće menjati. Radni vek će biti duži minimum tri decenije, a održavanje jeftinije“, napominje Šaponjić.
Labudova pesma, ali za termo-sektor
Ne samo da se srpski hidro-sektor pretvorio u labuda, već će biti tu i da otpeva „labudovu pesmu“ kolegama iz termo-sektora. Zelena agenda EU i posebno CBAM regulativa, počela je da oštro udara po energetskom sektoru. Veliku cenu energetskog miksa u kome preovlađuju termo-elektrane (i to one najgore – na niskokalorični a veoma zagađujući lignit) počeo je od početka godine da plaća izvoz struje ali i kompanije iz određenih delova industrije (proizvodnja gvožđa i čelika; aluminijuma; cementa; đubriva; električne energija; vodonika) koje izvoze u EU. Cena je trenutno (poslednja, za drugi kvartal) 75 evra po toni emitovane CO2.
A uskoro se, prema utančanom rasporedu EU, spisak širi.
Prema važećim državnim planskim dokumentima, do 2030. godine trebalo bi povući sa energetske mreže preostala četiri bloka TE Kolubara A (najstarija elektrana, blokovi iz 1956-79. godine), dok bi za TE Morava trebalo da se odluči između stavljanja u „hladnu rezervu“ i potpunog povlačenja.
TE Kolubara A ima pet blokova, ukupne nominalne snage približno 271 MW raspoložive snage. Neki blokovi su već godinama van redovne upotrebe, ali cela elektrana nije formalno zatvorena. TE „Morava“ ima jedan blok od približno 125 MW.
Raniji plan za obe elektrane (Epsov Green Road) je bio 2024. godina, a u tom planu rokovi su bili i gašenje TENT A1 i A2 do kraja 2027 i TE Kostolac A do kraja 2028 i.
Dve filozofije: Srpska snalažljivost i japanska sistematičnost
Vremešnost srpskih elektrana nije baš toliki izuzetak za srpsku industriju, ali da nešto solidno a svakodnevno radi i posle toliko godina, pokazatelj je dve stvari koje, inače, nisu tako svojstvene ovdašnjem podneblju – da se dobro gradilo i da se (još bolje) održava.
Primer je RHE Bajina Bašta (revitalizovanih 2x307 MW), koja nije „tamo neka“ mala elektrana u Srbiji. Globalno čuvena kompanija Tošiba, koja je osamdesetih učestvovala u gradnji, i dan-danas koristi kao svoju referencu za gradnju ove vrste elektrana.
I danas su Japanci uključeni u revitalizaciju hidroelektrana, ali kao konsultanti, jer veliki deo posla obavlja domaća pamet – stručnjaci instituta „Mihajlo Pupin“ i „Nikola Tesla“, kompanija Elektromontaža, Elektroremont, Goša Montaža, Lola, IMS, Mašinski fakultet Beogradskog univerziteta…
Domaće znanje se u nekim situacijama pokazalo kao superiorno, i dalo je efikasno rešenje za koje su priznanje odali i Japanci, kažu iz RHE Bajina Bašta.
„Njihovo rešenje je ono standardno – sve kupiti novo i zameniti. Ali to znači mnogo novca i mnogo vremena, jer delovi koji su nama potrebni ne postoje nigde na lageru već se njihovo pravljenje mora naručiti mesecima i godinama unapred. A vama treba odmah, jer vam mašina stoji otvorena. Naši stručnjaci su, na primer našli način da se saniraju mikro-pukotine otkrivene na radu na rotoru teškom 450 tona, što nam je uštedelo godinu dana čekanja. Revitalizacijom koja je koštala 35 miliona evra smo produžili životni vek elektrane za najmanje 30 a možda i 40 godina“, kaže Dušan Trišić, direktor za proizvodnju u EPS-ovom ogranku Drinsko-Limske HE.
Za japanske stručnjake, navikli da na svakih desetak godina elektrane „skinu do betona“ i zamene gotovo sve delove novim, ovo je bilo nesvakidašnje iskustvo.
„Njihova filozofija ne sistematska zamena u predviđenom, relativno kratkom roku. Naša je u stalnom i kvalitetnom održavanju. Ali, zato treba imati i 150 ljudi koji znaju mašinu u dušu, kao što su oni koji rade stalno održavanje ovde kod nas“, ističe Jovanović.
Da srpska „filozofija“ daje plodove potvrđuje i Predrag Šaponjić iz Limskih HE.
„HE Bistrica i HE Potpeć nisu imale prošle godine niti jedan jedini havarijski dan. To samo znači da ako bi neko danas došao ’spolja’ (van sistema EPS-a), i izveo ove ljude ovo ovde ostalo samo gomila gvožđa“, kaže Šaponjić.
A HE Potpeć je, pritom, protočna a ne derivaciona (akumulaciona) elektrana i radi stalno.
HE Bistrica je umalo, nakon revitalizacije, prošle godine imala i rekordnu proizvodnju. Falio im je samo jedan radni dan da se obori rekord iz 2023. godine.
A rekordi će se tek nizati, čim za koju godinu nikne i ta famozna nova srpska RHE, o kojoj u EPS-u snivaju od sedamdesetih godina prošlog veka. Jednako dugo sanja se i RHE Đerdap3 (potencijalno 2.400MW), za koju se sada obnovila priča i čak krenula procedura raspisivanjem „javnog poziva za iskazivanje interesovanja“. Na taj poziv odazvalo se u junu šest kompanija a preliminarno je kvalifikovana ponuda konzorcijuma Bechtel–Enka.
Sa realizacijom ova dva nova kapaciteta, Srbija bi obezbedila ako ne svetliju a ono sigurno po ljude zdraviju a ekonomiju održiviju energetsku budućnost.
*EPS u svom sastavu ima 16 velikih hidroelektrana i reverzibilnih hidroelektrana, na Dunavu, Drini, Limu, Uvcu i Zapadnoj Moravi, sa ukupnom instalisanom snagom od oko 3.008 MW. Organizovane u dva ogranka: HE „Đerdap“ i Drinsko-limske HE.
U ogranku „HE Đerdap“ (1.619MW) su HE Đerdap 1 i HE „Đerdap 2, a u Drinsko-Limske Hidroelektrane (1.389 MW): HE Bajina Bašta, RHE Bajina Bašta, HE Zvornik, HE Bistrica, HE Potpeć, HE Kokin Brod, HE Uvac, HE Ovčar Banja, i HE Međuvršje.
