Američki predsednik Donald Tramp obajavio je danas da namerava da nominuje Kevina Vorša za novog predsednika američkih Federalnih rezervi (Fed). Najave odmah izazvale pad cena na kripto-tržištu.
„Kevina poznajem dugo i nemam nikakvu sumnju da će ostati upamćen kao jedan od velikih predsednika Feda, možda i najbolji. Uz sve ostalo, on je pravi izbor i nikada vas neće razočarati", naveo je Tramp.
Vorš, koji je bio član upravnog odbora američke centralne banke od 2006. do 2011. godine i ranije savetnik Trampa za ekonomsku politiku, trebalo bi da nasledi Džeroma Pauela po isteku njegovog mandata u maju, navodi Blumberg.
Time bi se Vorš, vratio u Fed na njegovo čelo, nakon što ga je Tramp 2017. godine zaobišao i izabrao Pauela.
Ukoliko ga američki Senat potvrdi, Vorš će preuzeti vođenje monetarne politike SAD u trenutku kada brojni ekonomisti i investitori upozoravaju da je nezavisnost Feda pod pritiskom Bele kuće.
Vorš se, podseća Blumberg, 2025. godine javno svrstao uz Trampa zalažući se za niže kamatne stope, što predstavlja zaokret u odnosu na njegov raniji imidž "jastreba" po pitanju inflacije.
Tokom mandata u Fedu Vorš je dosledno upozoravao na inflaciju i često podržavao više kamatne stope.
Prošle godine, međutim, podržao je Trampov stav da bi one mogle biti znatno niže, što analitičari vide kao ključni test za budućeg predsednika FED-a i potencijalnu pretnju nezavisnosti centralne banke.
Njegov izbor ne znači automatsku promenu politike, s obzirom na to da kamatne stope određuje Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) koji čini deo guvernera iz regionalnih banaka Feda, većinom glasova.
FOMC je ranije ove nedelje zadržao referentnu stopu nepromenjenom, nakon tri uzastopna smanjenja krajem 2025. godine.
Proces potvrde u Senatu mogao bi dodatno da bude zakomplikovan istragom američkog Ministarstva pravde u vezi sa FED-om.
Tramp je u sukobu sa Pauelom gotovo od početka njegovog mandata 2018. godine, a još 2020. izrazio je žaljenje što nije imenovao Vorša.
Vorš je imenovan u Upravni odbor FED-a 2006. godine odlukom tadašnjeg američkog predsednika Džordža Buša mlađeg.
Iako su Federalne rezerve prošle godine tri puta smanjile kamate, tržišta trenutno očekuju da one do kraja 2026. padnu sa 3,5% na oko 3%, što je i dalje iznad nivoa koji Tramp priželjkuje.
Vorš već oborio kripto-tržište
Vrednost bitkoina (BTC) je danas u 15 časova na najvećoj svetskoj berzi kriptovaluta Bajnens pala za 6,09 odsto na 69.278,22 evra. Ukupan obim trgovine bitkoinima u poslednja 24 sata iznosi 69,99 milijardi evra, skoro dvostruko više nego juče.
Kako prenosi Koindesk, bitkoin je počeo da pada još juče kada je porasla verovatnoća da će Kevin Vorš biti Trampov izbor za novog predsednika Federalnih rezervi nakon što Džeromu Pauelu istekne mandat u maju.
Investitori vide Vorša kao zagovornika stroge monetarne politike, odnosno nekoga ko podržava više kamatne stope i manju likvidnost, što je nepovoljno za rizične klase imovine poput kriptovaluta.
Dodatnu konfuziju izaziva činjenica da bi Voršovo imenovanje bilo u suprotnosti sa javno izraženim stavovima predsednika Donalda Trampa, koji se zalaže za agresivno snižavanje kamatnih stopa i često kritikuje Fed zbog restriktivne monetarne politike.
Vrednost itirijuma (ETH) pala je za 6,98 odsto na 2.286,27 evra, a vrednost bajnens koina za (BNB) za 5,18 odsto na 707,36 evra.
Kriptovaluta solana (SOL) je pala za 5,72 odsto na 96,91 evro, a avalanš (AVAX) za 6,05 odsto na 9,1 evro.
Telegramova kriptovaluta tonkoin (TON) se danas prodaje za 1,21 evra, što je za 1,9 odsto manje nego juče.
