Evropska komisija je u utorak 7. oktobra uvela nove kvote i nove carine na uvoz čelika. Posle problema sa američkim sankcijama koje ima NIS (4% srpskog BDP-a), stiže li nova rampa za još jednu veliku kompaniju iz Srbije (skoro 1%), pita se RTS.
Železara u Smederevu jedan je od najvećih izvoznika u Srbiji. Tačnije sa 520 miliona evra, koliko je izvezla prošle godine, treća je na spisku kompanija iz naše zemlјe koje su najviše robe prodale u inostranstvu, podaci su Ministarstva finansija.
Po visini poslovnih prihoda, ova čeličana je u prvih 15 kompanija. Za bruto domaći proizvod (BDP), železara je jedna od firmi koja daje veliki doprinos, skoro 1%, ili preciznije 0,86%.
Ali, hoće li to ostati tako, kad na snagu stupe nove kvote i nove carine na čelik koje je Evropska komisija usvojila u utorak, 7. oktobra? I da li železara već ima ozbilјne probleme u poslovanju, koji se ne vide na listama top sto najvećih kompanija u Srbiji i top 10 najvećih izvoznika.: „HBIS GROUP Serbia Iron & Steel“, kako se čuvene smederevska Železara zvanično zove, već godinama nije na listama dobitaša u Srbiji, a da to brisanje sa ove liste skoro niko nije ni primetio.
Posle problema sa američkim sankcijama koje ima NIS, a koji pravi oko 4% BDP-a, stiže li nova rampa za jednu veliku kompaniju iz Srbije, preveliku da bi propala? I da li je to železara u Smederevu?
Domino efekat američkih carina
Kvote Evropske unije na čelik i za nas predstavlјaju neku vrstu rampe za izvoz, a taj prag će sada biti dodatno spušten. A otkako železara u Smederevu više nije u državnom vlasništvu, njenim poslovanjem gotovo da se uopšte ne bavimo, iako u njoj radi skoro 5.000 lјudi. Tačnije, prema izveštaju Agencije za privredne registre – 4.932.
Ono što se u javnosti zna jeste da je menadžment smederevske železare za Sretenje, povodom Dana državnosti, dobio orden od predsednika republike Aleksandra Vučića. Ali, ono što se manje zna jeste da Kinezi u Srbiji već godinama proizvode gubitke. I tu treba biti pošten: kineski menadžment železare s tim nema mnogo veze.
Ali činjenica da je Kina globalna velesila u proizvodnji čelika, koja godišnje proizvede više od milijardu tona čelika, od ukupno 1,8 milijardi koliko proizvede ceo svet, s ovim itekako ima veze. I to ne direktne, već posredne. Jer, Evropska komisija je trećim zemlјama, uklјučujući i Srbiju, uvela kvote na izvoz kao odgovor na američke carine na čelik od 25%, koje je Donald Tramp uveo još u svom prvom predsedničkom mandatu.
Iako je tim carinama Tramp prvenstveno hteo da ograniči uvoz u SAD jeftinog čelika iz Kine, carine su važile i za Evropu. A onda je Evropa, kao odgovor na te carine, uvela svoja ograničenja na uvoz čelika. Ta ograničenja su prvenstrveno važila za Kinu, koja je evropsko tržište zaplјuskivala jeftinom ponudom kineskog čelika, ali su važila i za Srbiju.
To isto se dogodilo i sada: Tramp je carine na čelik, koje je administracija Džozefa Bajdena stavila van snage, ponovo aktivirao. Odmah je aktiviran i odgovor Evrope u vidu novih ograničenja i većih carina. I to iako bi ove mere trebalo da budu ograničenog karaktera i da važe do juna 2026. godine.
Manje kvote, veće carine
Prema ranijoj odluci Evropske komisije, iz juna 2019. godine, za uvoz čelika iz Srbije u EU već važe ograničenja. Prema tom ograničenju, ove godine u EU bez carine može da uđe nešto malo više od 820.000 metričkih tona čelika. Kvote važe za tri kategorije proizvoda koji se iz Srbije izvoze: toplo valјani čelik (576.000 metričkih tona), hladno valјani čelik (164.000 tona) i limove (88.000 tona), podaci su sa sajta Evropske komisije.
Pravila su takva da nakon što se ove kvote ispune, svaka nova tona se carini po stopi od 25%. Iz Evropske komisije je najavlјeno da će kvote na uvoz čelika biti prepolovlјene, a carina povećana. To znači da će iz Srbije sledeće godine u EU moći bez carina da se izveze nešto malo više od 400.000 tona čelika (za sve tri kategorije), a nakon toga svaka nova tona čelika cariniće se po stopi od čak 50%.
To znači da će čelik iz Srbije koji se prodaje na evropskom tržištu biti značajno skuplјi od onog koji se proizvodi na domaćem evropskom terenu. Ili, kako se to fensi ekonomskim rečnikom kaže: postaće nekonkurentan.
Nove mere, novi problemi
Jasno je kako će se ove nove mere Evropske unije odraziti na železaru u Smererevu koja je u vlasništvu kineske HBIS grupe, jedne od najvećih kompanija za proizvodnju čelika na svetu. Efekat na njeno poslovanje biće isti kao i kada je prethodni put, u leto 2019. godine Evropska unija uvela kvote. Dakle – negativan.
Dovolјno je pogledati jedan podatak. Pre nego što je Evropska komisija u leto 2019. godine uvela kvote, izvoz čelika iz Srbije u EU bio je 1.071.305 metričkih tona, pokazuju podaci Evrofera. U godini kada su kvote uvedene, to nije imalo negativan efekat na izvoz, s obzirom na to da su kvote važile samo u drugoj polovini godine. Te 2019. godine iz Srbije u EU izvezeno je 1.121.538 tona čelika, ali već sledeće, 2020. godine, koja je, istina, bila i godina kovida, izvoz čelika bio je znatno niži i dostizao je tek 795.851 tonu. Naredne 2021. godine izvezli smo 715.179 tona, 2022. godine – 760.032 tone, 2023. godine – 635.107 tona, a 2024. godine 628.552 tone. Dakle, tokom pet godina primene kvota, naš izvoz čelika u EU skoro da je prepolovlјen.
Uostalom, to se vidi i na poslovnim rezulatatima železare HBIS u Srbiji. Prošlu, 2024. godinu smederevska čeličana završila je sa gubitkom od 148 miliona evra. To je veći gubitak nego u 2023, kada je minus ove kompanije bio 141 milion evra. Još nekoliko je negativnih pokazatelјa u poslovanju ove kompanije.
Ocim što rastu gubici, kompaniji HBIS u Smederevu padaju i poslovni prihodi. Prošle, 2024. godine, poslovni prihodi bili su 723 miliona evra, a prethodne, 2023. godine, 811 miliona evra. Istovremeno pada i proizvodnja. Prema podacima Svetske asocijacije za čelik, u Srbiji je 2023. godine proizvedeno 1.545 metričkih tona čelika. Sledeće, 2024. godine, proizvedeno je manje – 1.393 metričke tone.
A šta se u međuvremenu dogodilo sa proizvodnjom čelika u svetu?
Globalni „čelični rat“
Amerika, koja je carine uvela kako bi stimulisala domaću industriju čelika da proizvodi više, danas, posle svih mera ograničenja, proizvodi manje. Tokom 2018. godine proizvela je 86,6 miliona tona čelika. Danas, prema podacima Svetske asocijacije za čelik, proizvodi 79 miliona tona.
Ni Evropska unija, koja je mere zaštite uvodila da pomogne svojoj industriji čelika, to na kraju nije uspela. I to se vidi kad se podvuče crta u proizvodnji od 2018. godine do 2024. godine. Pre nego što je EU uvela kvote i ograničenja na uvoz čelika, ukupna proizvodnja bila je oko 160 miliona tona godišnje. Sada je 126 miliona tona.
Čak ni uvoz čelika nije značajno smanjen, što se takođe vidi po podacima Evrofera: 2018. godine, pre nego što su ove mere stupile na snagu, EU je uvezla 28 miliona tona, a prošle godine ukupan uvoz čelika u EU iznosio je 26 miliona tona.
Nema sumnje da Evropa gubi „čelični rat“ sa Kinom. Ne moraju se za to posmatrati nikakvi dodatni podaci, dovolјno je samo pogledati broj radnika u industriji čelika – trenutno ih je oko 300.000, a pre 15 godina bilo ih je 400.000. To znači da je od velike svetske ekonomcke krize iz 2008. godine do danas svaki četvrti radnik u evropckoj industriji čelika ostao bez posla.
S druge strane, Kina je i 2018. godine i danas bila i ostala velesila u proizvodnji čelika. Pre nego što je Amerika uvela carine, a Evropa kvote, Kina je proizvodila 928 miliona tona godišnje, a ostatak sveta 1,8 milijardi. Kina danas, uprkos svim američkim i evropskim merama ograničenja, proizvodi još više: oko milijardu tona godišnje.
Udeo srpske proizvodnje čelika na globalnoj mapi proizvođača bio je i ostao na nivou statističke greške: naša proizvodnja trenutno čini 0,072% od ukupne svetske proizvodnje. Tako je na globalnoj mapi, ali ne i na lokalnoj. Kako rekosmo, kompanija HBIS zapošlјava skoro 5.000 lјudi i pravi skoro 1% srpskog BDP-a, što nije zanemarlјivo.
Usponi i padovi smederevske železare
Pre nego što je u leto 2016. kineski HBIS stigao u Smederevo, problem železare činio se kao nerešiv. Krajem decembra 2011. godine američki Ju Es Stil, dotadašnji vlasnik, povukao se zbog tadašnje globalne krize u industriji čelika. Železaru je tada država otkupila za jedan dolar, a kao vlasnik smederevske čeličane samo za plate radnika do juna 2016. godine iz budžeta je potrošila više od 300 miliona evra.
Podaci Svetske asocijacije za čelik pokazuju da je 2015. godine, dakle dok je železara još bila u državnom vlasništvu, u Srbiji proizvedeno oko 900.000 tona čelika. U vreme dok je američki Ju Es Stil bio vlasnik, godišnji rekord bio je 2,2 miliona tona.
Kad su Kinezi došli u Smederevo, krenuli su da agresivno povećavaju proizvodnju. Već 2016. godine HBIS je napravio plus na računu od 10 miliona evra, a proizvodnja čelika dostigla 1,2 miliona tona, da bi sledeće, 2017. godine, proizvodnja bila povećana na 1,5 miliona tona, pokazuju podaci Svetske asocijacije za čelik.
Godine 2018. Kinezi su se u Smederevu skoro približili američkom rekordu i proizvodnja je dostigla dva miliona tona čelika. Te godine u januaru, u odnosu na januar 2017. godine, Kinezi su u Smederevu povećali proizvodnju za čak 100%. Sve vreme do uvođenja kvota proizvodnja je konstantno rasla, a železara je poslovala pozitivno. Od kada je Evropska unije uvela kvote, proizvodnja pada, smanjuje se uticaj železare na BDP, a padaju i poslovni prihodi.
Koliko dugo će Kinezi, svetska velesila u proizvodnji čelika, biti spremni da u Smederevu proizvode gubitke?
Očajni i Britanci
Predlog EU o povećanju carina na čelik izazvao je veliko negodovanje u Britaniji
Predlog Evropske unije da poveća carine na čelik i drastično umanji uvozne kvote izazvao je veliko negodovanje u Velikoj Britaniji.
EU je u utorak objavila planove za smanjenje bescarinskih kvota na uvoz čelika, predlažući smanjenje od 47 odsto u poređenju sa kvotama iz 2024, odnosno na nivo od 18,3 tone godišnje, preneo je Si-En-Bi-Si (CNBC).
Istovremeno Brisel bi trebalo da poveća carine sa 25 odsto na 50 odsto na sve količine uvezene iznad zadatih kvota.
Potencijalno povećanje carina dodatno bi opteretilo industriju čelika u Velikoj Britaniji, koja je ionako u teškoćama, jer je već pretrpela niz problematičnih situacija, među kojima su zatvaranje železara što je dovelo do gubitka hiljada radnih mesta, kao i američke carine od 25 odsto na izvoz čelika u Sjedinjene Američke Države.
"Ovo je možda najveća kriza pred kojom se britanska čelična industrija ikada našla", rekao je generalni direktor industrijskog tela kompanije Ju-kej stil (UK Steel) Geret Stejs.
Evropska komisija (EK) je saopštila da su mere odgovor na pozive radnika, industrije i nekoliko država članica "da se obezbedi snažna i trajna zaštita čeličnoj industriji Evropske unije, sa ciljem očuvanja radnih mesta u EU i podrške sektoru u vezi sa dekarbonizacijom".
Ovaj predlog, ako ga zvanično usvoje EK i Evropski parlament, zameniće zaštitnu meru Evropske unije za čelik, koja treba da istekne do juna 2026. godine.
