Privredna komora Srbije objavila je danas da će period do 1. avgusta, kada treba da počne primena američke carine za Srbiju od 35%, biti iskorišćen za dodatne pregovore sa SAD kako bi se obezbedili najpovoljniji uslovi spoljnotrgovinske saradnje.
U pismima 14 zemalja sveta, predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će primena "recipročnih carina" početi 1. avgusta (najavljene u aprilu a zatim odložene do 9. jula), ukoliko se do tada ne postigne zaseban trgovinski sporazum sa SAD.
Po trenutnim podacima iz Vašingtona, za Srbiju će od 1. avgusta važiti carina u visini od 35%, što je jedna od najviših u ovoj grupi "kažnjenih" zemalja. Ali ona je, podseća PKS, sada smanjena za dva procentna poena (sa 37%) u odnosu na prvobitno najavljene carine u aprilu.
Da će se dodatnih mesec dana iskoristiti za nastavak pregovor, istakla je i ministarka trgovine Jagoda Lazarević. Ona je rekla za Tanjug da je cilj da se dogovori nešto što će biti dobro za Srbiju i srpsko-američku ekonomsku saradnju. A potencijala ima...
''Naša statistika to nesporno pokazuje, njihovi podaci su drugačiji. Na taj način smo i došli do ove brojke kada govorimo o carini, ali svakako je veoma pozitivno to što i naš izvoz raste, raste i uvoz iz Amerike, znači prosto imamo potencijal da mnogo više trgujemo sa Sjedinjenim Državama'', rekla je ministrka.
Aktuelna carina, generalno iznosi 10%, što predstavlja dodatak redovnoj tarifi prikazanoj u carinskom harmonizovanom tarifnom sistemu SAD.
Kako je navedeno i dalje su na snazi sve dodatne tarife na proizvode od aluminijuma i čelika od 50%. Automobili i automobilske gume, izuzeti od recipročne tarife i prethodnim Ukazom predsednika Trampa, i dalje će biti deo posebnih nivoa carina od 25% (auto gume će biti 25% i redovna tarifa prikazana u carinskom tarifnom sistemu SAD).
Trgovina povećana znatnih 30%
Što se tiče trgovinske razmene Srbije i SAD od januar-maj 2025, evidentno je povećanje spoljnotrgovinske razmene za 30% u poređenju sa istim periodom prošle godine.
Srbija je do maja 2025. godine u SAD izvezla robu u vrednosti od 330,8 miliona dolara, što je 28% više u odnosu na isti period 2024. godine. U istom periodu u Srbiju je iz SAD uvezeno robe vredne 374,6 miliona dolara, što je za 31,7% više nego 2024. godine, podaci su Privredne komore Srbije.
Nove carine u visini od 10% koje su počele da se primenjuju u aprilu, nisu uticale na izvoz, koji je čak i povećan za 28%, a sa druge strane, u ovom periodu povećan je i uvoz iz SAD 32%.
Najveći rast u izvozu beleže gume za autobuse i kamione – izvoz je gotovo utrostručen i iznosio je 97 miliona dolara, u poređenju sa 34 miliona dolara u istom periodu 2024.
Slede gume za putničke automobile – izvoz je učetvorostručen, sa šest miliona dolara na 22 miliona dolara, kao i hrana za pse i mačke za maloprodaju, a izvoz je porastao sa 379 hiljada na 4,7 miliona dolara.
Međutim, i pored ovako velikog povećanja, SAD su i dalje mali trgovinski partner za Srbiju, kojoj je ukupna spoljnotrgovinska robna razmena u prvih pet meseci ove godine bila 33, 7 milijardi dolara (rast 10,7% međugodišnje).
Izvezeno je robe u vrednosti od 14,9 milijardi dolara (+10,0%) a uvezeno je robe u vrednosti od 18,9 milijardi (11,3%).
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,3% ukupne razmene a veći deo ostatka otpada na komšije iz zemalja CEFTA..
Pretnja ostaje po EU, neki se već povinovali
Kako navodi PKS, početna indicija Trampa je bila da uvede carinu od 20% na sve proizvode proizvedene u EU, ali je ipak zadržao standardnu stopu od 10%, kako bi smirio finansijska tržišta i omogućio vreme za pregovore.
Tramp je, međutim, zapretio povećanjem carina na 50% ukoliko pregovori ne napreduju, a EU traži niže stope za ključne sektore poput farmacije, alkohola i poluprovodnika, kao i izuzetke za automobile i metale, na koje već važe stope od 25% i 50%.
Vrednost trgovine robom i uslugama između EU i SAD iznosila je 1,7 biliona evra (dva biliona dolara) u 2024. godini, ili prosečno 4,6 milijardi evra dnevno, prema podacima evropske statističke agencije Evrostat.
SAD su u Evropu najviše izvozile sirovu naftu, farmaceutske proizvode, avione, automobile i medicinsku i dijagnostičku opremu, dok sa druge strane Evropa je u SAD najviše izvozila farmaceutske proizvode, automobile, avione, hemikalije, medicinske instrumente, kao i vino i žestoka pića.
Velika Britanija i SAD su u junu potpisale sporazum, kojim su američke carine na britanske automobile smanjene sa 27,5% na 10% i ukinute carine na britanske motore i delove za avione.
Ovo smanjenje odnosi se na najviše 100.000 britanskih automobila, što odgovara broju vozila koje je Velika Britanija izvezla prošle godine, međutim, svi automobili izvezeni preko kvote biće podložni porezu od 27,5%. Automobili su najzastupljeniji u prošlogodišnjem izvozu Velike Britanije u SAD, vrednom oko devet milijardi funti. Velika Britanija trenutno nameće porez od 10% na uvoz automobila iz SAD koji će ostati na snazi.
Sjedinjene Američke Države i Vijetnam objavili su 2. jula sporazum po kojem će se vijetnamski izvoz u SAD tarifirati po stopi od 20%, umesto prvobitne ''recipročne'' tarife od 46%.
Ova mera indirektno se odnosi na Kinu, koja je ranije preusmeravala proizvode preko Vijetnama kako bi zaobišla američke uvozne carine. Zauzvrat, Vijetnam je pristao da ne uvodi carine na uvoz iz SAD, ali nije jasno kako će se tačno određivati šta predstavlja ''pretovar'', a sporazum za sada ne pominje posebne tarife po industrijama kao što su automobili i metali.
Što se tiče Japana, postignut je dogovor sa SAD, kao i sa Južnom Korejom, po kojem se uvode carine od 25%.
Tramp je zapretio liderima zemalja u razvoju, učesnicima sastanka grupe BRIKS u Brazilu, dodatnim carinama od 10% ukoliko usvoje ''anti-američku'' politiku. Blok uključuje, između ostalih, Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu.
Kanada je saopštila da se nada postizanju trgovinskog sporazuma do 21. jula.
SAD i Kina su u junu postigle sporazum kojim su američke carine na kineski uvoz utvrđene na 55%, a kineske carine na američki uvoz na 10%. To je usledilo nakon majskog primirja kojim su prethodne eskalirajuće carine smanjene sa 145% na 30% za kineski uvoz, i sa 125% na 10% za američki uvoz.
Osim toga, dve najveće svetske ekonomije ublažile su ograničenja u oblasti kontrole izvoza, uključujući softver za dizajn čipova i etana (u Kinu), kao i izvoz retkih zemnih elemenata u SAD.
Indija je jedna od zemalja za koju se očekuje da postigne sporazum sa SAD pre zadatog roka, čime bi izbegla Trampovu ''recipročnu'' carinsku stopu od 27% na svoj izvoz. Prelazni trgovinski sporazum najverovatnije će biti finalizovan uskoro.
Sve informacije o carinama između Srbije i SAD mozete saznati na sajtu BizSrbija.rs od našeg Biznis Asistenta.