U Centru za upravljanje otpadom u Vinči uspeli su da „prvih milion“ tona komunalnog otpada iskoriste za proizvodnju električne i toplotne energije, objavila je danas kompanija Beo Čista Energija.
Od avgusta 2021. do avgusta 2026. godine, u Centru je primljeno više od tri miliona tona neopasnog komunalnog otpada, a od te količine milion tona otpada preusmereno je sa deponije i termički tretirano u postrojenju za energetsko iskorišćenje otpada. Tako je proizvedeno 455.213 MWh električne energije i 293.172 MWh toplotne energije, navedeno je u saopštenju.
Ova prekretnica ostvarena je uz održavanje visokih standarda zaštite životne sredine, kažu iz Beo Čiste Energije.
Direktor kompanije, Vladimir Milovanović, rekao je da prvih milion tona termički tretiranog otpada predstavlja suštinsku promenu u načinu na koji Beograd upravlja otpadom - od odlaganja na deponiju ka iskorišćenju otpada kao resursa.
Kako je naveo, to je rezultat višegodišnje saradnje Grada Beograda, partnera i institucija koje su podržavale taj projekat od samog početka.
Postrojenje predstavlja centralni deo projekta javno-privatnog partnerstva između Grada Beograda i kompanije Beo Čista Energija, koju su osnovali ITOCHU Corporation Japan), Veolia (Francuska) i Marguerite, panevropski infrastrukturni fond iz Luksemburga.
Evropska i regionalna iskustva
U Evropskoj uniji (EU) pretvaranje komunalnog otpada u energiju (Waste-to-Energy, WtE) je zrela, regulisana tehnologija koja dopunjuje reciklažu i pomaže zatvaranju deponija. U našem regionu primena je veoma ograničena.
U EU je 2024. kroz Waste to Energy (R1 – spaljivanje sa povratom energije) tretirano je oko 59 miliona tona komunalnog otpada, što je 26,8% ukupno tretiranog komunalnog otpada u EU. Postoji oko 500 postrojenja za energiju iz otpada; oko 27% komunalnog otpada iskoristi se za energiju, 48% reciklirana/kompostirana, a 24% završi na deponijama. Ovaj sektor već snabdeva oko 10% evropskog daljinskog grejanja; u nekim gradovima (npr. Breša, Malme) pokriva preko 50% potreba za toplotom iz daljinskog sistema
Tako se u Beč (Spittelau i Pfaffenau) već decenijama koristi otpad za struju i grejanje. Samo u Pfaffenau se godišnje preradi oko 250.000 tona mešanog otpada uz emisije dimnih gasova 90% ispod zakonskih granica.
U Kopenhagen čuveni CopenHill (Amager Bakke) godišnje spaljuje oko 440.000 tona otpada za toplotnu i električnu energiju; na krovu je javna skijaška staza – simbol integracije infrastrukture u gradski prostor.
Švedska reciklira oko 47% otpada, a ostatak većinom ide u visokotehnološka WtE postrojenja; na deponijama završi tek oko 1%. Nemačka: zabranjeno odlaganje neobrađenog komunalnog otpada na deponije od 2005; razvijen sistem reciklaže + energetskog tretmana ostatka, itd.
U Srbiji se procenjuje da više od 90% komunalnog otpada završava na deponijama; a u reciklažu ide svega oko 15%. U regionu: Hrvatska, BiH, Crna Gora, Severna Makedonija, Bugarska i Rumunija imaju različite nivoe razvoja – od planiranih/izgrađenih manjih postrojenja do oslanjanja na deponije i reciklažu, ali bez masovne mreže WtE kao u zapadnoj EU.
Hrvatska ima kompostane i postrojenja za bioplin (npr. Koprivnica), a veći WtE projekti su uglavnom u fazi razmatranja/pilota; naglasak je na reciklaži i kompostiranju.
BiH, Crna Gora, Severna Makedonija se uglavnom oslanjanjaju na deponije i selekciju/reciklažu; veća WtE postrojenja su retka ili u ranim fazama planiranja.
Bugarska i Rumunija, iako višedecenijski deo EU, imaju malo termičkihpostrojenja i projekte za energiju iz otpada. Deo otpada i dalje ide na deponije uz postepeno usklađivanje sa EU direktivama.
Jasna politika otpada
Hijerarhija korišćenja otpada u EU je jasna: prvo smanjenje „priozvodnje“ otpada, pa ponovna upotreba i reciklaža a WtE je za ostatak koji se ne može reciklirati.
Cilj EU je da do 2030. na deponije ide najviše 10% komunalnog otpada. Ono što se spali, mora da se pretvori u energiju po visokim ekološkim standardima: višestepeno čišćenje dimnih gasova, kontinuirano merenje emisija, integracija u daljinsko grejanje.
